četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:38

Ruski glas u SE skuplji od 60 miliona evra

Moskva je spremna da Savetu Evrope isplati dug, ali traži da joj se vrate sva prava, uključujući i pravo glasa, suspendovano nakon ukrajinske krize
Autor: Biljana Mitrinovićčetvrtak, 18.04.2019. u 19:00
Састанак о спољној политици ЕУ у здању Европског савета (Фото EPA-EFE/Emmanuel Dunand/Pool)

Povodom poziva Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Rusiji da imenuje svoju delegaciju i obnovi uplatu doprinosa budžetu ovoj instituciji, Rusija je saopštila da je spremna da isplati dug od oko 60 miliona evra i priključi se radu samo ukoliko joj budu vraćena sva prava, uključujući i pravo glasa.

Na aprilskom zasedanju Parlamentarne skupština Saveta Evrope (PSSE), većinom glasova poslanika (105 za, 30 protiv i 16 uzdržanih) izglasana je rezolucija u kojoj se prvi put od 2014. godine i krize u rusko-ukrajinskim odnosima zvanična Moskva poziva da ponovo formira svoju delegaciju i plati zaostalu članarinu. Rusija je jedna od država članica koje su najveće platiše i izdvajala je oko 32 miliona evra godišnje.

U aprilu 2014, zbog aneksije Krima i optužbi da učestvuje u pobuni građana Donbasa u Ukrajini, zvanična Moskva je lišena niza ovlašćenja: od uskraćivanja prava glasa, učešća na plenarnim sednicama do prava učešća u posmatračkoj misiji skupštine. Kao odgovor na ovu odluku, ruska delegacija je napustila skupštinu i odbila da učestvuje u daljem radu ove institucije, koja ima 47 članica. Od 2015. godine nekoliko puta se u PSSE glasalo o ukidanju tih mera, ali predlog nije dobio većinsku podršku. Po produženju evropskih sankcija, Rusija je zapretila da će obustaviti finansiranje Saveta Evrope, ali je uplaćivala novac i tokom dela 2017. godine.

Ali, za Rusiju pitanje povratka u PSSE nije samo pitanje novca koji bi trebalo da uplati, nego traži promenu stava prema njoj, odnosno obustavljanje politike sankcija. Ipak, zvanična Moskva ne očekuje da će do promene stava u ovoj instituciji doći pre nego što se promeni stav EU prema Rusiji.

S druge strane, iako se poziva na dijalog, Rusija je upozorena da ukoliko ne imenuje delegaciju i ispuni svoje obaveze može doći do obustavljanja njenih prava u potpunosti, što bi bilo prvi put od osnivanja ove organizacije da neka članica, u ovom slučaju i najveća – bude izbačena ili napusti Savet Evrope, osnovan još 1949. godine. Rusija se pridružila Savetu Evrope 1996. godine. Sud za ljudska prava u Strazburu, koji je pravno telo ove institucije, doneo je i niz presuda koje se odnose na kršenje ljudskih prava, a neki od njih su opozicionar Aleksandar Navaljni i članice „Pusi rajot”. Rusija se ne obazire na ove presude jer njena delegacija nije učestvovala u izboru više od polovine sudija ovog suda i stoga ga smatra nelegitimnim, a osim toga, predsednik Vladimir Putin je 2015. godine potpisao zakon koji omogućuje ruskom ustavnom sudu da odluči da li će da primeni odluke međunarodnih sudova, uključujući i Evropsku konvenciju.

Većinu amandmana na nacrt rezolucije PSSE je podnela Ukrajina, ali skupštinska većina ih nije prihvatila, pa je poziv Rusiji ipak izglasan. Šef Međunarodnog komiteta Saveta Ruske Federacije Konstantin Kosačov je ocenio rezoluciju kao pozitivan korak, ali je podsetio na ruski zahtev da se u Povelju Saveta Evrope unesu izmene jer bi mogućnost sankcija i dalje postojala. Rusija smatra da je neophodno stvaranje mehanizma za usaglašavanje mogućih odluka o ograničenju prava država članica samo preko zajedničkih procedura. Još ranije ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao da će isplate novca u budžet biti obnovljene tek posle „bezuslovnog potpunog vraćanja prava Rusiji”, kao i da Rusija neće dozvoliti izbacivanje nego će sama napustiti ovu organizaciju. A najnovija rezolucija je samo preporuka, odnosno više politička nego pravna odluka.

Iako postoje države, uključujući i Nemačku, koje smatraju da bi Rusiji trebalo vratiti sva ovlašćenja, istovremeno je Evropski parlament, kao zakonodavno telo EU, pokrenuo kampanju za borbu protiv dezinformacija na internetu pred izbore krajem maja. U središtu pažnje je opet Rusija, za koju većina poslanika veruje da će pokušati da utiču na parlamentarne izbore u članicama EU. U bespoštednoj trci za evroposlanike tvrdi se da gotovo sve „populističke” stranke imaju direktne veze s Rusijom, iako se to najčešće odvija preko individualnih, a ne institucionalnih veza.

Jedna od najuticajnijih poluga je novac, pa se Marin le Pen našla na optuženičkoj klupi zato što je dobila kredit od ruske banke, a lidera Lige Matea Salvinija su optuživali za isto iako te optužbe u njegovom slučaju nisu dokazane. Potom je kao uticaj na evropske institucije navedena i praksa kćerke portparola Kremlja Jelisavete Peskove u Evropskom parlamentu, kao i posete poslanika iz različitih država Krimu i Moskvi.


Komentari5
a3334
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sava Ristic
Rusija je rodjena u Kijevi,a gde je rodjena uktajina?
Данило
Русија је нераскидиви део Европе. Њена елита гравитира Европи, не Азији и Кини. Она је због све оштријег става Украјине према Црноморској флоти на неки начин била испровоцирана на анексију Крима. Био је то погрешан корак Путина који ће Русију скупо коштати. Русија и Украјина су се мирно разишле колапсом СССР, првој украјински нуклеарни потенцијал а другој гаранција територијалног интегритета. Потписано, готово. После се тешко чупати, чак и јакој Русији. Ово мора бити и нама наук без обзира што је немогуће поредити Косово и Крим. Косово су српски комунисти на пола дали 74, а другу половину отео НАТО, Русија се повукла из КФОР 2003. Крим су руски комунисти дали, Русија званично потписала, Путин анексирао. Пазимо се трговине.
Саватије Милић
Ништа од овога што сте написали једноставно није тачно. Ни о триторијалним гаранцијама, ни о некаквим потписима руских комуниста за Крима, нити је извршена анексија Крима. Чудим се да је Ваш коментар уопште објављен, јер ово овде није конкурс за литералне маштовите саставе у основној школи. Довољно је рећи да је диктатор Хрушчов био Украјинац, да је декретом отео Крим Русији и поклонио родној Украјини, да је Хрушчов побио ама исто Руса као и Стаљин, и да ова његова одлука никада није прошла кроз Устав СССРа. Никада никавки руски комунисти нису ни пристали, а још мање потписали. А дивно је чудо како су данас западњаци највећи браниоци комуњарских тековина и одлука комуњарских диктатора Хрушчова и Тита.
Preporučujem 55
John Rudich
Са највећим поштовањем, Господине Данило, житељи Крима су одлучили да се врате где они припадају. То није била никаква „анексија“, ниједан метак није био испаљен, није било никаквог насиља од стране Русије. Дали сте ви, и они са Запада, очекивали да ће Русија одбити народу, чији корени потичу из Русија, њихову молбу да их Русија прихвати и спаси од опресије Украјинских коруптираних власти које толеришу нацистичке испаде не само против Руса него и против Украјинаца који нису заборавили ужасну прошлост.
Preporučujem 27
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja