ponedeljak, 27.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:03

Osam vekova srpske crkve

Autor: A. Petrovićutorak, 16.04.2019. u 20:57
Свечаност на Правном факултету (Фото: А. Петровић)

Ova godina je praznik za ceo srpski narod, rečeno je na Pravnom fakultetu u Beogradu, povodom 800. godišnjice sticanja autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, na svečanoj akademiji koju je organizovao Studentski klub Pravnog fakulteta, uz podršku Zadužbine Studenica.

Srpska crkva je pre osam vekova potpadala pod jurisdikciju Ohridske arhiepiskopije, sve do 1219. godine, kada je za prvog arhiepiskopa srpskog i primorskih zemalja rukopoložen Sveti Sava, od strane patrijarha Manojla Prvog u Nikeji. Tada je srpska crkva stekla autokefalnost, te su budući srpski arhiepiskopi birani u Srbiji.

Na akademiji su govorili episkop budimljansko-nikšićki Joanikije, prof. dr Miloš Ković, sa  Filozofskog fakulteta u Beogradu, doc. dr Dalibor Đukić, sa Pravnog fakulteta u Beogradu, doc. dr Zoran Devrnja, sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, Branimir Nešić, direktor Izdavačke kuće „Catena Mundi”, i Nemanja Vučković, predsednik Studentskog kluba Pravnog fakulteta.

Državnu himnu i prigodne pesme izvodili su pojci i Hor Hrama Svetog Save.

Studentski klub Pravnog fakulteta podsetio je i da je na jučerašnji dan 1346. godine Stefan Uroš Četvrti Dušan Nemanjić u Skoplju krunisan za cara. Neposredno pre krunisanja, srpska crkva je uzdignuta iz arhiepiskopije u rang patrijaršije, pa je cara krunisao prvi srpski patrijarh Joanikije. Dušanova titula bila je car Srba i Romeja.


Komentari10
dba36
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

др Милан Лекић
Српска црква Светога Саве „првог архиепископа српског“ (најстарија титула) никада није била под јурисдикцијом Охридске архиепископије. Србија-Далмација, како су средњевековну Србију називали грчки цареви и историчари преднемањићког периода, све до 1219. године налазила се највећим делом на јурисдикцијском подручју Сплитске (Далмација, Босна, Захумље, Травунија) и Драчке архиепископије (Диоклија и Рас) Цариградске патријаршије. Територију Српске Земље исцртава и најстарија титула Стефана Немање „великог кнеза српског Далмације, Босне, Захумља, Травуније, Диоклије , Раса и свег Илирика“ (Теодосије, 1236, у житију свога стрица Саве, изд. Беч, 1794), која од 1219. у целини постаје јурисдикцијско подручје Српске цркве – све до данас. Најважније епископије налазиле су се у географско-саобраћајном, политичком, културном и економском средишту земље Захумљу, Неретви, макарском и диоклијском приморју. За главни град, после Стона (Благаја, Стоца), Немања од 1168. утврђује Котор...
др Милан Лекић
Коме је требала "Охридска архиепископија" и зашто? Фрањо Рачки је за потребе своје фикције - Томиславове Далматинске Хрватске - успео да Српску Земљу на терену од Сења до Љеша, на папиру сведе на Рас и подложи Бугарско-Охридској архиепископији. Пошто Раса нема у Notitia-ма (постоје 3), а ни у првој повељи Василија Другог (1020), Рачки је интервенцијом код издавача те повеље Гелцера (1892), добио „другу“ царску повељу следеће 1893, гдје је уметнут Рас. Превару је покушао да легитимише Острогорски измисливши тзв. Хоматиново писмо којим се оспорава каноничност Савиног избора и аутокефалија Српске цркве, али је то обелоданио познати грчки теолог Јован Тарнанидис, иначе ученик Острогорског, на недавном научном скупу на Богословском факултету у Београду („Осам векова аутокефалије СПЦ“). Тако су и тезе двојице логистичара Рачког о јурисдикцијској надлежности Охридске архиепископије над „државом Рашком“ Ф. Гранића (О настанку Јустинијане приме) и М. Бараде (Dalmatia superior), постале лажне...
Preporučujem 0
др Милан Лекић
Коме је требала "Охридска архиепископија" и зашто? Фрањо Рачки је за потребе своје фикције - Томиславове Далматинске Хрватске - успео да Српску Земљу на терену од Сења до Љеша, на папиру сведе на Рас и подложи Бугарско-Охридској архиепископији. Пошто Раса нема у Notitia-ма (постоје 3), а ни у првој повељи Василија Другог (1020), Рачки је интервенцијом код издавача те повеље Гелцера (1892), добио „другу“ царску повељу следеће 1893, гдје је уметнут Рас. Превару је покушао да легитимише Острогорски измисливши тзв. Хоматиново писмо којим се оспорава каноничност Савиног избора и аутокефалија Српске цркве, али је то обелоданио познати грчки теолог Јован Тарнанидис, иначе ученик Острогорског, на недавном научном скупу на Богословском факултету у Београду („Осам векова аутокефалије СПЦ“). Тако су и тезе двојице логистичара Рачког о јурисдикцијској надлежности Охридске архиепископије над „државом Рашком“ Ф. Гранића (О настанку Јустинијане приме) и М. Бараде (Dalmatia superior), постале лажне.
Preporučujem 0
Deda Radovan i Kompanija
Ajte malo da se lazemo. Srbija je nastala kao drzava pre 140 godina a crkva je stara 800 godina? Kako je to moguce. Da nisu koristili vesticine reci "Abra kadabra" ili "sad ga vidis, sad ga ne vidis". Izgleda da neko debelo laze? Sram da vas bude.
Radomir Istoricar i Geograf
Raska Zupa+Knezevina Serbia - su mitoloske price koje nemaju veze sa istorijom. "Deda Radovan" je ucio mnoge skole, ali je najbolje naucio ono pravo, sto je svet napisao o nama. Ocigledno su diskutanti crkvena lica koji nikada i nisu ucili pravu istoriju vec citali crkvene mitoloske knjige. Vi svojim neznanjem samo pravite zabunu kod Srba a uopste vam nije poznata istorija. Bilo bi pozeljno da sto pre skratite svoju pricu, jer je netacna.
Preporučujem 3
Raška župa+ Kneževina Serbija = Kraljevina Srbija 1882.
Deda Rašo ti nisi kriv što si učio Titove škole pa malo znaš o pravoj istoriji Srba (starosedeoca na Balkanu još od Vinčanske civilizacije). Zato evo skraćeni kurs istorije srpske državnosti: 1.čas - - Stefan Prvovenčani je 1220. u Žiči postao prvi krunisan Kralj svih srpskih zemalja i pri morskih, i to po pravolsavnom obredu od strane brata Svetog Save, koji je 2019. izdejstvovao autokefalnost za srpsku pravoslavnu crkvu (od carigradskog Patrijarha i Romejskog Cara, kada je dobi i svetinje sa delovima časnog krasta i svetog Jovane Krstitelja) ; 2.čas - Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (od 1804. do 2013.) ratovao protiv Turske, pod plavo-žutom zastavom, sa jedne strane Krst i 4 ocila, a sa druge strane ikona Svetog Stefana Prvovenčanog ; 3. čas - (kada zapamtiš ova dva) .
Preporučujem 10
alen
Autokefalnost je praktično kupljena u Konstantinopolju ... to istoričari znaju
Исак Самоникли
Види се да размишљаш на мухамедански начин јер је лажни пророк мухамед био трговац, али у правој Божјој Вјери Православљу тога нема, већ се ствари решавају по Божјем Промислу и Благослову кад се за то испуни време. Тако је величанствени Божји Човјек Свети Сава у своје вријеме од Бога изабран, и Света Божја Српска Православна Црква од Бога установљена кроз благослов Цариградског Патријарха.
Preporučujem 1
Autokefalnost iz Nikeje
Sveti Sava je kao srpski episkop između katoličkih i pravoslavnih država, u Nikeji dobio Autokefalnost (samostalnost) za SPC i srspku državu, jer su tu bili Carigradski Patrijarh i Romejski Car (a Carigrad su 1204. krvavo osvoji Latini-katolici i formilali malo i kratkotrajno "latinsko carstvo")
Preporučujem 1
Milan
Први српски патријарх звао се Јанићие а не Јоаникије. Да је тотако треба видети Душанов законик где на првој страни Законика пише ЈАНИКИЕ где се слово старе српске ћирилице К са две тачке изнад слова чита као Ћ.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja