četvrtak, 23.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:45

Najčešće se razvode ugostitelji, najređe poljoprivrednici

Šanse za razvod rastu sa ženinim prihodima: one koje dovoljno zarađuju, lakše mogu da priušte samostalan život. – Odluka o rastanku brže se donosi u gradu
Autor: Katarina Đorđevićnedelja, 14.04.2019. u 21:00
(Фото Лука Вулетић)

Svaki četvrti brak u Srbiji završi se razvodom, a najveći broj parova tačku na zajednički život stavi u prvim godinama braka, dok polovina supružnika ne uspeva da proslavi ni deceniju zajedničkog života,  pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Ilustrativni dokaz da deca nisu malter koji cigle bračne zajednice drži na okupu jeste podatak da više od polovine supružnika koji su potpisali brakorazvodnu presudu ima decu. Najnovija statistika obiluje zanimljivim podacima i demantuje predrasude da su najstabilniji brakovi onih supružnika koji su proslavili srebrnu svadbu – svaki sedmi razvedeni brak trajao je duže od 25 godina.

Podaci Eurostata govore da se najviše razvode stanovnici Portugalije, gde na sto sklopljenih brakova dolazi 72,2 razvoda, a najmanje Crnogorci, Irci i Maltežani, u poslednje dve zemlje razlog je to što je tek nedavno dozvoljen razvod braka. Srbi imaju sličnu stopu razvoda kao i Hrvati, Rumuni i Bugari, a od početka novog milenijuma najveći porast broja razvoda zabeležen je u mediteranskim zemljama. U poređenju sa 2000. godinom, broj razvoda u odnosu na broj sklopljenih brakova je čak tri puta veći u Italiji i Španiji, odnosno dvostruko veći u Portugaliji i na Kipru. Ovaj nagli skok tumači se u svetlu šireg prihvatanja razvoda u društvu, ali ne treba potceniti ni trend pojednostavljenja same procedure razvoda. S druge strane, u nekim evropskim zemljama beleže se suprotni trendovi. Tako je broj razvoda u tri baltičke zemlje pao za trećinu između 2000. i 2015. godine, u Austriji se smanjio za četvrtinu, a u Velikoj Britaniji za petinu.

Podaci Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OECD) govore da se razvodi najčešće događaju između pete i devete godine braka, odnosno posle dve decenije zajedničkog života. Trend razvoda nakon samo nekoliko godina zajedničkog života prisutan je gotovo u svim evropskim zemljama, a rekorderi po brzini razvoda su supružnici u Švedskoj, Turskoj i na Kipru, koji se najčešće razvode između prve i četvrte godine braka.

Bračni i porodični terapeuti već decenijama tragaju za odgovorom na pitanje ko se najčešće razvodi, a rezultati brojnih studija svedoče da su deca razvedenih roditelja i sama sklonija razvodu, pri čemu je efekat roditeljskog razvoda posebno jak u sredinama gde su oni manje uobičajeni. U zemljama sa niskom stopom razvoda na taj korak najčešće se odlučuju visoko obrazovani ljudi. Veza između visine prihoda i stabilnosti braka često je bila u fokusu interesovanja istraživača, pa se pokazalo da veza između prihoda muškog partnera i razvoda uglavnom ne postoji. Suprotno tome, veliki deo studija otkriva da šanse za razvod rastu za ženinim prihodima, a istraživači su skloniji tome da ovaj rezultat pripišu takozvanom „efektu lične nezavisnosti”, koji podrazumeva da žene koje dovoljno zarađuju lakše mogu da priušte samostalan život posle razvoda.

Istražujući da li su „nepomirljive razlike između bračnih drugova”, koje se najčešće navode kao uzrok razvoda, zaista presudne da se stavi tačka na brak, stalni naučni saradnik Francuskog nacionalnog demografskog instituta Ognjen Obućina ustanovio je da nema potvrde da su brakovi supružnika sličnih godina stabilniji od brakova u kojima je muškarac znatno stariji od žene. Međutim, neke studije pokazuju da su parovi u kojima je žena starija od muškarca skloniji razvodu. Ni sličnost među partnerima po nivou obrazovanja ne garantuje veću stabilnost u braku. S druge strane, istraživanja ukazuju da slične navike i životni stilovi čine brak dugovečnijim. Studije takođe pokazuju da su takozvani mešani brakovi, bilo oni između imigranata i domaćeg stanovništva, ili oni između pripadnika različitih etničkih grupa, u proseku manje stabilni nego brakovi između partnera istog porekla.

„Pored osobina bračnih partnera, na razvod mogu da utiču i socijalni faktori. Brojna istraživanja svedoče da su razvodi češći u urbanim sredinama, a ovaj podatak tumači se u svetlu teze da u gradovima postoji i veća ’raspoloživost’ potencijalnih novih partnera. Osim toga, praksa pokazuje da su razvodi češći ako su jedan ili oba bračna partnera zaposleni u zanimanjima u kojima brojčano dominira suprotni pol. I sama priroda posla može da utiče na razvod, pa tako ovogodišnja studija bazirana na danskim podacima otkriva da se najčešće razvode zaposleni u hotelsko-ugostiteljskom sektoru, dok je to najređe slučaj sa poljoprivrednicima. I konačno, rezultati švedsko-norveške studije iz 2006. godine govore da su istopolni brakovi, a naročito oni između dve žene, manje stabilni nego bračne zajednice partnera različitog pola”, zaključuje Ognjen Obućina u svom naučnom radu.


Komentari12
1c4cd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бања
@Мурадин... Ви сте изгледа вечити и вишеструки понављач?
Miloš
U Politici se ovakvih tekstova svake godine pojavljuje na pretek, bez ikakvog značajnog zaključka. Statistika je tu. A zašto je to tako, jedan članak i komentari na isti ne mogu to da reše. Kao i onomad koliko su žene obespravljene u poređenju sa muškarcima.
Muradin Rebronja
Sve ima svoj početak i svoj kraj, pa i brak. Nagon za produženje vrste je drugi po jačini, odmah iza nagona za opstanak. Da nije toga ne bi ni nas bilo. Zaljubljenost i ljubav su dve različite. Zaljubljenost je kao plamen koji bukne i onda se ugasi. E, ljubav treba da se zasluži i to je "dvosmerna ulica". A kako, pitanje je za milion dolara. Uzgred, kao ugostitelj, verovatno se lepo "uklapam" u statistiku jerbo sam se, do sada, dva puta ženio i razvodio. Malo li je?
"eronje
Po ovom se vidi ko stvarno i posteno radi u Srbiji. Svi ostali su od danas do sutra. konobari normalno svi izgubljeni u svemiru.
Mala Mu
Малтежани?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja