četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:36
FORMULE ŽIVLjENjA

Mališani i kazna

Kada je dete malo i nerazumno, a situacija u koju ulazi opasna, kada je agresivno prema vršnjacima, životinjama i odraslima i kada odbija da prihvati bilo koju drugu kaznu – tri su situacije u kojima roditeljima ne ostaje mnogo izbora osim da pljusnu dete po guzi
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 22.04.2019. u 08:00
(Фото: Пиксабеј)

Brojni stručnjaci koji rade sa populacijom dece i mladih upozoravaju na nezadovoljavajuće stanje, ukazujući da je sve više dece koja su dezorijentisana i koja veoma lako prelaze granice između dozvoljenog i nedozvoljenog. Iako su deca i mladi heterogena kategorija, čini se da je u njoj sve više nedovoljno socijalizovanih mladih, onih koji nisu imali odgovarajuće „kućno vaspitanje”, bilo da spadaju u kategoriju zanemarenih bilo da su u kategoriji razmaženih. Mladi u obe kategorije su nedovoljno socijalizovani, ponašaju se na neprihvatljive načine, pri čemu smatraju da ne postoji nikakav problem u njihovom ponašanju.

Kada nedovoljno socijalizovano dete dođe u osnovnu školu, škola nema na raspolaganju pedagoške mehanizme da ga dodatno socijalizuje. Kada su u razredu dva takva učenika, tada se u razredu razvija takva grupna dinamika zbog koje učitelji i nastavnici moraju da se neprestano bave takvom decom, na štetu ostale dece. Saradnja škole sa njihovim roditeljima često ne daje rezultate. Oni su ili nezainteresovani ili bezuslovno štite decu ili su „nemoćni” da promene svoj odnos prema deci.

Kuda vode zabrane

Oni koji razmišljaju šta sada treba učiniti da naše društvo za dvadesetak godina bude bolje, kada sadašnja deca i mladi odrastu, vide dva glavna problema: povećanje nataliteta i povećanja stepena socijalizovanosti mladih ljudi. Najbolji odgovor na oba problema jeste jačanje porodice i jačanje uloge i autoriteta roditelja. Svaka država, to jest ljudi koji vode njene relevantne institucije trebalo bi ne samo da budu svesni važnosti ovih problema, nego i da konkretnim delima rešavaju ove probleme.

Umesto da pomažu porodice i da jačaju autoritet roditelja, država nameravanim potezima ide u suprotnom pravcu, „štiteći” decu od roditelja, preteći oduzimanjem i izmeštanjem dece iz roditeljskih porodica, smanjujući roditeljski autoritet. Takav primer je i najavljeno zakonsko rešenje kojim bi se „pedagoška pljuska po guzi” proglasila za nasilje nad decom i zlostavljanje, i zabranilo roditeljima „svako telesno kažnjavanje vlastitog deteta”.

Koliko je država ozbiljna u svojoj nameri da zaštiti decu od njihovih roditelja govori i sumnjivo visok statistički podatak da je u poslednjih pet godina u Srbiji svakog dana u proseku troje dece izmešteno iz svojih porodica ili oduzeto od svojih roditelja. Informacije o ovim postupcima nisu dostupne javnosti. Netransparentnost postupaka se brani namerom da se zaštiti dete i njegova privatnost. Informacije o onim slučajevima koje su dospele u javnost bude sumnju da nije sve tako kako nam socijalne službe predstavljaju.

Pregled obimne literature može pokazati da ne postoji nijedno metodološki ispravno istraživanje koje je pokazalo da povremeno „razumno telesno kažnjavanje” u detinjstvu izaziva kasnije negativne posledice kod odraslih. Zato država nema ni jedan razuman argument da zabrani roditeljima da u onim retkim situacijama kada druge vaspitne metode ne daju rezultat, pljusnu dete po guzi. Jedini argumenti koji se nude su ideološki, proistekli iz ideologije dečjih prava.

Država i roditeljsko pravo

Ova vrsta socijalnog inžinjeringa se često u medijima opravdava besmislenim floskulama: „Svaki, pa i najblaži udarac je nasilje”, „Udarac po guzi je znak roditeljske nemoći”, „Nasilje rađa nasilje”, „Nije u redu da jači udari slabijeg”, „Ne učimo decu da se problemi rešavaju nasiljem”, itd. Iako ove teze zvuče progresivno i deluju logično, svaka dublja analiza bilo koje od ovih teza ukazuje na njenu logičku i faktičku neodrživost.

Nisu sva deca jednaka, tako da je moguće podići dete bez ijedne pljuske, ali to se odnosi samo na 30 odsto dece, dok je ostalih 70 odsto tokom svog vaspitanja moralo dobiti po guzi. Tri su situacije u kojima roditeljima ne ostaje mnogo izbora osim da pljusnu dete: kada je dete malo i nerazumno, a situacija u koju ulazi opasna (nikako ne treba pljusnuti dete u dobi ispod jedne godine života); kada je dete fizički agresivno prema drugoj deci, životinjama i odraslima; i kada dete odbija da prihvati bilo koju drugu kaznu. Ukoliko se usvoji predloženo zakonsko rešenje, onda država oduzima roditeljima pravo i moć da ove situacije razreše na način koji je dobar za dete. Roditelji treba da shvate opasnost koji nam donosi predloženo „progresivno” zakonsko rešenje i da dignu glas kako bi to sprečili.


Komentari21
ba527
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragana
Što se tiče mog prethodnog komentara, kada sam navela "oko 100% psihologa", to je bilo preterivanje, čitam i poznajem vrlo malo dečijih psihologa i mislila sam pre svega na igru reči. Izvinjavam se, nije mi bila namera da karakterišem i ocenjujem profesiju, već ovu temu, i to potpuno subjektivno. Još jednom zaista bilo je neprimereno i netačno s moje strane. Izvinjavam se.
Dragana
Znači oko 30% ne mora da bude kažnjeno, a oko 70% mora. Moj utisak je da je oko 100% dečijih psihologa, bar u Srbiji, odabralo, ili možda po nekakvoj inerciji sopstvenih slabosti, zašlo u taj poziv jer je tu opuštenije, bar mali pacijenti praktično nisu u mogućnosti da imaju svoju stranu, pored roditelja i ostalih s kojima treba imati posla. Da li bi bilo potrebno da "razumno telesno kažnjavamo" odraslu osobu jer radi nešto od stvari navedenih u tekstu i ne sluša kad mu/joj se kaže. Evo npr. Vi i ja. Ja imam dečaka od 2 god i od porođaja sam se prilično ugojila i ojačala. Jednom, radujući se svom mužu, podigla sam ga kao od šale. On je prilično kul lik, što bi se reklo, i to mu nije mnogo zasmetalo, ali mu je zasmetalo, videlo se po njemu, mislim kome ne bi. Dakle ja imam 180cm i 90 kg i dižem oko 80-85. A vi? Evo ako ste manji i slabiji od mene spremna sam da Vas pljusnem jer smatram da je ovo što ste napisali opasno. Sigurno ćete podneti reči i pljusku lakše nego što bi jedno dete.
Berislavci
Vaspitanje dece je proces koji traje od njihovog rodjenja do njihove pune emocionalne zrelosti. Za to su najodgovorniji roditelji. Takodje je, uz to, veoma vazna vaspitno-obrazovna nadgradnja koju pruza skola, te okruzenje kao bitan faktor socijalizacije mladih bica. Problemi nastaju ako izostane bilo koja od ovih sustinski vaznih komponenti, a jos veci ako izostane saradnja. Kada poceti sistematsko vaspitanje dece? Najbolji odgovor nalazimo u poznatoj anegdoti. -Dovela majka svog trogodisnjeg sina kod pedagoga i psihologa. "Da li je sada pravo vreme da zapocnem vaspitanje svog deteta?", pita mama. "Vi gospodjo kasnite 3 godine", kaze pedagog. Na to stari psihijatar dodaje: "Vi zapravo kasnite 3 godine i 9 meseci!" Kaznjavati mlada bica? Problemi nastaju ako po pitanju - sta dete sme da radi a sta ne sme-roditelji i nastavnici nemaju principijelne i dosledne stavove, jer deca gledaju sto ovi rade a ne sto pricaju. Vise stimulisati decu pa ce biti manja potreba za kazvanjem.
službenik
Hvala Zoranu Milivojeviću.
Vanja
I svi mi sad ovde komentarisemo da je ovo sto drzava radi nenormalno, ali i dalje sedimo u kuci kao ovce spremne za zamrzivac. Da li smo iole sesni da moramo podici glas, ustati i boriti se protiv vlastodrzaca koje je na zalost ipak jedan deo naroda izabrao? Sta cekamo?
Kristina
Da, bas tako, nista konkretno se ne preduzima protiv takvih zakona samo ovako na sajtovima se komentarise, jel moguce da je nesigurnost kod naroda toliko velika da ne smemo da ustanemo i izborimo se za ono sto je najbolje za nas i nasu decu, iskreno se pitam
Preporučujem 1

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja