nedelja, 26.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:02

Beogradski dnevnik

Jedan od kurioziteta trenutnih političkih previranja u Srbiji je da ja ne mogu da shvatim o čemu je tu reč. Ili u stvari mogu; nije reč ni o čemu
Autor: Prof. dr Metju Perišponedeljak, 22.04.2019. u 18:00
(Фото А. Васиљевић)

Dragi prijatelji, kolege,

Dok strpljivo provodim svoj boravak u Beogradu, što je prijatno iznenađujuće iskustvo, kao poštovani gost Srba, i radujem se napredovanju ka budućim profesionalnim mogućnostima, mislio sam da bih s vremena na vreme mogao da vas zaintrigiram sa nekoliko dnevničkih unosa koji se odnose na moja iskustva u ovom izuzetno posebnom gradu.

U kasnijim zapisima detaljno ću opisati grad. Svrha ovog prvog zapisa je da opiše neke neobične političke demonstracije koje su obuzele grad proteklih nedelja. Ove demonstracije su u subotu dostigle krešendo, jer je veliki deo centra Beograda bio preplavljen hiljadama demonstranata koji su zahtevali ostavku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Beograd, iako ima oko dva miliona stanovnika, ipak je malo više od velikog sela i svi znaju sve što se ovde dešava. Postao sam u neku ruku slavna ličnost i svako ima ideju o tome šta bi mogao biti sledeći korak u mojoj karijeri. Otud se ulažu napori da budem uvučen u srpsku politiku: imperativ je da se oduprem.

Pozvali su me da u subotu javno marširam na demonstracijama. Odbio sam da im uopšte prisustvujem. Onda me je osoba koja je organizovala demonstracije zamolila da se sretnem sa njim na raznim javnim mestima na piću ili kasnije na večeri. To je problematično, jer imam korektne odnose sa organima državne uprave u Republici Srbiji. Zauzimam politiku striktne neutralnosti u odnosu prema srpskoj politici, kao poštovani gost u ovoj zemlji, pa smatram da takvi pozivi moraju biti diskretno odbijeni. Ovde imam status političke nedodirljivosti, ali to ne mogu zloupotrebiti tako što dopuštam bilo kojem političaru (posebno istaknutom opozicionom) da pokuša da se zaštiti kroz druženje sa mnom. U istom kontekstu, u subotu uveče sam pozvan na prodržavnu proslavu, događaj za koji sam, posle promišljanja, odlučio da je primereno za mene da mu diskretno prisustvujem.

Jedan od kurioziteta trenutnih političkih previranja u Srbiji je da ja ne mogu da shvatim o čemu je tu reč. Ili u stvari mogu; nije reč ni o čemu. Ne postoje pitanja o politici koja mogu razabrati, a koja razdvajaju strane. Obe su proevropske, pro-liberalne i usmerene ka modernizaciji. One imaju donekle različit pristup problemu normalizacije odnosa sa Kosovom, ali po mom mišljenju te razlike su namerno preterano naglašene. Stoga su političke platforme strana uglavnom identične.

Glavna pritužba demonstranata je da je gospodin Vučić „diktator”, što se obično čuje kao refren protesta. Ova tvrdnja je očigledno besmislena; Srbija je moderna, visoko funkcionalna evropska demokratija sa prilično jakim političkim i demokratskim institucijama i minimalnim nivoom izborne korupcije. U tom smislu, ona je poslednjih godina postigla izuzetan napredak. Gospodin Vučić nije diktator jer je bio demokratski izabran. Iako svi vole da kažu drugačije, Srbija takođe ima suštinsku slobodu štampe. Postoje novine najrazličitijeg kalibra, koje zadovoljavaju svaki politički ukus. Srpski mediji su skloni uživanju u prikazivanju gizdavih pljuski između raznorodnih i veoma brojnih pitoresknih političara u zemlji. Ponekad se čini da je Srbija zemlja u kojoj je svako poznat po nečemu, a svi su u novinama. Smatram da je za mene prioritet da u najvećoj meri ostanem izvan istih.

Mislim da ono što ljudi misle kada kažu da je gospodin Vučić „diktator” jeste da se on ponaša „diktatorski” u ekonomskom smislu, ili kao mikro-menadžer. Razmatrajući ovu pritužbu, osećam da je njihovo pravo nezadovoljstvo u odnosu na gospodina Vučića to što je on kompetentan i fenomenalno vredan radnik, za razliku od velike većine srpskih političara koji su notorno lenji.

Nisam siguran zašto je to nužno nešto protiv čega bi trebalo demonstrirati, ako je alternativa raspršena politička vlast na gomilu korumpiranih nekompetenata. Ali to je samo moj pogled na stvari.

Moderna Srbija je zemlja srednjeg dohotka sa relativno visokim cenama u odnosu na plate. Zemlja je možda 15 godina iza nekih svojih istočnoevropskih suseda u smislu ekonomskog razvoja, zbog ratova i posledičnog političkog haosa koji je pretrpela devedesetih godina 20. i početkom 21. veka. Ipak, Srbija ima dosta toga što joj ide u korist. Ima izuzetnu makroekonomsku stabilnost i likvidnost banaka. Stopa kriminala je niska. Medicinske usluge su visokog kvaliteta. Moje iskustvo je da je nivo korupcije nizak – mnogo niži nego u Švajcarskoj, na primer. Javne usluge su generalno dobre. Infrastruktura je ipak dotrajala. Poslovno okruženje se unapređuje. Ali to je podvučeno najjačim utiskom od svih – ljudima, koji su ljubazni, lepi i topli i, u konačnom sledu, sa jakim duhom preduzimljivosti.

U subotu sam išao na zabavu političara i umetnika. Rečeno mi je da mogu da nosim majicu. Eufemizam je reći da su Srbi neformalni. Beograđani su po pravilu veoma visoko obrazovani; grad je bez sumnje glavno središte kulture i umetničkih inovacija u istočnoj Evropi. Srbija preduzima velike korake kako bi poboljšala svoju privlačnost za strane turiste, a pre svega strane investitore. Svake godine stvari postepeno postaju bolje. Pitam se da li demonstranti zaista imaju toliko toga na šta mogu da se žale, kao što se možda pretvaraju. 

Međunarodni pravnik iz Ženeve i kandidat za generalnog podsekretara Ujedinjenih nacija

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari13
12368
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bane bumbar
Ipak - jedan je utisak o nekoj zemlji kad u njoj živite a drugi kada dođete u posetu pa vas još domaćin obaspe pažnjom i gostoljubivošću. Uostalom uzmite za primer neke zemlje (npr. u Africi i Aziji) gde idemo na odmor i provod, da li bismo ostali tamo i da živimo?
Milance Lepotance
Gospodine, slazem se sa Vama. Odlicno ste opisali stanje u Srbiji, drago mi je sto ste iskreni, mnogi to nisu u stanju primetiti.
Goranius
sto bi Cercil rekao "sta nas briga sto je u jugoslaviji komunizam, pa necemo mi tamo ziveti"
kole
Slazem se u potpunosti...
Ненад Рајковић
Vidi, Ženevljanine. Mom gazdi upala poreska inspekcija u firmu. I umesto da ga, zbog neknjizenja i utaje 'rebnu' sa milion, najmanje, inspektor mu kaže 500 odmah, 1500 kad donesem izvestaj da si čist. Ako hoćeš. Evra naravno. Eee
dragan
Covek nije rekao da nema korupcije. A te inspekcije i inspektori su po pravilu prvi na listi najkorumpiranijih. Nije bas ni kao sto je njegovo iskustvo doduse
Preporučujem 5

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja