ponedeljak, 16.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04

Atina posle 200 godina dobija džamiju – bez minareta

Izgradnja islamske bogomolje je triput odlagana u proteklih 15 godina, a tek je Siriza uspela da 2016. progura ideju uprkos negodovanju javnosti i Pravoslavne crkve
Autor: Jasmina Pavlović Stamenićponedeljak, 15.04.2019. u 22:55
Џамија ће бити отворена на почетку Рамазана (Фото: Фејсбук)

Od našeg dopisnika
Atina – Posle gotovo dva veka Atina će prestati da bude jedina evropska metropola u kojoj nije bilo džamije. Posle Vaskrsa, kada počne ramazan, preko 100.000 muslimana koji žive u glavnom gradu Grčke dobiće svoj zvanični hram.

U zapadnom atinskom okrugu Botanikos, na teritoriji nekadašnjeg parkinga grčke mornarice, izgrađena je skromna džamija koja će posle mnogo peripetija sa kojima se ceo projekat tokom izgradnje suočavao, posle vaskršnjih praznika konačno otvoriti vrata vernicima. Naravno, džamija neće imati minaret niti bilo kakav zvučnik za poziv na molitvu, propovedi će biti na grčkom jeziku, povremeno na engleskom, što je prihvaćeni evropski model dok će se molitva izgovarati na arapskom. Ovo skromno zdanje koje podseća na paviljion moći će da primi 300 muškaraca i 50 žena čime će bar delimično biti udovoljeno zahtevima muslimanske zajednice da im se posle dva veka omogući dostojno mesto za molitvu. Do sada su se muslimani u Atini okupljali, praktično u ilegali, u preko 100 nezvaničnih bogomolja koje su funkcionisale po garažama, manjim sportskim dvoranama na periferiji, podrumima, stanovima... Broj ilegalnih džamija povećan je posle priliva ogromnog broja migranata jer se prema zvaničnim statistikama na teritoriji Grčke zadržalo 70.000 izbeglica.

Uslov za imama je, prema zahtevima Ministarstvo obrazovanja i verskih poslova, bilo grčko državljanstvo, poznavanje grčkog jezika, prebivalište u Atini najmanje tri godine i poznavanje najmanje dva svetska jezika.

Ciprasova vlada je jedina koja je realizovala do sada davana obećanja da će muslimani konačno dobiti džamiju. Najave o izgradnji datiraju još od 2002. godine, ali je tada moćna Pravoslavna crkva uspela za zaustavi ovu ideje. Godinama na tom planu nije ništa učinjeno, pa je ideja obnovljena 2013. Međutim, zbog otpora Grka, projekat je opet stopiran. Praktično, u poslednjih 15 godina izgradnja džamije je tri puta odlagana i tek 2016. godine levičarska vlada je u parlamentu „progurala” ideju do kraja. Kada je posle rasprava sa Crkvom i lokalnim stanovništvom konačno nađeno mesto na kome će se graditi, osnovni uslov da se umiri grčka javnost bio je da džamija nema minaret. Za izgradnju džamije grčka vlada je u jeku najozbiljnije ekonomske krize izdvojila preko 900.000 evra javnog novca na zemljištu koje je pripadalo Grčkoj mornarici što su mnogi okarakterisali kao još jedan od poteza koji pokazuju da je grčka crkva izgubila uticaj na levičarsku vlast.

Uzrok kategoričnom otporu koji je potpirivala i ultradesničarska partija „Zlatna zora” koje je organizovala proteste protiv izgradnje džamije leži u animozitetu Grka prema svemu što ih podseća na 400 godina pod turskom vlašću. Zato, od 1821. godine, ravno 198 godina od oslobađanja od otomanske vlasti, vlast u Atini nije dozvoljavala zvanične džamije. Postojale su samo istorijske džamije koje su preživele kao muzeji, a Grci su nastavili da islam povezuju sa turskom okupacijom. Ankete su pokazale da samo trećina stanovništva pozitivno gleda na pominjanje muslimana. Crkveni velikodostojnici su čak izgradnju džamije nazvali „dehelinizacijom” i „dehrišćanizacijom” nacije, izražavajući bojazan da će postati škola za džihadizam i fundamentalizam.

Zvanični stav Sirize je da izgradnja džamije može da pomogne u sprečavanju radikalizacije mladih muslimana koji žive u zemlji i da se tako izbegnu greške zapadnih zemalja i sačuva bezbednost. Grčka, gde pravoslavci čine 95 posto stanovništva, a muslimani 1,7 procenata i koja pretenduje na to da je moderna evropska zemlja, morala je, po mišljenju levičarske vlade, da „osavremeni” shvatanja i poštuje prava na drugačije mišljenje. Jer, u Grčkoj živi pola miliona muslimana, uključujući i zajednicu od najmanje 100.000 Grka turskog porekla koji žive na severoistoku zemlje, u Trakiji, gde imaju svoje bogomolje.


Komentari6
307fd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Robert
Korekcija: nije Atina jedina evropska metropola bez džamije, to je najmanje još Ljubljana. Posle 50-tak godina natezanja bogomolja se gradi, ali još nije u funkciji. Neće biti prva u Sloveniji, za vreme Velikog rata postojala je džamija u selu Log pod Mangartom u dolini Soče. Zbog Bošnjaka u austrougarskoj vojsci, naravno. Posle su je Talijani "kulturno" digli u vazduh.
Duduk
Sramota!
islam hajrudin
Masala!Velike su zasluge nase grcke brace za ummet.Mnogi sultani su imali vise grcke nego turske krvi u svojim venama.
Teodor Drajzer
Dok Erdogan pretvara grcku Aja Sofiju u dzamiju Cipras u Atini zida zdamije. Divno i za svaku pohvalu. Cipras je inace veliki prijatelj Bernar-Anri Levija dobro poznatog nasoj javnosti.
Србо
Трн у здрав табан стављате браћо грци! Али то већ претпостављате (знате)!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja