subota, 25.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:59

Počinje borba protiv trovanja pčela

Ako se utvrdi da su zabranjeni insekticidi korišćeni na poljima slede rigorozne kazne za poljoprivredne proizvođače, najavljuju iz Uprave za zaštitu bilja
Autor: J. Antelj, I. Albunovićpetak, 19.04.2019. u 23:00

Na inicijativu udruženja pčelara i u saradnji sa Fitosanitarnom inspekcijom u toku je akcija zaštite pčela od trovanja opasnim materijama. Ukoliko se laboratorijskom analizom utvrdi da je bilje (pretežno seme suncokreta) bilo tretirano opasnim neonikotinoidima predviđene su vrlo rigorozne kazne od 700.000 do tri miliona dinara za firme, a za fizička lica od 35.000 do 50.000 dinara. Akcija će trajati tokom čitave pčelarsko pašne sezona, najavili su iz udruženja pčelara. Neonikotinoidi, u sredstvima za zaštitu bilja, zabranjeni su u Evropi, pa i kod nas za upotrebu na otvorenom. Evropska komisija je prošle godine potpuno zabranila upotrebu tri ozloglašena neonikotinoida na otvorenom prostoru (klotijanidin, inidakloprid i tijametoksam), insekticide koji prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane EFSA predstavljaju rizik za pčele. Oni se, međutim, kao i ostali neonikotinoidi mogu upotrebljavati u staklenicima. Problem je što razni poljoprivredni lobiji i dalje pružaju jak otpor potpunoj zabrani ovih insekticida.

Oni na tržište, osim legalno, stižu krijumčarenjem, uglavnom sa Dalekog istoka i njihova upotreba je ostavila ogromne posledice na medonosnu pčelu u Srbiji. Potpuno je uništeno više od deset hiljada vrsta insekata, a evropskog bumbara na našim prostorima gotovo više i da nema. Udruženja upozoravaju da se ovi insekticidi nabavljaju i preko društvenih mreža i foruma.

Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije kaže da je najveći problem sa kojim se Srbija suočava godinama to što poljoprivrednici i dalje tretiraju seme suncokreta neonikotionoidima iako je zabranjeno da to čine na otvorenom.

–U Vojvodini u svakom selu imate po jednu kuću koja ima svoju „poljoprivrednu apoteku”. Zato imamo dva problema. Najpre da poljoprivrednici imaju mogućnost da kupe legalno insekticide i upotrebe ga kako nije predviđeno, a drugi da te preparate kupuju na crno i upotrebljavaju ga onako kako nije dozvoljeno – navodi Živadinović i dodaje da ovaj problem u Srbiji postoji od 2004.

Evropska komisija je prošle godine potpuno zabranila upotrebu tri ozloglašena neonikotinoida na otvorenom prostoru (klotijanidin, inidakloprid i tijametoksam), insekticide koji prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane EFSA predstavljaju rizik za pčele

Iako su godinama upozoravali na ovaj problem, zabrana je stigla tek kada je Evropska unija donela takvu odluku.

Upitan kolika je šteta, odnosno o kojim razmerama uginuća pčela govorimo, predsednik SPOS-a odgovara da je to nemoguće utvrditi, jer pčelari koji su imali štetu to ne prijavljuju.

– Pčelari u Banatu su imali najviše problema, ali i to su podaci sa foruma. Mi smo apelovali na pčelare da prijave makar SPOS-u kako bismo imali preciznije podatke – kaže Živadinović i dodaje da kvalitet meda nije ugrožen i da su to pokazale i analize.

Udruženje „Sačuvajmo pčele” saopštilo je da će u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Fitosanitarnom inspekcijom kontrolisati zasade, pre svega industrijskog bilja, uljane repice i suncokreta, a zatražili su i pomoć MUP-a.

– Trgovina opasnim materijama, u ovom slučaju pesticidima, je krivično delo, njihova kupoprodaja takođe i iz tih razloga potrebna nam je potpuna saradnja sa MUP-om, kao i promena zakona u vezi sa samovoljnim tretmanom sa nepoznatom dozom upotrebe ovih sredstava koja mogu ozbiljno da ugroze i zdravlje ljudi – objasnili su u ovom udruženju.

Udruženje će tokom kontrola imati zadatak da inspekciji dostavi tačne lokacije sa kojih će biti uzeti uzorci i poslati u laboratoriju na analizu. Svi troškovi analiza uzoraka obezbeđeni su iz budžeta Uprave za zaštitu bilja. U udruženju veruju, iako je teritorija velika, da neće biti prepreka da se uzmu uzorci sa mnogih parcela i pozivaju u pomoć građane, pčelare i savesne poljoprivrednike.


Komentari5
4feac
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mona
Kad je zarada u pitanju poljoprivredni proizvodjaci ne prezaju ni od cega. Jaka stvar, platice kaznu, a zarada je desetostruko veca...a to sto truju sve zivo koje "poseti" parcelu, ni to nije vazno, pa ni trovanje stanovnistva. Molim istrazivacko novinarstvo da objave imena svih trovaca, kazne moraju biti drasticne, ako ni zbog cega, onda zbog planiranog ubistva. Ali necu ja tu srecu doziveti da zivim u uredjenoj zemlji!
jeremija
trovači moraju biti adekvatno kažnjeni,nisu samo pčele u pitanju,truju zemlju,vodu,pobli su sve živo,ptice,srne ,zečeve,sve uništiše,niko ovcu da drži,motiku su arhivirali ,bace total i pred kafanu na pivo.kazne u odnosu na štetu vrlo male,ali za početak neka bude ovako.
Vasic R. Dejan
Vi ste Alfa opstanka čovečanstva! Svoje objave širite na svim sajtovima, jer i ja koji sam Poštovalac svega u produktu PČELINJEM i životu sa PČELARIMA tek sam danas pristupio ovom sajtu! Borimo se za opstanak PČELARSTVA u borbi protiv toksina i herbicida za očuvanje PČELA i našeg opstanka! Živeli sa PČELAMA!
Mona
Koliko su nasi proizvodjaci hrane bahati, svedoci masovni pomor pcela. Pcele treba sacuvati, a sta je sa trovanjem ljudi? Kazne su neprimereno niske! Kaznila bih po vise osnova, a visina bi bila drasticna.
Nebojša
Паметно.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja