subota, 25.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:59

Sledeća velika ekonomska kriza će početi u Evropi

Srbija bi morala da se više bavi pripremom i preventivnim merama kako bi se amortizovali mogući negativni efekti sledećeg ekonomskog udara
Autor: O. M.petak, 19.04.2019. u 23:00

Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu održana je promocija knjige „Svetska finansijska kriza – deset godina posle”, profesora dr Đorđa Đukića, koja govori o posledicama velike finansijske krize, ali i o opasnosti od izbijanja nove krize. Na promociji su, pored autora, govorili dekan fakulteta prof. dr Branislav Boričić i poznati ekonomisti prof. dr Aleksandar Živković, prof. dr Mlađen Kovačević, prof. dr Blagoje Babić.

„U knjizi sam ukazao na opasnost od izbijanja nove ekonomske krize, ističući potencijalne rizike, a koristeći tvrdu ekonomsku argumentaciju. Uvreženo je mišljenje da su ekonomisti danas jedna vrsta meteorologa, koji treba da predviđaju šta i kako će se dešavati, da li će biti krize i kakva će biti. Međutim, ekonomisti moraju da budu ti koji će dati konkretne predloge za rešavanje sadašnjih i budućih problema”, izjavio je autor knjige prof. dr Đorđe Đukić i dodao:

„Stožer svetskog ekonomskog poretka danas je američki FED, a što se tiče evrozone, ona je u sadašnjem obliku, u budućnosti, apsolutno neodrživa. Italija emituje državne obveznice s većom rizičnom premijom nego Španija, a Nemačke obveznice često donose investitorima negativan prinos. Bitno je naglasiti da više nije moguća primena klasične teorije privrednih ciklusa, gde možemo izvlačiti zaključke gledajući u prošlost i da je potrebno da se ekonomisti bave time kako da ponude što je moguće bolja rešenja, a ne samo dijagnoze i predviđanja.”

„Mnogi upozoravaju na novu krizu, depresiju, recesiju ili duboku recesiju. Kriza u SAD se vrlo brzo prelije na ceo svet budući da je to prva ekonomija sveta, ona se pojavljuje iznenada, bez uvoda i širi se izuzetnom brzinom. Ono što je zabrinjavajuće jeste da je američki spoljni dug veći od bruto domaćeg proizvoda. S druge strane, mnogi ekonomisti kažu da nova kriza ne mora nužno da krene iz SAD. Spoljni dug svih zemalja sveta veći je dva i po puta od svih njihovih BDP-a. Mnoge zemlje evrozone nalaze se na ivici, što znači da je moguće da će sledeća kriza početi upravo u Evropi”, komentarisao je poznati ekonomista prof. dr Blagoje Babić.

Kada je u pitanju situacija u Srbiji, na promociji je rečeno da se država nalazi u povoljnijoj ekonomskoj poziciji nego što je bila uoči izbijanja krize 2008. godine. Međutim, postoji i niz otežavajućih faktora. BDP Srbije je sada znatno više zavistan od stranih banaka i kompanija budući da je veliki broj firmi privatizovan. Čak 80 odsto bankarskog sektora sada je u rukama stranih banaka, tokom poslednjih pet godina stanovništvo se u značajnoj meri zadužilo putem raznih kredita, a veliko je pitanje kako bi se građani snašli u trenutku izbijanja nove globalne krize.

Govornici na promociji su se složili da bi Srbija morala da se više bavi pripremom i eventualnim preventivnim merama koje treba preduzeti kako bi se amortizovali mogući negativni efekti sledeće velike ekonomske krize.


Komentari3
83327
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дејан.Р.Тошић
Суштина светског финансијског система није више у томе да ли Америка дугије више од свог БДП јер је спољни дуг свих најразвијенијих држава у границама од 100 % до 140% колико Јапан дугује у односу на свој БДП. Долар и Еуро су постали монополна роба којом искључиво тргују Америка и Е.У. а принос од свог новца добијају кроз камате и ресурсе од задужених држава у развоју,на такав начин најразвијеније државе постају још богатије а државе у развоју постају још сиромашније.Светска економска криза је почела од 1974 године али само за државе у развоју за развијене државе не постоји светска економска криза јер кризе се дешавају у државама у развоју.Суштина Европске уније и јесте заједничка валута која се пласира државама кроз кредитне пројекте за инфраструктуру укључујући и својим сиромашним чланицама.Е.У.је остварила у Европи оно што је од 1974 године почела Америка са доларом у свету. Е.У. је остварила са еуром финансијски монопол у Европи за најразвијеније државе Е.У. и за њих кризе нема.
Дејан.Р.Тошић
"Амерички спољни дуг већи је од укупног БДП, а спољни дуг свих земаља света већи је два и по пута од свих њихових БДП".Таква финансијска шема није никада постојала од постанка новца.Не ради се више о финансијама кованог новца односно папирног,овде се ради о дериватима новца који више нема благе везе са новцем,већ са КАМАТОМ која се изражава кроз математичке бројке.Један Јапан који је нај задуженија држава на свету,са обзиром да дугује 140 % БДП је пример економског виртуелног финансијског света у коме се данашња цивилизација налази. ФЕД је укупно одштампао долара који су у оптицају у износу од 600 милијарди долара ! Значи сви одштампани долари који се налазе у Америци и по целом свету износе укупан број новчаница од 600 милијарди долара ! Да ли је то истина ?Истина се крије,о стварној количини долара кроз финансијске санкције преко SFIFT система према свим другим државама изван С.А.Д из разлога да се"вишкови"долара из света не би вратили у границе С.А.Д.и изазвали светску катастрофу.
slavko
Nije pitanje koliko si dužan nego kome si dužan. Nije istina kako je američki SPOLJNI dug veči od njihovog bdp. Ukupan dug Amerike je veči od njihovog BDP a od tog duga preko 90% otpada na dug države Amerike prema amerilčkim bankama, fondovima i domačim vlasnicima dužničkih papira, Dakle Amerika i ostatak zapada veliku večinu svog duga zapravo duguje samom sebi.
Preporučujem 12

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja