utorak, 21.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:13

Poslodavci sve revnosniji u plaćanju doprinosa

Prema onima koji ovu obavezu iz nekog razloga izbegavaju poreznici preduzimaju mere redovne i prinudne naplate, a novčane kazne dostižu i dva miliona dinara
Autor: Jasna Petrović-Stojanovićsreda, 17.04.2019. u 18:04
(Фото А. Васиљевић)

Poslodavci u Srbiji izgleda postaju sve revnosniji kada je u pitanju redovno plaćanje doprinosa radnicima za penzijsko i invalidsko osiguranje. To potvrđuju i podaci Poreske uprave prema kojima više od 98 odsto aktivnih pravnih lica plaća ovu obavezu na vreme, potvrđeno je juče za „Politiku”.

Prema poslodavcima koji tu obavezu iz nekog razloga izbegavaju, poreznici, kako kažu, preduzimaju mere redovne i prinudne naplate.

Javno dostupni podaci idu u prilog navodima iz Poreske uprave i potvrđuju da je stepen naplate iz godine u godinu sve bolji. Tako je u 2018. godini ukupno po ovom osnovu naplaćeno 624 milijardi dinara, što je više nego prethodne godina 9,2 odsto. Godinu dana ranije 2017. naplaćeno je 572 milijarde dinara što je povećanje od oko 7,1 odsto.

Taj napredak svakako vide i u penzijskoj kasi koja se sve više puni novcem od uplate doprinosa, a što automatski smanjuje izdvajanja iz budžeta za isplatu. Nije tajna da se 2014. godine iz budžeta izdvajalo skoro 50 odsto ukupnih sredstava za isplatu prinadležnosti, a da je ona u poslednje vreme na oko 32 odsto.

Od 2002. do danas dug poslodavaca za PIO iznosi 0,6 odsto od ukupne naplate za aktivna pravna lica, što je, preračunato oko 40 milijardi dinara. To je bio razlog da država u više navrata za radnike povezuje staž, kako ne bi ostali bez penzije i priznatog staža.

U Poreskoj upravi objašnjavaju da pod ukupnim dugovanjima smatraju glavnicu duga i pripadajuće kamate i to od dana kada naplata doprinosa za PIO spada u nadležnost Poreske uprave Republike Srbije od 2002. godine. Inače poreski obveznik – pravno lice ili preduzetnik, koji ne podnese poresku prijavu, ne obračuna i ne plati porez, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30 do 100 odsto iznosa duga za porez utvrđenog u postupku poreske kontrole, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnike..

Istovremeno preduzetnik, koji ne podnese poresku prijavu, a obračuna ali ne plati porez, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 20 do 75 odsto iznosa duga za porez, a ne manje od 400.000 dinara za pravno lice, odnosno 80.000 dinara za preduzetnika.

 Poreski obveznik koji podnese poresku prijavu, ali ne plati porez kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 10 do 50 odsto iznosa dugovanog poreza utvrđenog u poreskoj kontroli, a ne manje od 250.000 dinara za pravno lice, odnosno 50.000 dinara za preduzetnika.

Onaj ko ne podnese poresku prijavu, ali plati porez u zakonom propisanom roku, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 100.000 do 2.000.000 dinara, a preduzetnik novčanom kaznom u visini od 50.000 do 500.000 dinara. Za gore pomenute prekršaje kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara, zaključuju u Poreskoj upravi.


Komentari4
aab30
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

jazavac pred sudom
O tome kako država brine o naplati doprinosa, pitajte one koji ne mogu da ostvare prava na penziju jer gazda uz blagoslov nekoga važnog ne plaća doprinose.
Gradajanin X
Sustina tog visedecenijskog problema je slabasna drzava. Doprinosi i porez su ogromni. To niko normalan nece da placa sem strane firme. Druga stvar su neregulusana prava radnika tako da doktor arhitekta prodavac sladoleda ili frizer mogu da budu prijavljeni na iste plate. Sa druge strane da su nameti manji mnogo bi vise ljudi radilo za vece pare jer bi gazda davao njima a ne drzavi. Sve to ide u krug jer drzava zivi od poreza a ne privredjuje stvarno.
Petar Popovic
Na zalost cesto smo bili svedoci nemarnosti i aljkavosti drzavnih sluzbi koje su bile duzne da se brinu o pravima radnika. Redovno su lokalni mocnici, partijski tajkuni bili povlasceni i nekaznjavani u zloupotrbi uplata prinadleznosti radnika. Drzava mora da tome stane na kraj.Mislim da u poslednje vreme u tome ima uspeha.
Miki
Najveći a prikriveni problem, i javna tajna u Srbiji, jesu poslodavci koji ne prijavljuju zaposlene na pun iznos koji zaposleni zaista primaju, već je samo jedan deo plate zvaničan i prijavljen i na to se plaćaju doprinosi, a drugi deo zaposlenom ide na ruke, bez da se to prikazuje od strane poslodavca. Ovakva praksa je kod velikog broja privatnika potpuno podrazumevana stvar već decenijama. Inspekcij je sve u redu, jer se doprinosi plaćaju, onako kako su i prijavljeni. Jel? Sledeći problem je lažiranje radnog vremena za brojne zaposlene koji su prinuđeni da rade značajno više od 40 sati nedeljno, a poslodavac uredno prijavljuje 40-to časovno radno vreme, bez plaćanja prekovremenog. Time je značajno smanjena zvanična plata zaposlenih, samim tim i doprinosi. Takođe, takvom praksom ništa poslodavca ne primorava da primi zaista potreban broj zaposlenih za obim posla, što bi i smanjilo broj nezaposlenih, i povećalo plaćanje doprinosa, dva velika problema Srbije. Čast izuezecima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja