četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:38
100 GODINA OD VELIKOG RATA

Na komandnom mestu kad je najteže

Autor: Olga Jankovićnedelja, 21.04.2019. u 10:17
Петар Мартиновић (Фото „Ратни поменик”)

Neumitna sudba sve više nam proređuje i inače već jako proređene redove naših heroja iz minulih ratova - piše pomen svom saborcu, ratnom drugu Petru M. Martinoviću, pukovnik u penziji Živojin Blagojević, a objavljuje „List narodne zahvalnosti”, štampan u Beogradu na rezmeđi 1939/40. godine. Piše i da brigadni đeneral Martinović, izmučen teškom bolešću, prekrati sebi život – „taj junak od oca Mila, artiljerijskog komandira i iz porodice koja u minula dva veka dade niz znamenitih ljudi”.

„Taj državni pitomac, na vojnoj akademiji školovani oficir, koji prođe Balkanske ratove, a po objavi Prvog svetskog, 1914. godine, određen bi za šefa štaba Sandžačke vojske, najvećeg i najvažnijeg operativnog tela vojske, kojom je komandovao serdar Janko Vukotić, armijski đeneral i Počasni ađutanat Nj. V. Kralja, službovao je na potpuno zadovoljstvo obe Vrhovne komande i srpske i crnogorske”, zaključuje Blagojević,

A, kada su se naredne 1915. na srpsku vojsku sručile ujedinjene sile dva velika carstva i jedna kraljevina, i sa tri strane počele jednovremeno napadati, on je u tim najkritičnijim danima bio određen za komandanta novoformirane Javorske brigade, sa zadatkom da štiti najugroženiji bok odstupajućih srpskih armija preko Kosova.

Za uspešno izvršenje te operacije i stečene zasluge, unapređen je 6. decembra iste godine u čin brigadira i odlikovan Medaljom za hrabrost, te se prima komande nad Sandžačkom vojskom, na mesto serdara Janka, koji bi pozvan da hitno preuzme dužnost načelnika štaba Vrhovne komande.

Pod Martinovićevom komandom vojska je tukla i jednu od najvećih bitaka, one na Mojkovcu – „u kojoj je pokazano junaštvo, još jednom osvetlalo obraz srpskom imenu i u kojoj se vojska nepoštedno zalagala za spas odstupajućih srpskih armija”, niže sećanja Blagojević.

Kada je počelo formiranje dobrovoljačkih korpusa Srba, Hrvata i Slovenca u Rusiji, Martinović je po svojoj želji upućen u Rusiju i određen za komandanta 1. pešadijskog puka Prve dobrovoljačke divizije, koji uspešno vodi kroz krvave borbe na Dobrudži i biva ranjen.

Iz Rusije puk ulazi u sastav Jugoslovenske divizije i uzima vidno učešće u operacijama, septembra meseca 1918. godine, prilikom probijanja Solunskog fronta. Iskazano vojničko umeće i zasluge u Prvom svetskom ratu, ovenčalo je Petra M. Martinovića mnogim visokim ratnim priznanjima, kao što su francuski Orden Legije časti i ruski Orden Svetog Stanislava sa mačevima drugog reda.

Po svršetku ratnih operacija, Martinović ostaje da dalje služi vojsci, najpre kao komandant Zetskog, pa Vardarskog artiljerijskog puka, 21. oktobra 1923. godine, unapređen je u čin brigadnog đenerala i određen za komandanta artiljerijske brigade, a sedam godina kasnije i za pomoćnika komandanta Vardarske divizijske oblasti, kada po svojoj želji odlazi u penziju. Čini to ovenčan i ordenjima Svetog Save i Jugoslovenske krune trećeg reda.

Mirovinu Martinović provodi aktivan u svim nacionalnim, kulturnim i humanim udruženjima. Bio je na čelu Patrijaršijskog saveta, predsednik Pododbora rezervnih oficira i ratnika na Cetinju, osnivalac i zatim potpredsednik tamošnjeg Istorijskog društva, 


Komentari3
01771
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

janko
To je samo jedan primer, kada su Crnogorci bili braća Srbima, a i više od toga. Gde su sada njihovi potomci?
Lina
Svi tekstovi, koje je G-din Matijevic u komentaru naznacio, trebalo bi da se sazeto objave pod jednim naslovom u internetu,
Зоран Матејић
Сви текстови, који су објављени у оквиру 100 година од великог рата, као и сви остали било када раније веродостојно објављени о 1. светском рату Срба, БИЛО БИ ИЗУЗЕТНО КОРИСНО да се објаве и КАО КЊИГА. За сведочанство истине и поколења. ПОЛИТИЦИ, ХВАЛА!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja