ponedeljak, 14.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:57

O pčelama i ljudima u „Zemlji meda”

Dokumentarni film kojim je otvoren ovogodišnji festival „Sedam veličanstvenih”, trostruki pobednik Sandensa, osvojio je i naše gledaoce
Autor: Aleksandra Mijalkovićnedelja, 14.04.2019. u 20:20
Хатиџе, јунакиња филма, са псом Џекијем (Фото Фестивал „Седам величанствених“)

Neverovatna popularnost dokumentaraca, zapažena prvo na sve posećenijim festivalima, a zatim i u bioskopskim dvoranama, može se objasniti, s jedne strane, napretkom tehnologije, koji omogućava da se na terenu „uživo” snimaju scene za kakve bi ranije bila potrebna složena studijska oprema, a s druge strane, otkrićem ljudi da je stvarnost oko njih uzbudljivija i čudnija od svega što može da smisli mašta.

Izvrstan dokaz za oba objašnjenja je makedonski film „Zemlja meda” u režiji Tamare Kotevske i Ljubomira Stefanova, kojim je otvoren ovogodišnji festival dokumentarnog filma „Sedam veličanstvenih“ u beogradskoj Kombank dvorani. Ne samo da je projekcija bila popunjena do poslednjeg mesta, već je i na kasnijem susretu publike, novinara i domaćih filmskih stvaralaca sa autorima, u manjoj sali, više njih stajalo nego sedelo.

O doživljajima sa snimanja filma, i kasnijoj sudbini njegovih protagonista, govorili su Atanas Georgijev, producent i montažer, i Samir Ljuma, jedan od dvojice snimatelja. Georgijev je rekao da je gotovo odustao od filma nakon što je shvatio da pred sobom ima 400 sati snimljenog materijala. Ljuma je priznao da mu je najveći izazov bio da prati kamerom glavnu junakinju, pčelarku Hatidže, dok se uskim putem uz liticu penje planinskom strminom do košnica skrivenih u stenama, a kasnije da se probija do njenog sela kroz snežno bespuće i smetove.

Srećom, nisu odustali, i tako sad publika ima priliku da prati  neobičnu sudbinu žene, koja se odvažila da, sa bolesnom i nepokretnom majkom, živi u napuštenom selu usred nigdine, bez ikakvog dodira sa civilizacijom i njenim praktičnim tekovinama, u društvu jednog psa, jedne krave (koja je u međuvremenu uginula), nekoliko mačaka i – mnoštva pčela.

„Zemlja meda” je višestruki pobednik ovogodišnjeg Sandens festivala, najprestižnije smotre nezavisnog filma na svetu (osvojio je nagrade za najbolji film selekcije svetskog filma, najbolju dokumentarnu kameru i specijalnu nagradu žirija za uticaj i promenu), a u isto vreme, dok su naši sagovornici gostovali u Kombank dvorani, dvoje reditelja i njihova glavna junakinja pozdravili su publiku na festivalu dokumentarnog filma u Nionu u Švajcarskoj.

Georgijev i Ljuma objašnjavaju kako su, uopšte, otkrili ovu čudesnu osobu koja, uprkos tome što nikad nije otišla dalje od obližnjeg sela u podnožju „njene“ planine, govori pet jezika (ne računajući onaj kojim se obraća pčelama), a pred kamerom se ponaša opušteno i prirodno kao najveći profesionalac. Prvobitna ideja je bila da snime film o makedonskim pčelarima, a onda ih je neko uputio na Hatidže, koja je bila oduševljena predlogom. „Oduvek sam o tome maštala!“, rekla im je. Njeno neskladno i od teškog života ogrubelo lice, krhka pojava i nesvakidašnja odeća, pre svega marama bez koje se ne pojavljuje na platnu, kao da dolaze iz nekog drugog vremena. A tu magičnu privlačnost Hatidže i poetiku njenog sveta u korak prate

kamere dvojice nagrađenih snimatelja (drugi je Fejmi Daut) kroz prizore planinske divljine, razorenog sela, igru senki pri svetlosti vatre u noći i, najzad, haotični dolazak kamiona s prikolicom u kojoj je porodica sa mnogo gladne dece, s namerom da se, iako o tome ništa ne zna, prihvati pčelarstva....

Hatidže, navikla da sve deli – pola meda njoj, pola pčelama, pola voćke njoj, pola majci, pola korice hleba njoj, pola psu Džekiju – spremno prihvata društvo pridošlica, želi da im pomogne, a onda shvata da su njihova nebriga i pohlepa razlog smrti njenih voljenih pčela.

Georgijev kaže da je, posle tri godine snimanja, Hatidže postala deo njihovih života. Bilo je mnogo situacija u kojima bi manje posvećena ekipa odustala, počevši od buva koje je rediteljka Kotevska sa planine donela u studio, pa do tesne i zagušljive sobe u seoskoj kućici.

Najdramatičniji događaj je bila smrt Hatidžine majke, i ekipa se dugo premišljala da li da i to bude deo filma. A šta se desilo posle?

Hatidže je, nakon majčine smrti, rešila da se preseli u obližnje selo, i ekipa „Zemlje meda” joj je tamo kupila kućicu. Džip kojim su savladavali planinsko bespuće poklonili su onoj porodici s mnogo dece. Otac, Husein, kad je prvi put pogledao gotov film, jedino se brinuo što njegov kamion ne izgleda baš lepo, onako star i rashodovan. 


Komentari0
3b74c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja