četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:11
FILATELIJA

Gradovi Srbije – Zrenjanin

Izdanje pušteno u opticaj 11. marta 2019. sadrži dve marke nominalnih vrednosti od po 70 dinara, dva FDC koverta, dve maksimum karte i žig, a štampano je u tiražu od po 50.000 primeraka
ponedeljak, 22.04.2019. u 20:00
(Фото: Пошта Србије)

Zrenjanin je najveći grad srpskog dela Banata i njegov je politički, privredni, kulturni i sportski centar. Po površini teritorije koja mu administrativno pripada (1326 km2), najveći je grad u Autonomnoj pokrajini Vojvodini i drugi u Republici Srbiji. U gradu i 22 naseljena mesta živi oko 140.000 stanovnika i više od 20 nacija. Razvija se s tradicijom dugom gotovo sedam vekova, jer se, kao naselje pod imenom Bečkerek, prvi put u istorijskim spisima pominje još 1326. godine.

Dolazeći u Zrenjanin, danas dolazite u grad multikulturalnosti, međunacionalne tolerancije, u grad kulture, umetnosti, sporta, mostova, mladih i u grad snažnog privrednog zamaha. Zrenjanin se može prepoznati po horovima svetskog renomea, Narodnom muzeju ili Istorijskom arhivu, ali i po sportskim imenima – Dejana Bodiroge, Snežane Perić, braće Grbić, Ivana Lenđera, Ivane Španović ili Maje Ognjenović. Može se prepoznati i po vrhunskim predstavama lutkarskog pozorišta, sazivima likovne kolonije akvarela, kulturnim događanjima i tradicionalnoj turističko-privrednoj manifestaciji „Dani piva”, koja se održava preko 30 godina poslednje nedelje avgusta.

Na raskršću značajnih kopnenih i vodenih puteva, udaljen 50 kilometara od Novog Sada, 75 od Beograda i 50 od granice sa Evropskom unijom (Rumunija), Zrenjanin je danas otvoren grad, spreman za prihvatanje novih ideja, načina poslovnog razmišljanja ili razvoja novih tehnologija. Zrenjanin je i grad tradicionalnog gostoprimstva i mogućnosti za prijatan odmor u svom okruženju.

Motiv na marki i maksimum karti: Gradska kuća, nekadašnja Županijska palata, podignuta između 1817. i 1820. na temeljima Bečkerečke tvrđave. Motiv na vinjeti: Mali most sa zgradom suda. Mali most je najstariji most u gradu. Podignut je 1904, a njegovo okruženje čini najinteresantniju arhitektonsku celinu starog gradskog jezgra.

Motiv na FDC: Zgrada suda, spomenik kulture od velikog značaja, podignuta u periodu 1906–1908, prema projektu arhitekte Šandora Ajgnera.

Stručna saradnja: Sanja Petrović, pomoćnik direktora TO grada Zrenjanina. Umetnička obrada: Anamari Banjac, akademski slikar.


Komentari10
4920b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nikola
Stručnjak Ivan Zgrozeni zaboravi da spomene da u Banatu nisu živeli samo Srbi i Mađari i da je isto tliko bilo i Nemaca i još nekolicina drugih naroda. Bilo bi dobro da malo više prouči istoriju i da onda priča o Vojvodini i Banatu. Gosn Branislav Stanojlić, takođe nema pojma zašto je Vojvodina autonomija i da treba da bude to i danas sa pravom autonomijom. On poredi Liku sa Vojvodinom, što je van pameti i krajnje neuporedivo. Preporučujem i ovom stručnjaku da više prouči istoriju i da se ne povodi današnjim dnevno-političkim interesima i stavovima vlasti!
Jovan Milanovic
Na putu od Stambola do Beca konji su se mijenjali na mjestu tog buduceg grada. Kako je preostala cetvrtina puta tj cerek, mjesto je dobilo ime Beckerek
Бранислав Станојловић
ТАЧНО: градови СРБИЈЕ! МОРА да се укине комунистички злочин против Српства, "АУТОНОМИЈЕ"! Зашто није било аутономне Лике?
Саша Микић
Није било у питању латинизовање већ потпуна мађаризација. Моја баба по мајци рођена 1908. године уписана је у матичне књиге рођених као Илона уместо српског имена Јелена. Њен брат Георг уместо Ђура. По завршетку Великог рата сва та имена су ''исправљана'', али ''не лези враже''. Моја тетка, сестра од ујака моје мајке, је тамо негде после 2000-те добила крштеницу у којој стоји да јој је име оца Георг иако је до тада стајало Ђура. Ко ''мути воду'' у српској Војводини после толико времена и враћа поново Мађарску?
Preporučujem 2
Miomir Maksimcev
Sandore, nije bio okupiran 27.11.1918. Kad se, pri kraju rata s Austrougarskom, srpska vojska primakla Dunavu i Savi u Banatu, porasle su tenzije. Mađarske vođe su imale nameru da iskoriste slom austrougarske vojske ali i zadrže mađarsku dominaciju. Srbi su ih preduhitrili i osnovali Srpski narodni odbor pod vodjstvom doktora Slavka Županskog a zatim i Srpsku narodnu gardu čije su jedinice obezbeđivale mir na ulicama. Počelo je i postepeno preuzimanje značajnih institucija. Na red su došle pošta, banka, železnica... Kad su srpske trupe u svom nadiranju s juga prešle u Banat, uznemirila se mađarska vlast i zatražila da SNO stupi u kontakt s srpskom komandom u Pančevu i da tamo dogovori da se prilikom dolaska u Bečkerek izbegne razaranje, a da im, zauzvrat, neće biti pružan otpor. Tako i bi. Srpska vojska je 17. novembra ušla u Bečkerek, do glavne železničke stanice vozom, a do centra su joj klicali razdragani građani. U međuvremenu su se ostaci nemačkih trupa povukli.
Preporučujem 6
Prikaži još odgovora
Ivan Zgrozeni
Zaboravili ste da pomenete Kemenj Ferenca koji je kao Kubertenov bliski saradnik bio član Međunarodnog olimpijskog komiteta 1894. a na Igrama u Atini bio je generalni sekretar Organizacionog komiteta, Branislava Simica osvajaca zlatne i bronzane olimpijske medalje u rvanju, Zvonimira Vujina osvajaca bronzane olimpijske medalje u boksu, vaterpoliste koji su bili prvaci drzave... Grad je bio jedan od najvecih industrijskih centara Jugoslavije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja