petak, 05.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 21.04.2019. u 23:30 Marina Vulićević

Ivo Andrić i 1918. godina

U prikazima iz tog perioda prepoznaju se zameci osnovnih piščevih ideja o umetnosti
Иво Ан­дрић 1918. у Цри­кве­ни­ци... (Фо­тографије Му­зеј гра­да Бе­о­гра­да/Ле­гат Иве Ан­дри­ћа)
...и у За­гре­бу 1918. са Ми­ми и Де­спом Бен­ко

O čemu je razmišljao i šta je pisao Ivo Andrić višestruko značajne 1918. godine, kada je srpska vojska bila pobedonosna i kada je stvarana nova, trojedina, država, govori knjiga „Ivo Andrić 1918”. Delo koje je priredila Biljana Đorđević Mironja, u Zadužbini Ive Andrića u Beogradu, sadrži pesme, autobiografski zapis, prvu objavljenu knjigu, prvi pripovedački rad, eseje, prikaze i prevode, kao i neobjavljenu jednočinku, privatna pisma, faksimile stranica iz piščeve najstarije sačuvane rukopisne beležnice, fotografije, kao i bibliografiju radova našeg nobelovca.

Takođe, ovo izdanje upotpunjeno je i priređivačkom rekonstrukcijom Andrićevog kalendara, koji dočarava Andrićevo kretanje i stvaranje tokom te 1918. godine.

„Birajući epiku kao delatno polje, Andrić je te godine objavio prvu priču koja će docnije postati deo pripovedačkog triptiha `Put Alije Đerzeleza`. Nastavio je da se ogleda na planu eseja, odnosno prikaza, predstavljajući fenomen književnosti u doba rata, položaj književnika i umetnika, opasnosti kojima je izložena jugoslovenska ideja, i tadašnju, prevashodno hrvatsku, skromnu ratnu književnu produkciju. U pojedinim prikazima, iako posvećenim manje poznatim autorima i delima, prepoznaju se humanistički i altruistički doživljaj sveta, zameci osnovnih piščevih ideja o umetnosti, književnom poslu i stvaranju”, piše u uvodu Biljana Đorđević Mironja.

Jednočinku „Konac komedije” Andrić nikada nije završio, niti objavio, i iako po rečima Biljane Đorđević Mironje nije mnogo značajna, predstavlja simbolični prekid sa temama vezanim za zagrebačke visoke krugove koji su podražavali germansku kulturu.

Centralni deo knjige čini „Ex Ponto”, rukopis nastao tokom Andrićevog boravka u zatvorima, u Dalmaciji, Sloveniji i Bosni, od 1915. do 1917. godine. Bio je zatočen kao pripadnik Mlade Bosne, veleizdajnik i predsednik Srpsko-hrvatske nacionalne omladine.

U jednom od eseja pod naslovom „Nezvani neka šute”, Andrić kritikuje novinske i političke polemike o novoj državi kao republici ili monarhiji, „dok udovice onih koji su poginuli za naše ujedinjenje još ni crninu nisu skinule”.

„Zar su srpski vojnici, koji su još jučer na Savi i Dunavu umirali, mislili da li umiru za monarhiju ili republiku? Zar sirotinja po Bosni, Istri i Dalmaciji, koja izdišući čeka da joj se što prije donese hljeba i slobode, misli da li će joj to donijeti republika ili monarhija? (...) Ali bolesna zasukanost, u ropstvu i neslozi, izrađena metoda mišljenja izvjesnih ljudi nije zastala kod tog nelijepog posla. Oni su pošli da – u ovaj čas! – ispituju čvrstoću veza između naših plemena ili da traže garancije (!!) da Hrvati u Jugoslaviji ne budu `zapostavljeni`”, pisao je Andrić.

Ova knjiga pruža uvid i u Andrićevu delatnost u vezi sa utemeljenjem jugoslovenskog i kulturnog i književnog modela u Hrvatskoj, i priređivač posebnu pažnju poklanja Andrićevoj ulozi kao jednog od osnivača, urednika i autora prvog jugoslovenskog književnog časopisa „Književnog juga”, u kojem je te 1918. i objavio najviše svojih radova. Po rečima Biljane Đorđević Mironje, nameće se zaključak da je Andrić napustio Zagreb onog trenutka kada je spoznao da hrvatski književni i kulturni prostor nije dovoljno prijemčiv za nove ideje ujedinjenja.

Godine 1918. Andrić je već bio poznati pesnik, a u tadašnjim stihovima primetan je njegov antiratni stav, rezignacija zbog stanja u kojem se nalazila država, kao i zbog masovnog siromaštva; te usamljenost i otuđenost u svetu. Priređivač ukazuje na još jednu osobenost vezanu za objavljene fotografije u ovoj knjizi. Na jednoj strani su piščevi portreti načinjeni u Zagrebu, gde je bled, mršav, strogog lica i odela, a na drugoj su snimci iz dalmatinskog primorja, gde je Andrić lica potamnelog od sunca, atletske građe, u svetloj i mekoj odeći. Ipak, ovu dvojnost ujedinjuje elegancija i otmenost držanja. Među sačuvanim pismima nalazi se ona upućena dragim prijateljima iz mladosti, Zdenki Marković i Gustavu Krklecu.

Komеntari0
a4bfd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja