utorak, 21.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43

Hoće li planeta Zemlja preživeti čoveka

Našoj planeti preti nestanak biljnih i životinjskih vrsta bez kojih ljudski rod ne može da opstane, upozoreno je na tribini u organizaciji Instituta za fiziku
Autor: Darko Pejovićnedelja, 21.04.2019. u 21:00
(Фото Пиксабеј)

Uz najavu tribine Instituta za fiziku i „Nauke kroz priče” –  „Poslednji dan planete Zemlje”, koja je održana u SKC-u, komotno je moglo da stoji upozorenje „uznemirujući sadržaj”. Moderator Slobodan Bubnjević i njegovi gosti izložili su naučno utemeljen scenario neumitne kataklizme ako se ne zaustave klimatske promene. Vreme do trenutka kada će čovečanstvo kročiti na put bez povratka meri se decenijama – i to na prste jedne ruke. Međunarodna zajednica uglavnom tapka u mestu, donoseći rezolucije, protokole, Pariske i slične sporazume. Velike energetske korporacije zarad svog profita zaglušuju upozorenja iz naučnih krugova, anestezirajući javnost pričama da su klimatske oscilacije normalna i bezazlena pojava. A Plava planeta klizi ka rubu opstanka...

„Prosečna globalna temperatura je za stepen viša nego pre sto godina i zato imamo uragane, poplave, izumiranja živog sveta”, istakao je na početku tribine klimatolog dr Vladimir Đurđević, vanredni profesor Fizičkog fakulteta. „Ako se pod hitno ne okanemo fosilnih goriva i gasova koji stvaraju efekat staklene bašte,  suočićemo se sa katastrofalnim posledicama. Otapanje leda na polovima podiglo bi nivo svetskog mora za pet metara, što znači da bi male ostrvske zemlje nestale s mape, a iz gradova u priobalju moralo bi da se iseli 700 do 800 miliona ljudi.”

„Imamo tehnologiju za proizvodnju energije iz vetra, sunca i vode, koji već sada mogu da zamene 80 posto onog što dobijamo iz uglja, nafte i zemnog gasa. Pitanje je da li su svetski lideri spremni da se upuste u preobražaj energetskih industrija svojih zemalja, jer bi time ugrozili vlastite pozicije”, rekao je Đurđević.

Srljajući u progres, ljudski rod je u poslednjih 200 godina ne samo poremetio klimu već je zagadio i životnu sredinu. Kako je upozorio Andreja Stojić iz Instituta za fiziku, za neka zagađenja i ne znamo koliko su opasna – ili nisu obuhvaćena merenjima, ili deluju „podmuklo”, na duge staze.

„Na primer, kako naučno interpretirati činjenicu da je Beograd među najzagađenijim gradovima sveta? To je kao kada izmerite povišenu telesnu temperaturu – može biti na desetine direktnih ili isprepletanih uzroka takvog stanja”, ilustrovao je Stojić.

Medicinsku metaforu upotrebila je i Duška Dimović, aktivistkinja svetske organizacije za zaštitu prirode World Wide Fund (WWF):

„Ako su vam pluća obolela, to će se odraziti i na rad srca, a potom lančano stradaju ostali organi. Tako i klimatske promene utiču na sve segmente života na Zemlji. Malo ljudi zna da polovina kiseonika dolazi iz okeana, od fitoplanktona koji ga stvaraju. Ukoliko se nastavi zagrevanje, oni će masovno izumreti. A to onda nije samo problem opstanka plavih kitova, koji se hrane planktonima. Sličnih primera ima još, ali su oni većini ljudi daleki i apstraktni. Teško se uviđa da se to tiče svakog od nas”, kaže Duška Dimović.

Ako bi se 4,5 milijardi godina postojanja Zemlje kompresovalo u pet minuta, bitisanje ljudske vrste ne bi ispunilo ni poslednju sekundu tog perioda. A čovek je ovu planetu preobrazio do neprepoznatljivosti, naročito u poslednja dva industrijska veka. Kada je podvlačenjem ekološke crte sveden račun, ispostavilo se da je to bio juriš u – samouništenje.

„Zemlja je prošla kroz pet velikih izumiranja živog sveta. U tim kataklizmama nestajalo je po tri četvrtine živog sveta. U toku je šesto veliko izumiranje, koje je skrivio čovek, izrekao je „presudu” dr Uroš Savković, naučnik iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” (IBIS). Ilustrujući smrtonosne posledice pregrevanja, on je opisao eksperiment koji je u IBIS-u sproveden s jednom vrstom buba, koje su 30 godina uzgajane u laboratorijskim uslovima, pri konstantnoj temperaturi od 30 stepeni. Zagrevanju za dva podeoka na Celzijusovoj skali, nekako su uspele da se prilagode. Na 33 stepena, opstao je tek deo kolonije. Stepen više, bio je kraj...

„Ako ljudski rod nastavi s remećenjem klime i ukupne ravnoteže u prirodi, nestaćemo kao vrsta. Ali, ne treba brinuti: od onog što sa sobom ne povučemo u propast, razviće se novi oblici života, kao što se na ovoj planeti nekoliko puta desilo, posle ledenih doba”, poentirao je Savković u duhu turobnog optimizma.

Organizatori tribine su se potrudili da publiku, koja je prijatno aprilsko veče provela prateći dvosatni trejler smaka sveta, obodre pozivom na aktivizam. Najpre, da sami stave prst na čelo, a zatim da sve što su čuli u SKC-u prenesu što širem krugu ljudi.

I još nešto: oni koji su podigli ruku posle pitanja „Ko je u životu zasadio više od 15 stabala?” dobili su na poklon prigodnu knjigu. Bilo ih je troje. (Van konkurencije je bio direktor Instituta za fiziku dr Aleksandar Bogojević, koji je, kao što nam je rekao, samo prošle godine zasadio više od 200 stabala.) Na isti način su „akontaciono” stimulisani i oni koji su obećali da će do narednog Dana planete Zemlje (22. aprila 2020. godine) zasaditi barem deset mladica.

Kako je objasnio Slobodan Bubnjević, prema računici švajcarskog istraživačkog centra „Krauter Lab”, za eliminisanje viškova ugljen-dioksida atmosferi bi bilo potrebno da svako od 7,5 milijardi ljudi zasadi po 160 stabala.

Naravno, za tako nešto nema ni prostora, ni vremena, a verovatno, ni volje. Ali, sa svakim parom skrštenih ruku manje, bliži smo spasu.


Komentari18
7e0fd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Никола
"Плава планета клизи ка рубу пропасти" не клизи планета него човечанство, планета је била и биће без нас да је упропашћавамо. На нама је да одлучимо да чи ћемо убрзати нестанак људи или се потрудити да се што дуже задржимо овде.
Зоран Матејић
Приче и паре! ...И богаташи на Западу. Људи неће да спасу планету, јер никада неће моћи да буду на нивоу Бога. Људи су себични!
Pera
Nauka kaze da bi planeti, kada bi potpuno stala sva industrija i svo zagadjenje, trebalo 5 do 7 godina da se vrati u stanje pre industrijske revolucije, kada je zapocelo zagadjivanje planete. Samo 5 godina. Dakle moci ce da se oporavi, kada nas se prvo otarasi.
aca
sve je jednostavno, promena sistema je ključ. Ljudska pohlepa i bezobrazluk nenormalnih kapitalista vode planetu u propast, zarad ličnpg bogaćenja šake bednika koja je najveći krivac za sve što se loše dešava.
db
Planeta neće umreti -ona će se promeniti . Da li će čovek preživeti promene planete , e to je pravo pitanje . Vrste izumiru kada se za tako nešto steknu uslovi . Koji deo priče o dinosaurima nismo razumeli ?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja