sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:01

Svet u unakrsnoj vatri između NATO-a i Rusije

Dok će oko Sirije, Irana ili Venecuele postojati komunikacija na neformalnom nivou kako bi se kontrolisala globalna pretnja, Ukrajina, Crno more i Baltičke zemlje postaće opasni detonatori
Autor: Biljana Mitrinovićsubota, 20.04.2019. u 09:30
Амерички разарач у Балтичком мору (Фото: Википедија)

Prekid saradnje Rusije sa NATO-om otvorio je pitanje kako će se dalje razvijati komunikacija oko brojnih neuralgičnih tačaka u svetu: od Baltičkog mora, Arktika, Ukrajine, Sirije, Irana, Venecuele i mnogih drugih. Prekid civilne i vojne saradnje sa NATO-om „u potpunosti”, kako je opisao zamenik ruskog šefa diplomatije Aleksandar Gruško, znači „zatvaranje” kontakata na zvaničnom nivou, ali to ipak ne znači da saradnja neće postojati na neformalnom. Uvećanje tenzija je već počelo.

Ruski izlazak iz komunikacije posledica je vojne doktrine SAD u kojoj je zvanična Moskva označena kao pretnja. Ulazak u novu fazu odnosa između Rusije i zapadnog vojnog bloka naznačen je i na poslednjem samitu NATO-a pre mesec dana, kada je zaoštren odnos prema Moskvi i najavljen prekid saradnje sa Ruskom Federacijom na svim velikim bezbednosnim, vojnim i civilnim programima.

Gruško je rekao da je NATO otišao suviše daleko u eskalaciji sukoba sa Rusijom, da je odbio konstruktivan razgovor, da on više ne postoji i da Rusija ne vidi da s duge strane postoje ikakve naznake da postoji plan izlaska iz ovog „ćorsokaka”.

Što se tiče najvećih žarišta, poput Sirije, Venecuele ili Irana, iako su zvanični programi ograničeni, tvrdi se da će saradnja na neformalnom nivou ipak postojati u smislu kontrolisanja rizika od globalne pretnje. Ali neka manja i za sada neaktivna žarišta imaće status detonatora, koji može da se otme kontroli, pogotovo u novoj trci u naoružavanju koja je nastala izlaskom iz postojećih sporazuma. Uz obnavljanje određenih oblika hladnog rata, stvara se pogodna atmosfera koja će svakako loše uticati na regione sa tinjajućim žarištima i stvarati dodatne rizike.

Tako je juče više od deset ruskih bombardera „su-24” izvelo vojnu vežbu gađanja uslovnih meta na morskom poligonu na Baltičkom moru svega nekoliko sati nakon što su tri broda NATO-a, predvođeni američkim razaračem, uplovili u te vode. Ne treba ni napominjati da je rusko ministarstvo odbrane odmah naglasilo da sva tri broda NATO-a „drži pod budnim okom” kako se ništa ne bi dogodilo mimo standarda. Brodovi NATO-a redovno ulaze u crnomorske vode, a ruska mornarica i tamo pomno prati njihovo kretanje. Prošlogodišnji manevri malih ukrajinskih vojnih brodova u Kerčkom moreuzu postali su lokalni model konfrontacije. U globalnom kontekstu, ovakve konfrontacije će eskalirati, a pošto su u njih uključene nuklearne sile – postoji ozbiljna opasnost da se sukob podigne na taj nivo.

Sve te neuralgične tačke su na samoj unakrsnoj vatri između Rusije i NATO-a. Interesi NATO-a u Ukrajini su jasni, u Rumuniji, Crnom moru i baltičkim državama takođe, ali je problem što, s druge strane, Rusija odgovara nagomilavanjem naoružanja, sve češćim vojnim vežbama na svojoj zapadnoj granici, kao i najavama visokih zvaničnika, uključujući i ruskog predsednika Vladimira Putina, da će na raspoređivanje raketnih sistema u Poljskoj i baltičkim državama uslediti „adekvatan odgovor”.

Problem prelamanja interesa NATO i Rusije u Ukrajini je svakako nadrastao format „normandijske četvorke” i postao žarište koje mora da se rešava na globalnom nivou velikih igrača. Većina zemalja sada povećava svoju vojnu potrošnju. Posebno SAD oštro postavljaju zahtev da NATO saveznici moraju da izdvajaju najmanje dva odsto BDP za bezbednost i odbranu.

Među svim tim malim koracima koji vode ka potpunom zaoštravanju je i jučerašnja odluka ruskog predsednika vlade Dmitrija Medvedeva da preduzme kontramere kao odgovor na ograničenja koja joj je nametnula Ukrajina. Na proširenje liste zabranjenih ruskih roba u Kijevu, vlada u Moskvi je odgovorila zabranom uvoza ukrajinske inženjerske industrije, robe široke potrošnje i metalske industrije, koje su prošle godine iznosile gotovo 250 miliona dolara. S druge strane, iz Rusije u Ukrajinu je zabranjen izvoz ruske nafte i naftnih derivata.


Komentari7
d6dd0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

crosdu
Putin posve otvoreno radi na hegemonističkoj politici "restauracije" SSSR-a u teritorijalnom smislu. Meta mu je Ukrajina, a Bjelorusija je već okupirana. NATO mora biti oprezan, jer ovako agresivni hegemonizam sprovodio je još samo Staljin!
zarko milosevic
Sta da radimo? Nema vise Tita da amortizuje tenzije velikih sila!?
miroslav
Prestali su razgovarati, šta može biti posle toga nego rat? Veliki će ratovati na tuđoj zemlji, na teritoriji malih saveznika,malih zemalja, mali će biti velike žrtve. Veliki će posle rata opet morati razgovarati a mali će se boriti sa bedom i siromaštvom.
nikola andric
Da bi NATO mogao da opravdava astronomske izdatke za takozvanu ''defenziju'' potreban je neprijatelj koji bi te izdatke opravdavao. Svetska dominacija je ili vojna ili ekonomska. Sto de tice ekonomske dominacije Kina predstavlja mnogo vecu opasnost od Rusije. Ali Kina se ne spominje kao neprijatelj NATOa. Nato vec trosi 3/4 sverskih vojnih troskova. Ruski su 20 puta manji . Niko ne veruje u moguci rat izmedju tih 3 ''vojnih sila''. Razlog je ocevidan posto niko od njih ne zeli sopstveno unistenje. Ali konflikti oko posebnih drzava ostaju u kojima sve 3 ''vojne sile'' zele da ucestvuju.
Sale Marino
Ja pak mislim da je svrha ove faze u odnosima Rusije i SAD da dodatno obogate svoje proizvodjace oruzja...nekome je izgleda ponestalo para za postavljanje zlatnih wc-a na superjahti, ni americkim ni ruskim vladarima ne odgovara sprzena planeta - odakle ce onda stizati sampanjac i kavijar?
Дипломирани политиколог
Одговор Луки: сва срећа драги наш Лука, па се види да нисте из струке, пошто ово што сте написали нема баш много везе са реалношћу. Тако да ће свет ипак остати безбедан, а не онакав како га ви видите. Свакако један пре свега забаван коментар.
Preporučujem 1
Лука М. Стојчић
Aмеричка олигархија, или како се то мистично назива "дубока држава", већ је 3 пута посегнула за нуклеарним оружјем. Прва два пута у Јапану - други пут без икаве потребе осим жеље за убијањем. Трећи пут је било код нас, за време НАТО агресије у облику О/У. УСА олигарсима ништа није свето и спремни су да провоцирају Русију до тачке пуцања, услед неиздржљивости санкција, када је лако могуће формирати "5. Колону" већ уобичајеним методама. Затим би дошла на ред Кина коју није могуће савладати санкцијама али без присуства Русије и Кина постаје рањива. У колико би Русија, у критичном тренутку, одговорила на силу силом, дефинтивно и најтрагичније би страдала Европа коју полако али сигурно, САД својим присуством претварају у поприште сукоба!
Preporučujem 43

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja