utorak, 21.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:07

Ugrožen status srpskog jezika

Nepostojanje državne jezičke politike nanosi ozbiljnu štetu srpskim nacionalnim interesima, upozorava Odbor za standardizaciju srpskog jezika
Autor: K. R.ponedeljak, 22.04.2019. u 11:44
(Новица Коцић)

Krajnje je vreme da se u Srbiji utvrdi jezička politika kao značajan elemenat ukupne nacionalne i državne politike, istaknuto je na 21. plenarnoj sednici Odbora za standardizaciju srpskog jezika, održanoj krajem marta u SANU. Odbor je, rečeno je, na svojim naučnim konferencijama elaborirao problematiku iz domena utvrđivanja i sprovođenja jezičke politike, koja se, međutim, utvrđuje i sprovodi isključivo u saradnji struke i države. Nepostojanje državne jezičke politike nanosi ozbiljnu štetu srpskim nacionalnim interesima; danas je već ozbiljno ugrožen status srpskog jezika, a i položaj ćirilice je nedozvoljeno loš.

Na sednici je podnesen predlog Izveštaja o radu Odbora za 2018. i predložen plan rada za 2019. godinu, a takođe imenovani su potpredsednik i zamenik sekretara Odbora. Prema rečima Srete Tanasića, predsednika Odbora, na sednici je zaključeno da je potrebno podržati i podstaći rad komisija na izradi započetih ili planiranih bibliografija, što je navedeno kao značajan zadatak u planu rada Odbora neposredno po njegovom osnivanju. Konstatovano je da Odbor ima dobru saradnju s Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije i da se zalaže za takvu saradnju i sa drugim ministarstvima i državnim institucijama na poslovima koji se tiču srpskog jezika.

Odbor za standardizaciju srpskog jezika će se ponovo obratiti javnosti i nadležnim institucijama predlogom da se srpski jezik uvede na sve fakultete prema programima primerenim profilu fakulteta radi učenja srpskog standardnog jezika i poznavanja važnih činjenica iz istorije srpskog jezika, što je deo opšte kulture svakog fakultetski obrazovanog čoveka. Takve programe uradili bi predstavnici pojedinih fakulteta s predstavnicima katedara za srpski jezik i Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

Odbor će nastaviti borbu za identifikovanje srpskog jezika i pisma u međunarodnim bibliotečkim standardima i zalaže se za neodložno započinjanje rešavanja problema vezanih za izradu korpusa srpskih ijekavskih govora. Odbor takođe podržava zahteve Srba izvan Srbije i Republike Srpske da koriste pravo na upotrebu svog jezika i pisma i da im se garantuju prava koja Republika Srbija obezbeđuje nacionalnim manjinama u Srbiji.


Komentari132
6e69d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Жељко
Срби пишу ћирилицом, хрвати, бошњаци, црногорци латиницом, али сви говоримо једним језиком и то српским са више дијалекта. Због поданичког односа власти Србији од 2001 до недавно, азбука је потиснута и индентитет нашег народа је угрожен. За све је одговорна држава и непостојање закона о обавезној употреби ћирилице са казненим одредбама. Осим програма за националне мањине сви преводи/титлови морају бити написани ћирилицом. На производима поготово недостаје српско писмо.
Коста
@Tomislav K -- "Samo bih naglasio da i bez toga srp. jezik ima kontinuitet od povelja 13. i 14. st., prekinut ruskim uplivom u 18. st., te da bi hrvatski i srpski bili ionako bliski." Били би блиски али не исти и нема потребе да буду. Не знам зашто је континуитет прекинут руским приливом. То је било понајвише из нужде, а и логично, више логично него да западне културе расту приливом латинског. Раскол српског с културолошким континуитетеом се остварује тек Вуковом реформом из Беча.
Tomislav K
Samo bih dodao. Ja kao Hrvat ne držim ničiju stranu u ovoj priči, no volim istinu. A do nje je lako doći. Postoji digitalna biblioteka Matice srpske. Tamo je sve živo, knjige, novine i ostalo kako je tiskano. I lako se vidi kako je izgledao jezik knjiga 1600, 1700, 1800 itd. Karadžić je utjecao na normu oko grafije i ortografije, no tvrditi da skoro sve počinje s njim- to je urnebesno smiješno.
Коста
Дигитална народна библиотека Србије је једна од више дигитлаих портала у којима се могу наћи факсимили оригиналних издања. Зато и чуди да и поред тога мит о Вуку и "српској" латиници наставља да живи. Иначе, Вук лично себе представља као Оца српског језика кад пише да пре њега нико није писао српским језиком. То је отприлике на истом нивоу као и оно "Срби сви и свуда". Да није жалосно, било би урнебесно смешно. Кам лепе среће да је Јован Стерија Поповић још жив, па да напише књигу о томе!
Preporučujem 4
Драгољуб Збиљић
Поштованом Кости оддговарам да није ништа чудно што је Вук узимао лексику из других језика. За разлику до „чистунаца“ Хрвата, Срби су и данас веома отворени застране речи које успешно или мање успешно посрбљују. Али је лингвистички неупоредиво важние да је костур Вуков(ск)о језика најдубље утемељен на српским говорима из Вуковог матерњег народног језика. У том смислу је лингвистички недоказиво, на подлози народних ссрпских говора да је Вук лингвистичку основицу преузео од Хрвата. То се нема чиме доказати, баш као што се нема чиме доказати оно што и Ви лепо тврдите – да се ова данашња латиница у језику Срба и Хрвата нема чиме потврдити да је то неекаква „(опшет)српска латиница“. Латиница за све Србе никада није сачињена и озваничена. То није ни било потребно јер Срби имају сачињено за њих, пре хрватске абецеде, једино оопштесрпско писмо – српску ћирилицу. Нико нема чиме да докаже да су Срби узели језик од Хрвата исто као што нема чиме да докаже да су Хрвати преузели латиницу од Срба.
Tomislav K
@Kosta-Poštovani Kosta- meni su tlapnje o nekom "preuzimanju" jezika ultrakomične, kao i što je i proglašavanje Dubrovčana- Srbima. Samo bih naglasio da i bez toga srp. jezik ima kontinuitet od povelja 13. i 14. st., prekinut ruskim uplivom u 18. st., te da bi hrvatski i srpski bili ionako bliski, no da su "smućkani" makinacijama Beča i njihova agenta Vuka, a da sam srpski književni jezik ima /h/ u visokom stilu odprije, te da je opreka narodno-književno prenaglašena kod dogmatskih vukovaca.
Preporučujem 1
Коста
@Tomislav K -- наравно, у српском /х/ се употребљавало, али у новије доба (конац 19. и почетак 18. века) као и /ф/ за стране речи (фрајла, хатишериф, херлад, Хамбург, философија, итд), али у народу га нема па је сасвим сигутно облик "ја бих" био "ја би", што је данас "нетачно". Најважније је да Срби до бечке Реформе никада нису писали дубровачкким језиком и да тај језик нико никада не назива српским.
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora
Драгољуб Збиљић
Једини проблем код Косте у одбијању чињениц да су хрватски лингвисти и филолози прихватили српски вуковски штокавски за свој стандардни језик јесте у томе што он заборавља даа Вуков(ски) стандардни српски језик није преузеет од Хрвата, него јее преузет из говора српског народа. Вук јесте напустио српскословенски књижевни језик, али није увео Србима туђ језик, него народни језик, онај језик из "простога" народа који је, још углавном неописмењен, стварао свој, народни језик за споразумевање међу собом. Вук није имао никакве потребе да преузима језик од Хрвата, јер је српски народ већ имао свој народни језзик. Коста греши само у томе што српским језиком сматра само ссрпскословенски, а не народни српски језик. А што се тиче тумачења у вези са српском ћирилицом и "хрватском латиницом", Коста ни у чему не греши. Напротив, то питање саасвим тачно, објективно објашњава.
Коста
Господо Збиљићу и Тошићу, ех да имам више времена и простора да подробније с вама у чему грешите, па морам само оскудно, чињенично, а ви проверите! Српскословенски јесте српски али није једини. Вук уводи кроатизме из шокачких речника за Рјечник 1918. Није вам познато? Знате да уводи, н.п. кајкавску реч "предговор"? Кроатизовање српског се азбучно и лексички отад наставља до данас. Не "преузима" он него приближава књиж. српски хрватској штокавштини. Штокавци католици одавно пишу народним језиком јер немају други, ученији, као Срби. За разлику од Срба, католици тај народни, матерњи, језик зову наш, словински, славонски, итд. али (до половине 19. в.) никада српски. Шокци неће да их Вук уврсти међ' Србе. Нисте знали? Прва СРПСКА оптшина у "српском" Дубрвнику тек ОД 1790?!? Промислите мало о свему томе. Хвала на објави.
Preporučujem 5

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja