ponedeljak, 14.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:05

Jagma za zakup državnih oranica u Vojvodini

Dok u 16 opština u Srbiji uopšte nema interesovanja u Bačkom Petrovcu, Beočinu, Sremskoj Mitrovici, Somboru… izdat rekordni broj državnih hektara
Autor: I. Albunovićutorak, 16.04.2019. u 22:55
У Војводини тражња за ораницама (Фото А. Васиљевић)

I dok se u pojedinim krajevima Vojvodine vode borbe za svaki pedalj državne zemlje, u nekim krajevima Srbije poljoprivrednici uopšte ne pokazuje zainteresovanost za zakup oranica u državnoj svojini.

Kako je saopšteno iz Uprave za poljoprivredno zemljište u 16 opština nije bilo ponuda za zakup ni posle drugog kruga nadmetanja koje su organizovale lokalne samouprave.

Reč je o opštinama: Aranđelovac, Bajina Bašta, Bujanovac, Ćićevac, Golubac, Gornji Milanovac, Kučevo, Lajkovac, Ljig, Lučani, Majdanpek, Merošina, Požega, Priboj, Trgovište i Žagubica.

U Vojvodini je sa druge strane interesovanje veće nego ikada. U devet lokalnih samouprava ostvaren je dosadašnji rekord u zakupu. Pored Bačkog Petrovca, Beočina, Čoke, Opova, Sremske Mitrovice i Sombora, najveći zakup ostvaren je i u Inđiji, Pančevu i Sremskim Karlovcima.

U izveštaju se navodi da je u Inđiji ove godine dato u zakup 3.455 hektara, što je za 100 hektara više nego prethodne godine. U Pančevu je trenutno pod zakupom 14.951 hektar a pre dve godine bilo je 13.681.

Iako u Srbiji i dalje ima opština u kojima poljoprivrednici nemaju interes da obrađuju državnu zemlju u Upravi za poljoprivredno zemljište tvrde da je ovo najbolji rezultat od 2006. kada je usvojen Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Kako se navodi, u odnosu na prethodne godine broj opština i gradova u kojima nije bilo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini znatno je smanjen.

– U agroekonomskoj godini 2017–2018. bilo je 28 opština i gradova bez zakupa. Godinu dana ranije u 32 jedinice lokalne samouprave nije bilo zainteresovanih za zakup državnog zemljišta – navodi se u saopštenju Uprave za poljoprivredno zemljište.

U Srbiji je u opticaju za zakup oko 515.000 hektara državne zemlje. Prema poslednjim podacima izdato je nešto manje od 300.000 hektara. Uprava za poljoprivredno zemljište objavila je pre nekoliko dana da je prosečna cena zakupa, po hektaru, za prosečan kvalitet zemljišta, u poslednje tri godine iznosila 196,23 evra.

Najavljeno je da će do jeseni biti završene i izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu a cilj je da se povećaju površine pod zakupom. I nedavno usvojenim Pravilnikom pooštreni su uslovi za zakupce. Država tako pokušava da pomiri interese ratara i stočara jer je u ovom delu bilo najviše zamerki. Novina je da će gazdinstva, koja do državnih oranica dolaze po pravu prečeg zakupa na osnovu stočarstva, zemljište morati da koriste isključivo za proizvodnju hrane. I to uzgajajući one kulture koje se koriste za ishranu domaćih životinja na osnovu kojeg je gazdinstvo steklo pravo zakupa. Do sada se događalo da su pojedini stočari državno zemljište, koje su dobili pod privilegovanim uslovima, kasnije nelegalno nudili u podzakup i ostvarivali zaradu.

Ako zakupac ne bude koristio zemljište u ove namene ugovor o zakupu će prestati da mu važi zaključno sa istekom agroekonomske godine u kojoj je utvrđena nepravilnost. Takva gazdinstva će preći u pasivni status.


Komentari7
297c9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

miroslav sarcanski
Interesantna je konstatacija da ima onih koji dobijaju drzavnu zemlju u zakup, pa posle izdaju u podzakup i donose se mere za sprecavanje takvih poslova. A zasto drzava ne izdaje zemlju po visim, trzisnim cenama? Mozda drzavni sluzbenici to nece, posto tu ima prostora i za njih. Zasto se u nedogled razvlaci postupak vracanja obradivog zemljista u restituciji? Zasto drzava ne ponudi prodaju obradivog zemljista pod povoljnim uslovima i da se onda zna ko je vlasnik? Ovako, prostora za parazitiranje drzavnih sluzbenika ima na pretek, posto se eto staraju o drzavnoj svojini, ali, sto je jos gore, ima puno prostora za korupciju.
Katarina R.
Prevedite mi rec "jagma" na srpski jezik...
Слободан Симић
Јагма није нека нова и непозната реч. Користи се да опише кад за неку робу завлада врло живо интересовање, па се људи око тога просто грабе ко ће пре до ње да дође. Тако например, говорило се некад : “Обично пред Св. Николу завлада јагма за рибу.”
Preporučujem 0
Boris
Ko prvi zgrabi.
Preporučujem 0
Cedomir Djukanovic
Ako nekome nije jasno evo ja cu sa jednom reci razbistriti. Krajisnici. Zato nema ko u Hrvatskoj zemlju obradjivati. Vredan narod je sad u Vojvodini.
Сремац
Управу си, али ви Краишници сте за 20 година успели да купите по стотинак хектара земље, најмодернију механизацију, док ми домаћи за то исто време нисмо успели да купимо више од пар хектара земље и тек део механизације зановити половном, а ви сте кренули од нуле, бар тако кажете!
Preporučujem 8
Slavko Mirkovic
Interesantnija je tema svakako - visina cene zakupa koja se postize. Cesto su u pitanju takve cifre koje ne mogu nikako biti isplative za zakupca. Nesto se tu cudno dogadja, bilo bi zanimljivo istraziti sta.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja