Celi je spektar razmišljanja na našoj političkoj sceni o odnosu Srbije i Evroazijske unije, od toga da je se treba okaniti i prepustiti se Evropskoj uniji, do toga da se treba potpuno integrisati u EAEU. Čini se, ipak, da je većinsko političko mnjenje naklonjeno – sredini, to jest onome što trenutno imamo u odnosu s tom ekonomskom unijom, koju predvodi Ruska Federacija. Ili, kako je to formulisao Đorđe Milićević, potpredsednik Skupštine Srbije i funkcioner SPS-a, „Srbija želi da postane punopravan član EU, ali takođe želi da gradi prijateljske odnose i sa SAD, Rusijom, Kinom, Indijom i s brojnim državama sveta”.

Slično razmišlja i narodni poslanik i potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić: „Srbija svoju budućnost mora graditi kroz ekonomsku saradnju pre svega s EU, ali i sa svim drugim zemljama, pa i sa zemljama Evroazijske unije. Posebno moramo ekonomsku saradnju razvijati s RF, kao velikim tržištem.”

Na dva pola su SRS i LDP, odnosno lideri ovih parlamentarnih stranaka Vojislav Šešelj i Čedomir Jovanović. „Za uključenje sam Srbije kao punopravnog člana EAEU, ali i mimo toga, za još veću integraciju sa Rusijom”, kaže Šešelj, dok Jovanović ponavlja da „EU nema alternativu, to je život pokazao mnogo puta i to danas mora biti jasnije više nego ikada pre”.

Objašnjavajući svoj stav, Đorđe Milićević ističe da se Srbija pokazala kao pouzdan, stabilan i siguran partner, a to je potpuno vidljivo i prepoznato. „Pored toga što je jasan stav politike Vlade Srbije da mi želimo da postanemo punopravan član EU, da želimo da produbimo i ojačamo odnose sa svim ostalim državama sveta, Rusijom (s kojom imamo tradicionalno prijateljske odnose i dobru saradnju), Kinom, SAD, Indijom, mi smo ipak samostalna, demokratska, nezavisna država, koja vodi samostalnu spoljnu politiku. Svidelo se to nekome ili ne. Neka nam ne prigovaraju što sarađujemo sa zemljama s kojima i neke članice EU sarađuju, a nama bi da zabrane”, ističe Milićević.

Lider radikala pak potencira da Srbija treba da učestvuje kao ravnopravna članica u svemu u čemu Rusija učestvuje – i u vojnom savezu ODKB-a, i u Evroazijskom savezu, i u savezu Rusije i Belorusije, i u nekim drugim oblicima integracije, kao što je Šangajska grupa. „Ali i mimo toga, mi bismo tražili neku varijantu još veće integracije s Rusijom, koja bi obezbeđivala da Rusija brani Srbiju kao svoju vlastitu teritoriju, a da Srbija sačuva svoj identitet, da ostane članica UN, da ostane članica međunarodnih organizacija u kojima je i dosad bila”, objašnjava Šešelj i kaže da bi potpunim uključenjem u EAEU Srbija dobila ogromno tržište gde bi mogla da plasira sve svoje robe, a s druge strane bi stizale jeftine sirovine.

Ovako visok stepen integracije, prema njegovim rečima, ne znači zanemarivanje saradnje s Kinom, Indijom i raznim drugim zemljama, a time ne bismo izgubili zapadno tržište, jer „Evropa već stenje” zbog sankcija prema Rusiji, koje će „morati da ukida u najskorije vreme, jer će i sama propasti”.

Navodeći da smo uvek bili upućeni na Evropu i EU, „a zbog dežurnih ruskih portparola mnogima se i danas ruska čizma čini simpatičnom”, Čedomir Jovanović ističe da nikada ništa nije imao protiv saradnje, razgovora, jednog otvorenog odnosa sa svima u svetu, ali da „Evroazijska unija nije put kojim Srbija treba da ide, niti svet kojem Srbija pripada”. Dodaje da su teme na kojima LDP insistira – region u EU i NATO, pomirenje između naroda, borba za ljudska i manjinska prava, kao i podrška ugroženim grupama, obračun sa zločinačkom politikom ratova i beskompromisna borba za demokratsku Srbiju – teme koje „demantuju svaku pomisao da bilo kakvu budućnost možemo tražiti u Evroazijskoj uniji ili ostalim proklamovanim i izmišljenim alternativama spoljnoj politici Srbije”.

Miroslav Aleksić smatra da je Srbija i geografski i ekonomski predodređena za saradnju sa EU, čije nam je tržište najveće u ovom trenutku, a tako će biti u perspektivi. Ali i pored toga, kako dodaje, Srbija može i treba da ostvari veći stepen saradnje s drugim tržištima. „Ukoliko se Srbija razvija i postane ekonomski jaka zemlja koja ima šta da ponudi tim tržištima, umesto što je zemlja jeftine radne snage, to što sarađujemo sa EU neće nam nikada biti barijera da sarađujemo i s Rusijom i s ostalim zemljama bivšeg SSSR-a. I obratno. To apsolutno ne isključuje jedno drugo”, uveren je potpredsednik NS.