nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:59
U ZOOLOŠKOM VRTU

April – vreme za „bebi bum” i doček pingvina

Sezonu prinova otvorile su italijanske patuljaste kozice, a naslednike su dobile i dorkas gazele, mare, vidrice, veliki crveni kenguri, valabi kenguri, crni labudovi, papagaji...
Autor: Ana Vukovićnedelja, 21.04.2019. u 21:30
(Фотографије Драгослав Жарковић)

U„Vrtu dobre nade” se slavi život. Tamo je, kao i svakog proleća, pravi „bebi bum”. Veliki broj stanara ovog životinjskog carstva na Kalemegdanu dobio je podmladak. Sezonu rađanja otvorile su italijanske patuljaste kozice, a naslednike imaju i dorkas gazele, mare, vidrice, veliki crveni kenguri, valabi kenguri, crni labudovi, papagaji...

– Nedavno sam morao malo da pomognem jednoj majci prvorotkinji ženki jaka. To je vrsta divljeg govečeta poreklom sa Himalaja, koju je čovek već pripitomio. Mlada majka je imala malo muke u toku porođaja pa smo zajedničkim snagama kolege i ja uspeli da je otelimo. Dobili smo jednog prelepog bikčića – objašnjava dr Jožef Ezveđ, veterinar u Zoološkom vrtu, i dodaje da se ojagnjila i somalijska ovca, a da su prinove dobili i kunići u Zoo vrtu. Bebe koje bi trebalo da stignu na svet, kako se očekuje, jesu bebe rakuna.

– Znači nam rađanje svakog života. Kada se životinje razmnožavaju, to nam je priznanje od njih da svi dobro radimo svoj posao, da ih kvalitetno hranimo, negujemo, održavamo dobre zoohigijenske uslove... – priča Ezveđ koji je mlade pojedinih životinja nosio čak i kući, kako bi mogao da se neprestano, i van radnog vremena, brine o njima. Takav „bebisiting” program prošli su rakuni Živka i Mirka, i kengurica Kukica.

Pingvinarijum će imati otvoreni i zatvoreni deo

– Kukičina majka ju je odbacila jer je bila mlada i nije imala iskustva pa nije znala kako se odgaja mladunče. To se ipak ređe dešava, a kod divljih životinja je roditeljski instinkt izuzetno razvijen. Prošle godine smo dobili Dušanku, devojčicu bizona, a njeni otac i majka su bili tako zaštitnički nastrojeni da dugo nismo mogli da joj se približimo i odredimo pol – objašnjava veterinar u „Vrtu dobre nade”.

Koliko god Ezveđ dobro poznaje zveri i koliko god da mu one veruju i naviknute su na njega, nikad ne zaboravlja da je reč o divljim životinjama. Oprez uvek mora da postoji, upozorava on.

– Kod lavova imamo prvo ogradu od konopca koja je postavljena kao barijera dokle sme da se priđe. Onda ide mrežasta ograda, a sa unutrašnje strane je i električna „čobanica”. Sve je to da se posetioci ne bi previše približavali i uznemirili životinju i tako sebe doveli u opasnost. Lav ima oko 250 kilograma, to je ogromna mačka, ogromne snage. Zato posetioci moraju biti pažljivi – ističe Ezveđ i dodaje da je, pošto gosti Zoo vrta obožavaju da slikaju selfije, kod lavova i još nekoliko životinja postavljeno staklo gde ljudi bezbedno mogu da se fotografišu a da ne ugroze sebe i ne iznerviraju zver.

Osim što vole da pipaju životinje i pokušavaju da im se približe više nego što bi smeli, posetioci i na druge načine krše kodeks ponašanja u ovoj oazi na Kalemegdanu.

– Pre desetak godina izgubili smo žirafu zato što je od ljudi uzela jednu džambo kesu sa grickalicama i progutala je. Naravno, to se zaglavilo u njenom jednjaku i ona je uginula. Životinje se tim grickalicama raduju, ali to nikako nije dobro za njihov probavni trakt. Zato, apelujemo na naše goste da životinje ne hrane, jer one od nas dobijaju sasvim dovoljne količine hrane – naglašava Ezveđ i navodi da žirafe dnevno pojedu oko 40 kilograma, a slonica 120 kilograma zelene mase.

A posetioci stvarno znaju da preteraju. Foku su, kaže Ezveđ, umalo izgubili jer je u njenom prostoru završilo puno plastičnih igračaka, naočara, najlonskih kesa, pa čak i dečjih cipelica. Sa sličnim, nepotrebnim inventarom u svom domu susreo se i aligator Muja.

– Svaka od ovih životinja nam je draga. One su nam poverene i divno je što možemo da ih pokažemo najmlađima i onim malo starijim gostima. Ali, moramo ih čuvati zajednički. Od posetilaca samo očekujemo da stanare Zoo vrta ne hrane, ne uznemiravaju i ne ostvaruju kontakt s njima – naglašava Ezveđ.

Mladunče jaka – govečeta sa Himalaja

Koliko se u ovoj životinjskoj oazi staraju o životinjama svedoče i planovi uprave za budući period.

Pingvinarijum se privodi kraju. On će imati otvoreni i zatvoreni deo, tu će biti tekuća voda, a stanovnici ovog dela vrta biće Humboltovi pingvini poreklom iz Južne Amerike koji odlično podnose naše podneblje.

– Potpuno je rekonstruisan bebi zoo vrt, a uradili smo i nove prostore za lemure i binturonge. Uređen je i „dom” za vukove, a stari kavezi ispod bedema su takođe obnovljeni i u taj deo vrta su provedeni kanalizacija, voda i struja. Ove godine planiramo drugu fazu preuređenja prostora za medvede, koji će dobiti nove pećine, bazen i jedan prirodniji i bolji ambijent – nabraja Srboljub Aleksić, direktor „Vrta dobre nade”.

Na kritike da je naše životinjsko carstvo malo, on ističe da uz još malo dorada, prepravki i više planiranja, to uskoro neće biti problem. Onima koji kritikuju držanje životinja u zatočeništvu, Aleksić poručuje da nijedna od njih nije uzeta iz prirode.

– Niko nije otišao u Afriku i uzeo lava, reč je o jedinkama koje su generacijama u zoološkim vrtovima u celom svetu – ističe direktor Beogradskog zoo vrta.

On dodaje da su na račun ove životinjske oaze stigli i dobri komentari Evropske asocijacije za zoo vrtove, kod kojih smo aplicirali za članstvo. Reč je o krovnoj organizaciji koja propisuje standarde i uslove za čuvanje životinja, kao i ophođenje prema njima. 

Tigar – star i bolestan

Pojedini mediji nedavno su objavili fotografiju sibirskog tigra Bajkala koji je, kako su rekli, u očajnom stanju. Kako objašnjava dr Jožef Ezveđ, reč je o životinji staroj više od 20 godina, odnosno „pravom metuzalemu svoje vrste”.

– Kod njega se pojavila staračka patologija. Apetit mu je očuvan, ali je smršao uprkos tome što svakodnevno pojede sedam do devet kilograma hrane. Ima šećer u krvi, poremećaj funkcija jetre i bubrega... Nije izložbeni primerak, ali iako su nam preporučivali da ga eutanaziramo, mi nismo to prihvatili jer nas za njega vežu sentimentalne veze.

Transplantacija kljuna

Malo je poznato da je Zoo vrt i „stacionar” za životinje zaplenjene na carini ili od ljudi koji nemaju uslove za njihovo držanje. Uz to, ovde se oporavljaju i jedinke pronađene u prirodi. Takva je i jedna sova, velika ušara koja je pronađena prošle godine.

– Doneta je bez kljuna i svakodnevno je hranimo jer ne može da jede sama. Zato smo došli na ideju da joj napravimo veštački kljun u saradnji sa veterinarima i stomatolozima koji se bave izradom kostiju vilice, odnosno zuba. Pokušali smo da ga spojimo stomatološkim lepkom, ali ipak ćemo morati da pronađemo neki drugi način da ga pričvrstimo. Verovatno nikada nećemo moći da je vratimo u prirodu, ali sa novim kljunom bismo joj pomogli da se sama hrani i sama kljuca – objašnjava Srboljub Aleksić.


Komentari2
fa66e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovana Pesic
Jos kada bi veterinar govorio istinu i malo se vise trudio da mu se zivotinje ne razboljevaju i tako ne lecene ne uginjavaju.
Milan Rakic
Lepo...još kad bi ovako brinuli i o ljudima...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja