ponedeljak, 14.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:05
FORMULE ŽIVLjENjA

Tatina nova partnerka

Mnoga deca razvedenih roditelja ne prihvataju roditeljski razlaz uz fantaziju da će se mama i tata ponovo spojiti i zbog toga imaju negativan stav prema „uljezu” koji sprečava da se to dogodi
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 15.04.2019. u 08:00
(Фото: Пиксабеј)

Poznato je da iz godine u godinu polako ali sigurno raste broj razvedenih brakova. U mnogima od ovih brakova pored muža i žene, postoji i dete ili više njih. Razvodom se konstatuje da ona i on više nisu žena i muž, ali s obzirom na to da imaju zajedničko dete, ostaju u ulogama mame i tate. Kako s razvodom život ne prestaje, mnogi od razvedenih nalaze nove partnere s kojima ulaze u trajne veze ili nove brakove. Time u živote svoje dece iz razvedenog braka uvode nove odrasle osobe koje pokušavaju da sa decom uspostave nove emotivne odnose.

Suočeno sa novom odraslom osobom u svom životu, dete koje je naviklo da ima mamu i tatu, često je zbunjeno novom situacijom i ne zna kako da se postavi prema njoj. Tipičan scenario posle razvoda jeste taj da dete ostaje kod majke, a da oca viđa određenim danima. Takođe je tipično da je otac taj koji prvi u život deteta uvodi svoju „prijateljicu”, koja kasnije postaje tatina „partnerka” i na kraju tatina „nova žena” U tipičnom scenariju se nešto kasnije pojavljuje i mamin „prijatelj” koji kasnije postaje mamin „novi muž”. Na kraju, dete ima emotivni odnos sa dve odrasle osobe koje mu nisu biološki roditelji.

Ljubomora i neprihvatanje

Mnoga deca razvedenih roditelja nisu zaista emotivno prihvatila roditeljski razvod, tako da gaje svoju fantaziju da će se u budućnosti nekako mama i tata ponovo spojiti i da će sve biti kao nekada. Zbog toga deca imaju negativan stav prema „uljezu” koji sprečava da se mama i tata ponovo zavole i da žive zajedno.

Drugi dečji motiv koji doprinosi neprihvatanju nove osobe jeste detetova ljubomora. Ono želi ljubav roditelja za sebe, a kada shvati da roditelj voli novog partnera, tada se ponaša neprijateljski prema njemu, želeći da roditelj voli samo njega.

Tipična greška novog partnera jeste da se ponaša prema detetu kao da je njegovo rođeno, žureći da se približi detetu, kako bi ga dete prihvatilo. Demonstrirajući da prihvata njegovo dete, novi partner na taj način poručuje onom roditelju sa kojim je u vezi, da je zaista opredeljen za vezu. Takvim pristupom ona ili on sebe često stavlja u ulogu nove mame ili novog tate. To zbunjuje dete koje već ima svoju pravu mamu ili pravog tatu. Tipična detetova dilema jeste da li će, ako prihvati novu mamu ili novog tatu, izneveriti odnos koji već ima sa pravim roditeljem. Na primer, ako zavoli novu tatinu partnerku, da li je izdao svoju rođenu mamu.

Zbog toga novi partner ne bi trebalo da žuri i da se postavlja u ulogu roditelja, jer će verovatno naići na detetovo odbijanje. Umesto toga, on treba da se postavi u ulogu nove odrasle osobe, koja pušta detetu da svojim tempom prihvati tu novinu, i da se ono samo približi novoj osobi koja je važna njegovom roditelju. Nije dobro ponašati se u ulozi nove majke ili novog oca, već treba imati ulogu „tatine partnerke/žene” ili „maminog partnera/muža”, iz koje pokazuje detetu da je prihvaćeno, ali zauzimajući izvesnu distancu prepuštajući da stvarni roditelj bude bliže detetu. Tako će dete jasno znati ko mu je majka, a ko otac i neće biti zbunjeno.

Roditelj treba da ima dogovor, a zatim i neku vrstu psihološkog ugovora sa novim partnerom o onim roditeljskim funkcijama koje želi ili ne želi da sa njim deli. Tako, na primer, često roditelj novom partneru prepušta funkciju brige o detetu, ali ne želi da mu prepusti funkciju kažnjavanja deteta. On ili ona zadržava pravo da nakon informacije o tome šta je dete uradilo, odluči da li je to za kažnjavanje i za koji oblik kažnjavanja.

Bez žurbe do poverenja

Sasvim je razumljivo da se roditelj oseti veoma ugroženim kada se u blizini njegovog deteta pojavi novi partner drugog roditelja. Kako mu je dete veoma važno, pojava trećeg lica izaziva neprijatna osećanja, zabrinutost za odnos prema detetu i sumnju u treću osobu. Iz tog razloga mnogi roditelji bezuspešno pokušavaju da kontrolišu odnos drugog roditelja i njegovog partnera prema detetu. Zbog toga drugi roditelj i njegov novi partner treba da znaju da je pojava novog partnera bolna za prvog roditelja i da njemu treba izvesno vreme da shvati da je novi partner dobronameran prema detetu, da ne ugrožava status mame ili tate prvog roditelja, i da je kompetentan odrasli koji dobro brine o detetu. Tek na kraju ovog procesa prvi roditelj može da prihvati novog partnera i da u njega ima poverenje.


Komentari5
a5693
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar V. Terzic
Decja optimisticna fantazija "da od roditeljskog razvoda nema nista i da ce ponovo sve biti kao pre" je posledica malog zivotnog iskustva koje ona imaju. Nazalost sto nije tako jer ce ta nevina stvorenja biti najvece zrtve tako surovih i sirovih poimanja bracnih odnosa njihovih roditelja. A.Ajnstajn je rekao:"Kada su ljudi stvarali atomsku bombu nisu gledali deci u oci". Ako ovu Ajnstajnovu misao primerimo ovoj temi, onda moramo konstatovati da kad bi ljudi pre razvoda decjim ocima gledali u oci tih nevinih stvorenja-onda ne bi bilo razvoda-a decja fantazija bila bi njihova ocekivana realnost. Od dece razvedenih roditelja ne manje su zrtve deca roditelja koji se slazu ko rogovi u vreci. Otuda je nuzno potrebno emocionalno i intelektualno opismenjavanje mladih ljubavnih parova kako bi kao-psihicki, moralno i mentalno zrele osobe- stupali u bracne vode. Bilo bi mnogo manje razvoda,a ako bi i doslo do njih, roditelji bi ostali u korektnoj prijateljskoj vezi za dobrobit zajednicke dece.
Ivcha
Tudje dete je tudje, i ne treba nikog obmanjivati da je drugacije.
Zvrk
Onda Vi nemate pojma šta je prava ljubav, odnosno ne umete zaista da volite bilo koga. Šteta po Vas, to je tužno. Deca nisu predmeti da se dele na "moje" i "tuđe", pa da se vole ili ne vole po tom kriterijumu. Ako u sebi imate prave, iskonske, neiskvarene i neinteresne ljubavi, kriterijum će Vam biti ona (ljubav, odnosno sposobnost za istu), a ne etiketa na kojoj piše "moje".
Preporučujem 1
Jelena
Sve to pod uslovom da jedan od roditelja ne pokusava da napravi pakao od zivota onom drugom. U tom slucaju,nema od tih pokusaja nista. Teks je savrsen ali losi uvijek nadju nacin da pobijede dobre.
Jovana
Hvala Vam na ovom tekstu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja