nedelja, 24.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 20.04.2019. u 15:38

Kalemegdan je mnogo više od parka

(Фото Д. Јевремовић)

Izreka „Da si ćutao, ostao bi filozof” (Si tacuisses, philosophus mansisses) savršeno može da se odnosi na gospodina Georgija Marića, povodom njegovog dopisa „Kalemegdanski park i Beogradska tvrđava su dva entiteta”, objavljenog 17. aprila u rubrici „Među nama”.

Nije, gospodine, problem u razlikovanju posebnosti – park je park; fortifikacija je fortifikacija, nemojte olako da „većini” (kako sami kažete) delite nepostojeće etikete i neznanje. Zna se, zna.

Ali se, takođe, zna, bar bi trebalo, da su zidovi tvrđave, i iz turskog i iz austrijskog perioda, samo nukleus. Oko njih je prvo podgrađe, koje obuhvata i Dorćol, i silazi do obale – najživlje trgovačke žile kucavice Despotovog grada.

Pa ni tu nije kraj. Jeste li čuli, gospodine, za četiri glavne kapije tog vremena? Jedna od njih je na početku današnje Vasine ulice – lokacija koja se trenutno prekopava i preorava. Da li je Zavod o tome dao svoje mišljenje?

Ili ćemo da dobijemo, kao ispred Filozofskog fakulteta, samo uvid, u podnom oblaganju kamenom različitih boja, gde su se ti zidovi nalazili. To gospodine, nije zaštita. Ja lično, vi takođe, možemo o tome da ćutimo ili ne, da se nerviramo ili ne, ali Zavod mora da reaguje. Za to primaju plate.

Kalemegdan jeste park, ali je i mnogo više od toga. Poštovani stari profesor BU, gospodin Jovan Nešković je umeo da kaže da je ceo prostor Kalemegdana sveta zemlja, tu je istorija pod našim nogama, tu se drhti, moli i sećamo se seni.

A gondola? Bilo bi lepo da se bar jednom posluša struka. Pre neku godinu, u jeku najžešćih polemika oko „Beograda na vodi”, delegacija struke, ugledni i planetarno potvrđeni arhitekti otišli su kao delegacija kod tadašnjeg gradonačelnika Siniše Malog, argumentovano protestujući.

Gradonačelnik ih je pitao: „Šta vam tu nije jasno? Pitajte, objasniću vam.” Pojma nemam da li se neko posramio.

P. S. Nisam razumela koju svrhu u tekstu g-dina Marića ima pominjanje francuske ambasade i Jelisavete Načić.

P. P. S. Nisam „arhitektkinja”, vrlo se ponosim svojom diplomom na kojoj piše „arhitekta”.

Arhitekta Snežana Radosavljević

Komеntari5
f04de
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dogif
Postovana Gospodjo Radosavljevic, Vi ste jedna od mnogih koji su iz struke i pobunili su se protiv skrnavljenja nasih spomenika. Izgradnja gondole je upravo isto sto i lomljenje nosa sa bronzanog spomenika nekom velikanu da bi se od pretopljene broze zaradilo 100 dinara po kiogramu na nekom od svetskih otpada! Seci usi - krpi... kako kaze nas narod. I jedan VEEEELIKI pozdrav i duboko postovanje za Vas stav da niste „архитекткиња” vec ARHITEKTA!!! Trebalo bi listom ustati protiv ruzenja naseg Srpskog jezika i izivljavanja nad njime od strane isfrustriranih, sitnih dusa koje pokusavaju time da kompenzuju svoj osecaj minornosti i inferiornosti, koji objektivno nicim nije izazvan, osim licnim osecanjem manje vrednosti i njime izazvane pokondirenosti. Ja sam inzenjer gradjevine i nisam do sada cuo da je makar i jedna od mojih koleginica primila diplomu "INZENJERICE" gradjevine, niti da je makar i jedna zena postala MAGISTRICA ili DOKTORICA nauka - i duboko se nadam da nikada, nikada i nece.
Fema
Ne kaže se inženjerica, već inženjerka, niti magistrica, već magistarka, niti doktorica, već doktorka.
Raca Milosavljevic
... tema bas zahvalna i kako je komentarisati ... a da smo nemarni u cuvanju istorije blize i dalje jesmo ... oko Kalemegdana i starog gradskog jezgra jos ce se pricati i pronalaziti,na Avali isto tako ima dosta toga a svakako je najveca muka i bruka Vinca ... najstarije urbano naselje na tlu danasnje Evrope ...
Саша Микић
Београдска тврђава, која је данас видљива, је само део праве тврђаве, која је захватала много већи простор. Када би тако гледали онда би требало прекопати пола центра и пронаћи остатке зидина и остатке градских капија. Додуше при скоро сваком раду у том делу града се проналазе неки остаци загубљени у времену. Мене много више интересује када се помиње струка у свим овим дешавањима у граду. Као лаик могу само да судим о ономе шта се мени свиђа или не свиђа, али неки пут сам у недоумици да ли је струка стварно у праву и да ли је јединствена у својим погледима. На то ме наводи сећање на градњу ''Београђанке'' и како је дочекана ''на нож''. Многи из струке су тврдили да ће нарушити визуру ''белог града'', а многи су је назвали ''Црнограђанка'' због боје фасаде. Такође ми у сећање долази и однос струке према ''Генексовој кули'' покојног Михајла Митровића. Чак и дан данас се могу чути негативни коментари о поменутој згради.А ми обични људи смо се увелико навикли на њих и сматрамо их значајним
Goran Mihajlovic
Ja se pitam,Koliko je vremena potrebno za imitaciju sopstvenih korena?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja