sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 21.04.2019. u 18:00 Branko Pavlović

Održivi razvoj Srbije

(Фото Пиксабеј)

Koji je to identitet koji uopšte ima šanse da potisne preterani strani uticaj i da se obračuna sa kriminalom? Samo država. Bez poluga države mi nemamo nikakve šanse u toj borbiOvaj tekst polazi od pretpostavke i mog ličnog uverenja da je u Srbiji nedopustivo veliki strani uticaj i uticaj organizovanog kriminala/krupne korupcije. Naravno da se ova teze može i dokazivati, ali ćemo od nje poći kao od aksioma. Odatle sledi da je nužno potisnuti strani uticaj i uništiti kriminalni uticaj, u oblicima koji blokiraju razvoj društva, a sve zbog toga da bi se ostvario naš interes.

Kako nema napretka bez identiteta, prvo nekoliko reči o tome.

Šta je to „ja”, pretpostavljamo da znamo, ali šta je to „mi”? Identitet podrazumeva da smo spremni da zajedno sa nekim drugim ljudima kažemo da smo to „mi”. Izvesno je da takvih identiteta ima više: porodica, studenti, univerzitet, pripadnici sindikata, partije, zavičaja, užeg lokaliteta u kome živimo, navijači...

Ali koji je to identitet koji uopšte ima šanse da potisne preterani strani uticaj i da se obračuna sa kriminalom? Samo država. Bez poluga države mi nemamo nikakve šanse u toj borbi. Namerno kažem borbi, zato što nas protivnik zaluđuje pričama o „stabilnosti”. Kakva stabilnost kad je to detaljno razrađen sistem za ostvarivanje stranog i kriminalnog uticaja? Za nas je pogubno da takav sistem ostane stabilan. Nama je kao vazduh potrebna nestabilnost, da bismo u sledećoj fazi izgradili održivi razvoj i sigurnost.

Svi koji objašnjavaju da je svako „mi” zapravo konstrukt, to će reći zabluda neobrazovanog sveta, jesu ili nepametni, ili direktno rade za strane interese i/ili kriminal, ili na tim lažima lično dobro žive.

Određivanje neuralgičnih tačaka u sistemu koje treba osloboditi izuzetno je lak posao. Samo treba slediti ogromno iskustvo savremenih kolonizatora šta u jednoj državi treba kontrolisati (i na koji način) da bi se obezbedio dominantni strani interes. I zatim raditi u kontri.

Zbog kratkoće izlaganja, samo ću nabrojati oblasti: monetarna politika, fiskalna politika, bankarski sektor, poljoprivreda, trgovina, energetika, privreda, vojska, bezbednosne službe, mediji, obrazovanje, kultura, pravosuđe.

Naravno da nabrajanje nije iscrpno, ali je dovoljno iscrpno da se razume da je reč o brižljivo razrađenom planu i da se uticaj obezbeđuje u mnogo oblasti na različite načine. Odgovor je: postaviti stručne i moralne ljude na čelo svih odlučujućih institucija. Pustiti ih da oni sami kadriraju tim sa kojim će raditi (uz upliv bezbednosnih službi ko ne može). Zatim ostaviti rok tim ljudima od mesec dana da selektiraju ljude u sistemu koji će činiti okosnicu borbe. I onda krenuti u razgrađivanje strane kontrole.

U svakoj oblasti svaki tim predvidi tri-četiri glavne mere, a zatim ih razradi sa po tri-četiri operativne mere. Na celini države i društva, to je između 250 i 300 mera. Uopšte nema dileme šta treba raditi u fazi potiskivanja stranog interesa.

Kada govorim o uništavanju kriminala mislim, naravno, na organizovani kriminal, koji kod nas uopšte nije postojao do Miloševića, i na krupnu korupciju. Ne na kriminal kao društvenu pojavu koja će uvek postojati.

Tu u sistemu postoji oko 35–40 rukovodećih neuralgičnih tačaka: BIA, UKP, NBS, ministarstva finansija, poljoprivrede, privrede, trgovine, državni revizor, Komisija za hartije od vrednosti, Poreska služba, VOA i VBA, vrh tužilačke organizacije, vrh sudske organizacije, Agencija za osiguranje depozita.

Kada jednovremeno na sva ta mesta postavite ljude koji znaju i hoće da se obračunaju sa kriminalom, sve je zaustavljeno za ubuduće (to znači da onaj ko je na vlasti ne može da krade i da su pohapšeni svi najveći kriminalci iz reda narko-kartela i sl.) u prvih šest meseci. Taj rezultat onda omogućava sistemu da procesuira ono najgore iz prošlosti, a bezbednosnim službama da se posvete svojoj kontraobaveštajnoj delatnosti. Ovo govorim kao neko ko je u Agenciji za privatizaciju 2004. godine sve ovo uradio u prva dva meseca i tačno znam da je za šest meseci moguće uraditi isto i na nivou cele države.

Najkomplikovaniji zahvat je odrediti strategije razvoja i uopšte ga ne može neposredno osmisliti izvršna vlast. Država samo mora da omogući sve potrebne uslove da najstručniji ljudi u pobrojanim oblastima definišu strateške pravce. Da nakon toga sprovede ozbiljnu javnu raspravu. I da konačan rezultat pretoči u propise.

Mi stručnih ljudi imamo. Ili, još ih imamo. Po mom uvidu, oko tri odsto stručnjaka u svim oblastima u ovom trenutku je uporedivo sa najboljima u svetu. I još 15 procenata uporedivo je sa gornjom polovinom. To je ogroman kapital. Najveći koji imamo. I dovoljan za ozbiljan iskorak u dobrom pravcu.

Srbija je ekonomski mala i to nam je prednost. Možemo lako da se „udenemo” u sklopu povoljnih geopolitičkih odnosa. To, na primer, Nemačka sa više od 80 miliona stanovnika i 3.500 milijardi dolara BDP-a ne može.

I na kraju samo konstatacija – održivi razvoj i sigurnost Srbije nemaju nikakve veze sa EU.

Advokat

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari0
36c4d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja