Pančevo – Mađarski ministar trgovine Bela fon Lukač nije krio zadovoljstvo, kada je tačno u podne 9. aprila 1894. godine, iz pravca Kikinde i Velikog Bečkereka (Zrenjanina) u stanicu Pančevo-Varoš, ušao prvi voz, a ovaj deo Banata se povezao sa Budimpeštom i Bečom. Svečano okićenu kompoziciju punu visokih zvanica i gostiju, dan ranije najavile su na naslovnoj strani lokalne nedeljne novine na nemačkom jeziku, a dočekali je predstavnici gradske vlasti, zastupnici „Torontalskog komiteta” i „Torontalskog društva vicinalnih železnica”, koje je prugu i izgradilo. Stekli su se tu i predstavnici velikih opština, koje su koliko su mogle učestvovale i pomagale u ovom poslu, kao i veliki broj ljubopitljivih meštana.
„Pančevo je od tog dana postalo deo šinske mreže koja je povezivala zemlje evropskog kontinenta i više nije bilo bojazni da u zimskim mesecima, zbog obustave plovidbe na Dunavu i Tamišu i za snežnih nepogoda, Pančevo bude odsečeno od sveta. Toj pogodnosti su se naročito obradovali industrijalci i trgovci, jer se otvorila mogućnost da svoje proizvode plasiraju tokom čitave godine”, objašnjava Josip Veber, predsednik Kluba ljubitelja železnice „Pančevo” i autor nadalje stalne postavke fotografija koja priča i sa setom čuva uspomenu na 125 godina železnice u Pančevu i okolini.
On napominje da je ondašnja štampa pisala i da nije potrebno naglašavati privredno-politički značaj železnice i da je u to svaki inteligentan čovek čvrsto ubeđen, jer „Železnica je posebno približila zemljoradničke distrikte glavnim tržištima... a da je naš grad uključen u veliki svetski saobraćaj, kojeg predstavlja neprekidni šinski trag”.
Naredne četiri decenije svi vozovi iz jugoistočne Evrope završno odredište „gvozdenim putem”, imali su u pančevačkoj varoši, a putnici nastavljali parobrodom sa pristaništa do Beograda, Zemuna i Novog Sada sve dok nisu podignuti železnički mostovi na Dunavu i Tamišu, u čijoj neposrednoj blizini i danas stoji tipsko zdanje stanice sa koje je do 1973. obavljan putnički, a do 1989. teretni saobraćaj. Kraj ovog objekta, na dane kada su ovuda kloparali vozovi, podseća železnička muzejska kompozicija koju je takođe postavio ovdašnji „Klub ljubitelja železnice”.
Danas se železnički kraci pružaju ka prestonici, i u pravcu Kikinde, Zrenjanina i dalje ka Temišvaru i Bukureštu, a teretni preko Beograda i Vršca ka svim krajevima starog kontinenta. Februara 2017. godine završena je rekonstrukcija pruge Pančevo–Beograd, na pravcu nikao i novi železnički most na Tamišu, a putnici, u želji da izbegnu zakrčene saobraćajnice i dalje putuju vozovima... Oni koji se zateknu na stanici Pančevo-Varoš vreme čekanja mogu da prekrate i upoznavanjem sa novim planom grada, koji je prigodom obeležavanja jubileja poklonila Turistička organizacija Pančeva, dok ovdašnji ljubitelji železnice najavljuju niz manifestacija kojima će obeležavati godišnjicu.
– U maju pripremamo izložbu o banatskim prugama, koju ćemo u okviru manifestacije „Noć muzeja”, realizovati u saradnji sa Narodnim muzejom u Pančevu. Pripremamo i materijal, za novu fotomonografiju „165 godina železnice u Vojvodini”, koja će biti publikovana krajem godine u izdanju našeg Kluba ljubitelja železnice i Istorijskog arhiva u Pančevu – napominje Josip Veber.
