utorak, 21.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:07

Kako su na Šekspira uticale komšije

Posle dugogodišnjeg istraživanja otkrivena je lokacija piščevog doma u Londonu gde je napisao brojna dela
Autor: J. K.ponedeljak, 22.04.2019. u 19:30
Вилијам Шекспир (Фото Википедија)

Zašto je radnja „Sna letnje noći” smeštena u Atinu, kako to da je Hamlet baš danski kraljević, otkud Rozalinda u „Kako vam drago” beži u jednu francusku šumu? Zašto je Šajlok iz Venecije, a priča o Romeu i Juliji se odvija u Veroni? Gde je Šekspir boravio dok je pisao o zavadi u porodicama Kapuleti i Monteki ili o smrti Kordelije i Kralja Lira?

Odgovori na neka od ovih pitanja, čini se, kao da su se „ukazali” nedavno zahvaljujući jednom istraživanju dugom više od decenije. Engleski pisac, koji je započeo i okončao svoj život u Stratfordu na Ejvonu, nekoliko godina boravio je u Londonu. Život u ovom gradu, na nekoliko različitih adresa, krajem 16. veka, bio je, ispostaviće se, najplodonosniji u karijeri Vilijama Šekspira tokom koje je potpisao 38 drama, 154 soneta i dve poeme. Zato je istoričar umetnosti i kustos, ali i direktor odeljenja za pozorište i izvođačku umetnost muzeja „Viktorija i Albert” Džefri Marš više od deset godina tragao za tačnom lokacijom Šekspirovog doma kao i piščevim okruženjem u istočnom Londonu.

I otkrio je, kako su preneli britanski mediji, da je živeo nedaleko od londonskih turističkih atrakcija kakve su Barbikan ili Vajtčepel. Od 1597. godine Šekspir je, piše Bi-bi-si pozivajući se na Maršovo istraživanje, živeo blizu železničke, ali i metro stanice Liverpul strit. Marš je, ukrštajući i poredeći reference iz različitih zvaničnih izvora, došao do zaključka da je dramski pisac živeo tik uz moćne komšije – bogate trgovce, doktore i umetnike u današnjoj ulici Grejt st. Helen. Došao je i do podatka da se njegov dom nalazio u broju 35 i to je onomad, u 16. veku, bila jedna od najuglednijih parohija u Londonu.

Danas su na tom mestu kancelarije. Do njih je Crkva sv. Helen, kao i oblakoder, jedan od najprepoznatljivijih „komada” savremene arhitekture u Londonu.

Crkva Svete Helene u Londonu (Foto Vikipedija)

Tokom dugogodišnjeg istraživanja Marš je otkrio da je Šekspir, čiji je dom gledao na crkveno dvorište, bio stanar, odnosno zakupac kuće koja je bila vlasništvo udruženja zaduženog za organizovanje trgovine kožom u elizabetansko doba. To novootkriveno piščevo londonsko odredište bitno je za dublje razumevanje njegovih kreativnih inspiracija.

„Nedugo nakon preseljenja iz Stratforda u London, Šekspir je živeo u elitnoj parohiji, među bogatim trgovcima, doktorima i priznatim muzičarima. Trgovci su imali veze širom Evrope, a doktori su boravili na progresivnim evropskim univerzitetima. Život na jednoj od najmoćnijih tačaka u Londonu ne samo da je uvećao Šekspirov status, već je i bio presudan za njegovu karijeru”, izjavio je Marš za Bi-bi-si.

Direktor u muzeju „Viktorija i Albert” tvrdi da je, dok je živeo na toj adresi u istočnom Londonu u svojim kasnim dvadesetim i ranim tridesetim godinama, tu i napisao „San letnje noći”, „Mletačkog trgovca” i „Romea i Juliju”… Takođe i da su piščeve komšije poslužile kao inspiracija za komade kakvi su „Magbet”, „Kralj Lir”, ili „Kako vam drago”.

Iako pisac nikada nije kročio van tla Engleske, radnja brojnih Šekspirovih komada smeštena je negde u inostranstvu. Među najbližim komšijama engleskog književnog velikana bili su političar i zemljoposednik Džon Spenser, kao i kompozitor, pevač i orguljaš Tomas Morli. Ali, i dva doktora – Edvard Džorden i Piter Tarner koji su, za razliku od pisca, „videli svet”. Tarner, imućni lekar, studirao je na Univerzitetu Hajdelberg u Nemačkoj i živeo je maltene vrata do Šekspira. Džorden, takođe doktor, deo školovanja proveo je u Italiji, precizira „Gardijan”.

Njihovo medicinsko iskustvo, ali i detalji iz privatnog života mogli su biti „riznica” materijala za Šekspirove komade. Tako je inspiracija za tri veštice u „Magbetu” možda potekla od Džordenovog učešća u sudskom lovu na veštice znanom kao „afera Meri Glover”.

„U gradu je pokušao da se domogne bogatstva i svoje komade morao je prilično brzo da iznedri. Iz komunikacije sa ljudima iz okruženja upijao je ideje i informacije i razvijao svoje dramske likove”, zaključio je Marš.


Komentari2
2b669
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Baba
,,док је живео на тој адреси у источном Лондону у својим касним двадесетим и раним тридесетим годинама". Ово је велика грешка, јер ако је ,,од 1597. године живео близу железничке, али и метро станице Ливерпул стрит" у источном Лондону, тада је Шекспир имао пуне 33 године! Иначе, пуних седам година (1585-1592) се називају ,,изгубљене године" јер се, за сада, уопште не зна где је он тада боравио, где је и шта радио.
деда
Trebalo bi da se šekspirolozi i drugi intenzivnije bave otkrivanjem gde je bio i šta je radio Šekspir tokom svojih sedam ,,izgubljenih" godina. Prosto je neverovatno da do sada nije otkriven taj baš dugačak period. Postoji roman ,,Njima" (u Narodnoj biblioteci Srbije) koji na logičan, lucidan i fiktivan način to ,,razotkriva".
Preporučujem 6

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja