petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57

Asanž između američkog i švedskog zatvora

Za Britance bi bilo nezgodno ako bi im, uz onaj iz Vašingtona, i iz Stokholma stigao zahtev za izručenje osnivača „Vikiliksa” jer je jedna od žena koje su ga optužile za silovanje zatražila da se slučaj ponovo otvori
Autor: Jelena Stevanovićutorak, 16.04.2019. u 20:00
Гра­ђа­ни Еква­до­ра про­те­сту­ју због де­ша­ва­ња у ам­ба­са­ди у Лон­до­ну (Фо­то EPA/Jo­se Ja­co­me)

Iako u Vašingtonu malo ko sumnja da se Džulijan Asanž „čekirao” za let preko Atlantika i da je, prema rečima jednog američkog senatora, „on sad američko vlasništvo”, u britanskoj javnosti se raspravlja o tome da li osnivač „Vikiliksa” treba da bude isporučen i kome.

Australijanac je lišen slobode prošlog četvrtka u ekvadorskoj ambasadi u Londonu pošto mu je zvanični Kito posle sedam godina oduzeo politički azil. Odmah je osuđen zbog kršenja privremenog puštanja iz pritvora uz kauciju (ušavši u ambasadu postao je nedostupan britanskim vlastima). I dok iza rešetaka čeka da mu se odredi visina kazne, koja u najgorem slučaju može iznositi godinu dana zatvora, izvan Ostrva se suočava s daleko ozbiljnijim optužnicama.

Kad je britanska policija izvukla „stanara” iz ambasade i strpala ga u „maricu”, bilo je to na osnovu američke poternice u vezi s objavljivanjem depeša Pentagona i Stejt departmenta 2010. na „Vikiliksu”. Vašington je Londonu poslao zahtev za izručenje pošto je pokretač uzbunjivačkog sajta pred sudom u Virdžiniji optužen za „zaveru za upad u računare američke vlade”.

Asanžovi podržavaoci i advokati mole vladu Tereze Mej da ne odobrava izručenje, tvrdeći da Asanž neće imati pravedno suđenje u SAD. Ipak, Bi-Bi-Si predviđa da sudije neće američku optužnicu doživeti kao politički motivisanu, što bi bio razlog da sud preporuči odbijanje ekstradicije.

Kad iznose mišljenje o izručenju, delioci pravde na Ostrvu uzimaju u obzir to da li će prava hapšenika biti ugrožena u zemlji koja ga potražuje. I pored upozorenja aktivista da će Asanžova prava biti ugrožena u zemlji koja u njemu vidi neprijatelja i dodeljuje i smrtnu kaznu, teško da bi Amerika u britanskim očima mogla da bude ocenjena kao zemlja u kojoj se ne poštuju ljudska prava.

Dauning strit ne šalje optužene u zemlje sa smrtnom kaznom, ali bi ovo pravilo moglo biti zaobiđeno tako što će vlada istaći da Asanža isporučuje na osnovu optužnice za delikt za koji nije zaprećena najteža kazna. Prema sadašnjoj američkoj optužnici, Australijanac nije okrivljen za špijunažu ili krađu vladinih dokumenata, a za ono šta mu se stavlja na teret mogao bi, kaže Trampova administracija, da dobije pet godina zatvora. To olakšava posao Britancima, iako advokati „Vikiliksa” upozoravaju da će američka optužnica gotovo sigurno biti proširena čim se Asanž nađe na američkom tlu.

Poslednju reč ima ministar unutrašnjih poslova, koji odobrava ili odbacuje ekstradiciju, a ministar Sadžid Džavid je već pravio izuzetke u odnosima sa transatlantskim partnerima, pa prošle godine nije tražio garancije da američki tužioci neće zahtevati smrtnu kaznu za dvojicu britanskih državljana osumnjičenih za terorizam. Džavid je u nezgodnoj situaciji da ga deo javnosti optužuje da gazi britanske zakone zbog Amerikanaca, ali će se naći pred još većim izazovom ako na njegovom stolu završi još jedan zahtev za ekstradiciju. Tada će morati da odluči da li da Asanža pošalje u SAD ili Švedsku.

Jedna od dve žene koje su u Stokholmu 2010. optužile Australijanca za silovanje i druge seksualne napade prošle nedelje zatražila je da se slučaj ponovo otvori. Asanž je prvi put uhapšen u Londonu upravo na osnovu zahteva iz Skandinavije, ali su švedski tužioci pre dve godine odustali od njegovog procesuiranja jer im je bio nedostupan. Slučaj zastareva u avgustu sledeće godine, ali švedski  tužioci mogu dotad ponovo da pokrenu proces, pa se u Britaniji razgovora o tome da li onda Asanža treba poslati put Amerike ili Skandinavije.

Opozicioni lider Džeremi Korbin se suprotstavio Asanžovom izručenju SAD. Kako je kazao, tamo ga traže samo zato što je „izneo dokaze o američkim zločinima u Iraku i Avganistanu”. Ipak, prvi čovek laburista ne protivi se Asanžovom izručenju Stokholmu. I oko sto drugih poslanika Vestminstera je, prenosi Skaj njuz, potpisalo peticiju, tražeći od Džavida da, u slučaju da stigne švedski zahtev, Asanža pošalje u Stokholm, a ne u Vašington.

U debatu su se uključila udruženja žrtva silovanja i boraca za ženska prava, navodeći da će Britanija, ako da prednost Vašingtonu, ojačati „kulturu silovanja” i poručiti da nasilje nad ženama nije zločin i da ima daleko važnijih stvari, kao što su američke želje, prenosi „Gardijan”. Iz ovih udruženja poručuju da Amerikanci samo pričaju o svojoj bezbednosti, a „Vikiliksovi” podržavaoci samo o Asanžu kao o američkoj žrtvi, dok niko ne obraća pažnju na žene koje tvrde da su silovane.

Moguće je da će Švedska biti zamoljena da ne otvara slučaj i ne dovodi Britaniju u nezgodnu situaciju, ali će onda i ona morati da svojoj javnosti objasni zašto više brine o američkim interesima nego o sopstvenim državljanima.


Komentari11
a16d6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jonathan Švedska
Чему дилема у наслову? Наслов би требало да гласи: "Асанж између америчког и америчког затвора". Ако тог новинара формално изруче нама у Шведској биће наравно одмах експресно прослеђен Америци. Шта би њему овде у Шведској могли да раде? Да му суде за измишљено "силовање". Имамо ми овде доста смешних суђења и без Асанжа. Ако је Асанж овде некога "силовао" и ја сам. Треба и мене одмах хапсити. Људи, маните се неозбиљне и лажне приче. Овде се не ради ни о каквом "силовању" и наша земља је марионетска земља САД која одавно нема никакав суверенитет него без поговора спроводи све налоге из САД. Отуда та прљава намештаљка са "силовањем" коју су шведске власти одрадили по налогу Стејт Департмента, а у циљу лакшег изручења. Сада када је Асанж неутралисан игра се игра између САД и Британије. Шведска ту уопште није релевантна. Никада није ни била.
naivna
Gospodin Asanz je zaslužio Nobelovu nagradu!Živeo Asanz!
Trpe
Amerikance najvise boli sto je Asanz izneo istinu o njihovoj"demokratiji" koja pociva na nasilju i plasiranjem lazi !
Zoran
E,moj Dzulijane!Jao si ga tebi.Zar ne vidis da je Inkvizicija vaskrsla,samo ovaj put mnogo lepo upakovana.Sloboda govora,demokratija,ljudska prava...bla bla bla...
Luj Adamic
Asanz je pravi majstor. Uspeo je da se zameri Ekvadoru, Britaniji, Svedskoj i Americi. U tri od ove cetiri zemlje mu preti zatvor. Kako neko moze da bude toliko glup, nije mi jasno. Trebalo bi da promeni advakata.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja