utorak, 21.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:02
SVET KOLEKCIONARA

Vespa mora da bude iz Italije...

...a devojka može da bude i iz sela – bio je moto nekadašnjih zaljubljenika u ovaj motor, a jedan od njih, Vladan Konstantinović Štale mnoge, već rashodovane, vraćao je u vozno stanje
Autor: Dana Stankovićpetak, 19.04.2019. u 12:30
(Фото Ансплеш)

Devojka može da bude i sa sela, ali „vespa” mora da bude iz Italije!

To je bio moto nekadašnjih beogradskih vesparoša zaljubljenih u najpopularniji dvotočkaš svih vremena, karakterističnog izgleda i zvuka, sa paljenjem na nožnu kurblu. Među onima koji su na ovom kultnom italijanskom skuteru krstarili ulicama Beograda je i Vladan Konstantinović Štale.

– Prva generacija vesparoša pedesetih godina prošlog veka okupljala se kod francuske čitaonice, druga kod „konja”, a treća, kojoj i sam pripadam, kod „Madere”, na ulazu u park Tašmajdan. To druženje uglavnom se završavalo kratkim promotivnim vožnjama po gradu da nas vide ljudi. Pošto je, nažalost preminuli Zoran Luburić Lubura, legendarni stručnjak za „vespe” (bivši direktor jednog pogona duboke štampe „Politike”), stanovao u blizini, često smo svraćali kod njega da razmenimo mehaničarska iskustva – rado se Vladan seća tog „slatkog života”.

U Trst po delove

U vreme stare Jugoslavije vrlo teško se dolazilo do delova. Najbliži servis i prodavnice rezervnih delova za „vespu” bili su na 600 kilometara od Beograda. Ali, samo su pojedinci na omiljenom dvotočkašu odlazili u Trst. Zato su svakog ko bi krenuo da kupi farmerke molili da im donese i neki deo.

Vrednu kolekciju dvotočkaša čuva u svojoj kući na Senjaku (Foto Stanko Kostić)

Vladao je i poseban vesparoški moral.

– Čak i ako si sa nekim u svađi, a on je sticajem okolnosti čuo da ti treba deo, nije čekao da ga zoveš, nego je on zvao tebe da ti ga ponudi.

– „Vespa” je zbližila ljude raznih zanimanja, karaktera i raspoloženja, a mnogi su u međuvremenu postali i kumovi, kao Lubura i ja. Bez njega i još nekih prijatelja iz „Vespa kluba Srbije” ne bih uspeo da stvorim ovu vrednu kolekciju koja čini muzej „vespi” u mojoj kući na Senjaku – ističe.

Pošto nisu imali garaže, „vespe” su, zbog kradljivaca, tokom zime držali u momačkim sobama, čak i ako su stanovali na visokim spratovima. Čim devojka dođe, odmah joj je jasno s kim ima posla. Ali vesparoši su, generalno, bili na dobrom glasu. To najbolje potvrđuje činjenica da je Dragan Gaga Nikolić, najveći šmeker svih vremena, bio njihov počasni član.

Vladan je bio klinac kada se zaljubio u omiljeno prevozno sredstvo gradskih momaka.

– Maštao sam da jednoga dana, kada postanem punoletan, i ja kupim „vespu”, pa da, kao moj komšija, postanem glavni dasa u gradu. Na moju radost, dobio sam je ranije. Međutim, tu prvu „vespu” sam prodao, jer tada nisam slutio da ću se baviti kolekcionarstvom. U to vreme bilo je pomodarstvo voziti što noviji model – kaže pun mladalačkog duha.

Baveći se tekstilom krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, poslom je najviše bio vezan za Firencu. Pošto je to grad skutera, svaki put bi doterao i neku „vespu”, ali u rashodovanom stanju. Izazov mu je bio da je „digne iz mrtvih”.

– Dok limar i farbar urade svoj deo posla, nabavljao sam rezervne delove koji joj fale i onda u svojoj maloj radionici započinjao sklapanje po sistemu „lego” kocki. Neke sam dovodio u originalno fabričko stanje, a neke su proizvod moje mašte. Kako su godine prolazile, broj se povećavao i sada ih je 40 – objašnjava naš sagovornik.

Svedočanstvo jednog vremena

Nijedan model nije na prodaju
(Foto Stanko Kostić)

Svaku „vespu” u muzeju redovno servisira (tehnički problemi javljaju se i kada „vespa” stoji) i registruje, a sistemom za isušivanje vazduha štiti ih od vlage i rđanja. Moglo bi se reći da imaju bolje uslove nego mnogi ljudi, ali one to zaslužuju. O prodaji ne razmišlja, jer ovi maestralno sređeni modeli, prema njegovom uverenju, nemaju cenu! Smatra da ekskluzivnost i atrakcija ove kolekcije moraju da ostanu kao svedočanstvo jednog vremena i da će, kao najređi nakit ili slikarsko delo velikih majstora, imati sve veću vrednost i značaj! Nada se da će njegovi sinovi, koji takođe voze „vespe”, slediti njegov put.

Kad po gradu ide na opuštene grupne vožnje, pokrene jednu od ovih lepotica, ali za posebne prilike „rezervisan” je model „dži-es”, koji iz milošte zove „džile”. To je tip njegove prve „vespe” koja se proizvodila od 1955. do 1961. godine i za to vreme je izašlo pet serija.

Jedan od tih specijalnih povoda bio je prošlogodišnji evropski susret vesparoša u Raveni, koji organizuje istorijski registar „vespi”.

– Na tu manifestaciju nas četvorica otišli smo sa četiri „džileta”. Da bismo, kako propozicije nalažu, verno dočarali ono vreme, na binu smo izašli obučeni u stilu Bitlsa. Dok smo izvodili kompozicije na kartonskim instrumentima, naše supruge, sa kojima idemo na sve te manifestacije, glumile su obožavateljke i gađale su nas brushalterima, baš kao nekad. Za taj nastup osvojili smo prvo mesto – prepričava radostan događaj i jedva čeka novo dešavanje 24. maja, kada opet idu u Italiju, u Kastiljone, gradić u Toskani, gde će imati grupni nastup iz „Briljantina”.

Ali, ne čekaju da im stalno neko drugi organizuje zabavu, nego i sami često oplemene svoje druženje.

Šmek legendarnog skutera

Vrlo važan povod za okupljanje je vesparoška slava Vrbica. Povodom 55 godina od prvog okupljanja 2012, priredili su i izložbu „vespi” u galeriji „Progres” u Knez Mihajlovoj. Za deset dana – 20.000 posetilaca! Pre tri godine, u okviru „Noći muzeja”, režirali su i mali pozorišni komad „Vesparoš”, u kojem su igrali poznati glumci Aljoša Vučković i Goran Sultanović i mladi glumci FDU. Predstava je održana na improvizovanoj sceni u Vladanovoj bašti. To je bio svojevrstan omaž Zoranu Luburiću, Gagi Nikoliću i svima koji su čuvali harizmu Beograda i šmek legendarnog skutera. Za ovogodišnju „Noć muzeja” pripremaju „Vespaviziju”, nalik festivalu „Beogradsko proleće”.

– Biraćemo lude note za „vespa” himnu. Za tu priliku, pozvali smo eminentan žiri, ali nećemo da otkrivamo imena. Pesme će biti izvedene u dvorištu moje kuće i muzeju „vespi” na Senjaku – otkriva naš sagovornik.

Kolekcija kaciga

Kupujem kacige kao žene tašne. Imam ih najmanje 40. „Vespa” nije brz motor, to i nije suština, pa ranije nije bilo potrebno da se nosi, a sada je obavezno, i mi se pridržavamo toga.

Ime duguje osi

Kad je video prototip, inženjer i industrijalac Enriko Pijađo, čovek koji je patentirao prvu „vespu”, uzviknuo je da izgleda baš kao osa („vespa” na italijanskom), otuda joj ime. Prvi model je proizveden 1049. godine, a poslednji krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Ne menjajući osnovni oblik i liniju, tokom godina urađene su neke novine. Ubačena je plastika, tehničke performanse su sasvim promenjene, prešlo se sa ručnih na automatske menjače, nema nožne kočnice, karoserija je prilagođena novom vremenu – malo je aerodinamičnija u korist manje potrošnje...


Komentari0
c72c7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja