nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:59

Tajne Glavne železničke stanice

O istoriji ovog zdanja i ljudima koji su tuda prošli, poput mnogih državnika, naučnika, književnika, umetnika, među kojima su bili i kralj Petar Prvi, Žozefina Beker, Ita Rina, Nikola Tesla... – govori izložba u Železničkom muzeju
Autor: Branka Vasiljevićutorak, 16.04.2019. u 21:00
Фо­то­гра­фи­ја на­ста­ла од­мах по­сле из­град­ње ста­ни­це 1884. го­ди­не (Фо­то Фонд Же­ле­знич­ког му­зе­ја)

Sa nekadašnje Glavne železničke stanice u Savskoj ulici prvi voz krenuo je 1884. godine. Vozio je ka Beču. Prvi putnik bio je kralj Milan Obrenović. Desetak dana posle Milana organizovana je i svečana vožnja u Niš. Od tada do danas kroz ovu stanicu, osim običnog sveta, prošli su mnogi državnici, naučnici, književnici, umetnici... Među njima su bili kralj Petar Prvi, Žozefina Beker, čuvena američka plesačica i pevačica, Svetislav Petrović, prvi Srbin koji je između dva svetska rata radio u svetskoj kinematografiji, glumica Ita Rina, Nikola Tesla, Reza Pahlavi, poslednji iranski šah...

Može se reći da nije bilo značajnije ličnosti koja do izgradnje aerodroma u Surčinu vozom nije stigla u Beograd i na Glavnu železničku stanicu.

O misteriji i ljudima koji su prošli kroz stanicu u Železničkom muzeju u Nemanjinoj ulici 6 otvorena je izložba „Tajne beogradske železničke stanice”.

– U postavci je više od 140 različitih fotografija, dokumenata, novinskih članaka, umetničkih i istorijskih predmeta korišćenih u okviru stanice. Fotografije i eksponati potiču iz fondova Železničkog i Muzeja Jugoslavije, Istorijskog muzeja Srbije, Muzeja grada, Vojnog i Muzeja vazduhoplovstva, Narodne biblioteke Srbije, Arhiva Jugoslavije, Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada, kao i iz privatne zbirke Miloša Jurišića. Izložba predstavlja prirodan nastavak istraživanja o železnici na tlu Beograda – kaže Ivana Jovičić Ćurčić, kustoskinja izložbe.

Glavna železnička stanica od otvaranja do ukidanja 1. jula 2018. godine radila je oko 49.000 dana
 (Foto D. Jevremović)

Veliki broj fotografija i dokumenata, od kojih se mnogi nisu našli na izložbi, govori koliki je značaj Beogradske železničke stanice.

– Odluka gde će stanica biti građena donesena je 1881. godine. Odabrano je mesto koje se zvalo Bara Venecija, a zgrada je rađena po projektu bečkog arhitekte Vilhema fon Flatiha. Ovaj teren bio je potpuno nepovezanim sa gradom. U njegovoj okolini bilo je selo Savamala, što je danas ljudima teško i da pojme. Do varoši se išlo naokolo fijakerima i to Nemanjinom ulicom, odnosno tadašnjom Spomeničkom – priča Jovičić Ćurčić.

Bara Venecija je postepeno zatrpavana zemljom, ali i građevinskim šutom koji su na to mesto bacali građani.

– Postoji podatak da su tu bačeni i ostaci Stambol kapije. Neobično je da je prilikom izvođenja prvih radova zemlja za nasipanje dovožena ni manje ni više nego s Prokopa, mesta gde se sada nalazi glavna železnička stanica – napominje Jovičić Ćurčić.

Na izložbi je i jedan kuriozitet. Reč je fotografiji nastaloj odmah posle izgradnje stanice 1884. godine. Ova fotografija pripada fondu Železničkog muzeja.

Stanica je u početku imala gasno osvetljenje, a kasnije je dobila struju. Pošto je trošila mnogo energije, određeno je da dobije svoju mini-elektranu. Elektrana je bila izgrađena na mestu Korunovićevog zdanja, današnje Pošte, i u rad je puštena 1909. godine. Porušena je posle dve decenije.

Nekadašnja Glavna železnička stanica dva puta je teško oštećena – u nemačkom bombardovanju 1941. i savezničkom 1944. godine.

– Nemci su odmah po ulasku u grad na mestu današnje Plave lokomotive napravili improvizovanu staničnu zgradu. Glavna zgrada potpuno je obnovljena 1953. godine – kaže Jovičić Ćurčić.

Glavna železnička stanica od otvaranja do ukidanja 1. jula 2018. godine radila je oko 49.000 dana.

Izložba, koju organizuje Medija centar Železnica Srbije, održava se u okviru međunarodne manifestacije „Belgrade Photo Month” traje do 19. aprila. Vrata muzeja otvorena su od 9 do 15.30 časova. Ulaz je besplatan.


Komentari10
dfa2e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Djerdj Juhas
Strahovito! Ovu zgradu tj. zeljeznicku stanicu i to glavnu NE BIH SMELI UKINUTI ! Kao glavni grad Srbije ne bih trebalo dopustiti ovo rusenje, napustanje glavne infrastrukture drzave. To je kao Notre Dame u plamenu. Ali ne samo ova stanica, ova glavna, glavnog grada Srbije je ruseno nego i ceo zeljeznicki saobracaj Srbije, a da ne govorimo o Vojvodini. Ima grada - Becej - koji je imao tri pruge a danas nema ni jedan. Grad je ostao bez zeljeznice. Tako i Ada, Mol, Stara Moravica, Cantavir itd. To je sramota ! To vise nije Evropa. O Beograde kakav si bio nekada ? Bio si centar sveta. A gde si danas ?
Sotir Gardačić
Pošto ova zgrada više nije zeleznička stanica kakav je danas plan sa ovom zgradom? Vidim da su je odmah kafedzije preuzeli.
Djurdjev
Svi gradovi koji hoce da budu velegradovi grade zeleznicke stanice sto blize centru. Jedino je Beograd izmesta na periferiju. Vrhunac korupcije!!!
dušan
Nekada su se i bolnice i železničke stanice gradile daleko od centra grada. Bolnice zbog neophodnosti mira i tišine a železničke stanice da bi se izbegla buka i zdgađen vazduh od dima lokomotva a i zbog same površine građevinskog zemljišta koje zautimaju ne samo zgrde nego i infrastruktura.
Preporučujem 4
Artur Dent
Živim u Berlinu. Svi dijelovi grada su uvezani željeznicom. Glavna željeznička stanica je u samom srcu Berlina - Mitte. Pošto je ogroman, dijelovi Berlina funkcionisu tako da mogu svaki za sebe biti samostalni, i svi ti dijelovi grada imaju svoje stanice u centrima, gdje prolazi najviše ljudi. Baš da ljudi koji koriste željeznicu ne bi morali da idu kojekuda i da bude svima dostupna. Što bi trebalo i dati smisao i povećati obim korištenja željeznice
Preporučujem 18
Prikaži još odgovora
Sinisa Stojcic
Zgrada Glavne zeleznicke stanice, prezivela sva bomdardovanja, ali nije Odluku SNP-a da ode u arhiv
Milanko Gačić
Obiđite danas stanicu, ne samo železnički muzej. Videćete u kakvo su je stanje doveli pre svega Vlada (ne samo ova) postavljajući za ministre i direktore takve nestručne i nesposobne ličnosti koje su zainteresovane samo za novac, jelo i mlado osoblje. Pogledajte unutrašnjost stanice, kako izgledaju nekadašnji peroni i koloseci. Isterali su nas iz stanice 6 meseci pre suludo potpisanog ,,dogovora".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja