nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:59
KO JE BIO DIMITRIJE LjOTIĆ

Izdajnik do poslednjeg dana

Bilo da uzore u nastanku „Zbora” vide u nacističkoj Nemačkoj ili fašističkoj Italiji, sagovornici „Politike” kažu da je njegov osnivač bio najverniji saveznik okupatora u Drugom svetskom ratu
Autor: Dimitrije Bukvićponedeljak, 15.04.2019. u 22:55
Димитрије Љотић (Фото Википедија)

Koliko zapravo znamo o Dimitriju Ljotiću (1891–1945) i njegovom pokretu „Zbor”, odnosno ljotićevcima?

Bilo da uzore u nastanku „Zbora” vide u nacističkoj Nemačkoj (koja ga je i finansirala), fašističkoj Italiji ili pokretima u drugim zemljama, sagovornici „Politike” kažu da je u toku okupacije Ljotić bio kvisling i kolaboracionista, čije su paravojne formacije gušile ustanke i učestvovale u progonu Jevreja i srpskih civila. Time je postao najverniji saveznik nemačkog rajha u okupiranoj Srbiji.

Ovaj Smederevac iz ugledne građanske porodice, učesnik balkanskih i Prvog svetskog rata, pravnik školovan u Solunu i Parizu, po sticanju fakultetske diplome ulazi u Narodnu radikalnu stranku 1920. godine. Iz nje izlazi 1926, a pet godina kasnije, u jeku šestojanuarske diktature, postaje ministar pravde u vladi Petra Živkovića. Položaj će napustiti te iste 1931, jer je odbijen njegov nacrt ustava koji, kako kaže istoričar Dejan Ristić, sadrži sva buduća Ljotićeva stanovišta: zamisao o unitarnoj, autoritarnoj, nedemokratskoj državi bez političkih stranaka, uz podelu društva na staleže koji bi kandidovali poslanike.

„To je bilo anahrono i antiparlamentarno do te mere, da je kralj Aleksandar Karađorđević, iako nije bio preterani demokrata, to odbio”, ističe Ristić.

Ljotić 1935. osniva i predvodi Jugoslovenski narodni pokret „Zbor” (Združena borbena organizacija rada), kroz koji će otvoreno zagovarati savezništvo s nacističkom Nemačkom, uz antisemitizam i verovanje u navodni jevrejski plan za vladavinu svetom.

„Ljotić je sve vreme bio antidemokrata i antiliberalan, udžbenički primer klerofašiste, otvoreni antisemita i ksenofob, a zalagao se za integralno jugoslovenstvo. Prezirao je individualizam. Smatrao je da je napredak moguć u etničkoj, verskoj i ideološkoj zajednici”, navodi Ristić.

Di­mi­tri­je Ljo­ti­ć

Ističući da su neke ideje, poput staleške države, srodnije italijanskom fašizmu, istoričar dr Mile Bjelajac kaže da je Ljotić zagovarao i otklon prema kapitalizmu i boljševizmu, povratak selu, prirodi, i tradicionalnim vrednostima, kao i religioznost, koja je varirala od tradicionalnog hrišćanstva do pravoslavnog misticizma.

Hapsili đakeu Kragujevcu 1941.
„Uz hapšenje Jevreja, ljotićevci su s Nemcima 1941. u Kragujevcu učestvovali i u hapšenju civila i đaka koji će biti streljani”, kaže Dejan Ristić.„Kada su među civilima koje su uhapsili Nemci prepoznali neke od svojih pristalica, brzo su pohapsili romske dečake – čistače cipela, ponudivši ih u zamenu. Nemci su pristali, jer im je bilo bitno samo da se kvota popuni. O tome svedoči fotografija iz Kragujevca, na kojoj romski dečak pred streljanje čisti cipele nemačkom vojniku”, kaže Ristić.

Pristalice je imao među seljaštvom – čemu je doprinelo i Ljotićevo podržavanje seoskih zadruga – i delovima sveštenstva. Među glavnim saradnicima bio mu je Nikolaj Velimirović, koji će mu 1945. održati i posmrtni govor. Bjelajac podseća i da je „Zbor” bio naslednik Jugoslovenske akcije, formirane kao „pandan vrlo konzervativnoj i desničarskoj francuskoj akciji”.

„Oba pokreta će okončati sudbinu u saradnji s Nemcima pod okupacijom”, kaže on.

U Ljotićevom slučaju, dodaje on, ta saradnja datira od 1937, kada „Zbor” zapada za oko Alfredu Rozenbergu, koji je u nacističkom rukovodstvu bio zadužen za saradnju sa sličnim pokretima u Evropi. Iako politički marginalan – na izborima 1935. i 1938. osvojio je po jedan odsto glasova – „Zbor” je bio poznat po javno ispoljavanom fizičkom nasilju.

„Od Portugalije do Rumunije toga doba, da ne pominjemo Nemačku ili Italiju, odlika takvih pokreta je bilo i formiranje partijskih divizija, pod firmom obezbeđivanja stranačkih aktivnosti i prostora. Ali, to su često bili batinaški odredi koji su progonili političke protivnike, pa i novinare. Omladina ’Zbora’ se na univerzitetima sukobljavala sa demokratski ili levičarski orijentisanim studentima, pri čemu je bilo i fatalnih slučajeva”, napominje Bjelajac.

Posle jednog takvog sukoba 1940. godine, vlada će zabraniti „Zbor”, koji će se reaktivirati već iduće godine, s početkom nemačke okupacije. Te iste 1941, Ljotić pokreće novine „Naša borba”, predlaže Milana Nedića, inače svog rođaka, za predsednika kvislinške vlade i osniva Srpski dobrovoljački korpus. Pod faktičkom komandom Nemaca, SDK deluje do kraja rata, bez Ljotićevog neposrednog učešća u dejstvima.

„Ljotić je bio kvisling i kolaboracionista prvog reda, ideološki lojalan saradnik, pa i vernik tog ’novog poretka’ do poslednjeg dana. I Nedić nikad nije imao takav ugled, status i poverenje kod Nemaca”, navodi Bjelajac.

O tome svedoče navodi nemačke komande u Srbiji iz 1943. godine o „uskoj saradnji SDK s divizijama Vermahta”, pri čemu se „Zbor” opisuje kao „nacionalsocijalistička partija”. S delom SDK, Ljotić 1944. beži u Sloveniju da bi ujedinio ostatke poraženih snaga, ali gine u saobraćajnoj nesreći u aprilu 1945. godine kod Ajdovščine, posle čega je sahranjen u Gorici.

Zbog svega ovoga, Dejan Ristić smatra da je upotreba pojmova iz tridesetih godina prošlog veka i Drugog svetskog rata u savremenom političkom kontekstu ruganje žrtvama nacizma i fašizma uz zloupotrebu pojmova.

„Istoriju ne treba zloupotrebljavati, jer je ta učiteljica života posebno stroga prema ponavljačima”, zaključuje Ristić.


Komentari46
3ea50
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

vuk
trebalo bi imati na umu da smo predstavu o ljoticu dobili i usvojili, kako ko, uceci istoriju pobednika u drugom svetskom ratu i gradjanskom ratu u jugoslaviji. Kakvo je stvarno stanje stvari, saznacemo u sledecim godinama, kada ce se pokazati istine na koje je ljotic ukazivao. Naravno, pravio je greske, jugoslovenstvo npr. ...
Roos
Srbija bez izdajnika ne opstaje bilo ih je u ima ih na žalost još! Ne smemo da zaboravimo ni tzv "Otpor", "DOS" i druge tzv demokrate koji u službi srpskih neprijatelja!
Владимир
"Међу главним сарадницима био му је Николај Велимировић, који ће му 1945. одржати и посмртни говор." Да је извршио опело над њим, јесте, али то се чини сваком ко је крштен и припада Цркви. Није свети владика њему био никакав сарадник, зато што је био затворен з немачком логору Дахау заједно са патријархом Гарвилом Дожићем. Да му је био сарадник, свакако не би био ухапшен и претворен у логораша. Шта све овде човек неће прочитати...
Владимир
@Леон Давидович Није то био никакав ватрени говор, нити је свети владика величао Љотића... То је био практично ламент над раскомаданом и подељеном, завађеном Србијом... Не познајете дела, личност светог владике, а камоли његов сензибилитет, зато тако и говорите - острашћено и помућеног разума. Узмите на пример, његово дело "Српски народ као Теодул" и прочитајте. Изненадићете се колико не знате о свом народу.
Preporučujem 18
Леон Давидович
Није одржао само верски обред - опело већ је одржао и ватрени говор у којем је величао Љотића . Зар то није грех величати сарадника Хитлера?
Preporučujem 10
Tasa
Umesto da mirno trpimo okupaciju i saucestvujemo u zlocinackom poduhvatu, pa bi nas vec Nemci pomilovali, mazili i pazili, mi ubijamo okupacione vojnike. Lepo su nam Nemci objasnili. ZA JEDNOG UBIJENOG NEMCA, STO SRBA. Ali, zlocesti partizani-komunisti hoce vlast, dizu ustanak i eto ti srpske tragedije. Neotudjivo i legitimno pravo naroda da se brani kad je napadnut ovde ne vazi. Mi ga sami sebi uskracujemo. Inace: uzimanje talaca (civila) i streljanje zabranjeno je medjunarodnim ratnim pravom–to oficiri svih vojski uce na svim vojnim akademijama! To je ucio i nemacki komnadant Kragujevca! Naglasavam da su to streljanje izvrsile jedinice Werhrmachta (regularne vojske) a ne SS-a. Ali eto, izgleda da smo mi jedini koji zlocine okupatora pravdaju borbom onih, koji su se protiv okupatora borili, a njihove sluge proglasavaju se za neshvacene dobrotvore, pravdaju i slave. Sramno!
KRAGUJEVČANIN
Koliko neistina u jednom tekstu. Ja sam Kragujevčanin pa da pojasnim. Mog oca kao i mnoge Kragujevčane, uključujući i Miju Aleksića, Marisav je spasio tako što ih je izvukao iz Topovskih šupa. Naime, streljanje 2500 civila, na žalost, bila je odmazda za 20ak pobijenih i ranjenih Nemaca od strane partizana i TU ODMAZDU NIKO NIJE MOGAO DA SPREČI ILI DA UMANJI. Nemci su pokupili oko 5000 ljudi, u slucaju ako jos neki Nemac nastrada, da izvedu jos 100 ljudi (ili puta 100) pred streljacki vod. A da bi sprečio da tragedija bude veća, Marisav je sa svojim vojnicima samo sprečavao nesrećne Kragujevčane koji su krenuli da se obračunaju sa Nemcima, zato što su njihovi najbliži išli na streljanje (vodili du ih i streljali isključivo Nemci) ne znajući da svaki mrtav Nemac povlači još sto civila. Dakle, KG tragedija na žalost, nije se mogla izbeći, ali mogla je biti daleko, daleko veća. Marisav je sprečio da bude daleko daleko veća. Prenesite ovu istinu ovim nazovi istoričarima.
Nazovi istoričar
Ovo je tačno što ste napisali ako gledate srpske žrtve... Marisav je TRAMPIO Rome za Srbe, izvlačeći trgovce, bogatije ljude, njihovu decu... Ovo je istina koju, ako ste Kragujevčanin, morate da znate. Poslednji čovek koji je preživeo streljanje preminuo je pre nepunu godinu i jako ''dobro'' je govorio o Marisavu, ljotićevcima i njihovoj ulozi... Čuveni Dragoljub Ljube Jovanović...
Preporučujem 15

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja