četvrtak, 27.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:02

Učimo pravilno da pišemo, ali ne i da govorimo

ponedeljak, 22.04.2019. u 12:39
(Новица Коцић)

Od tri govorna nivoa, ogromna većina naših građana je na niskom, njihov govor je urođen ili stihijski, onaj koji smo poneli iz detinjstva, sa svim nepravilnostima kraja i socijalne sredine iz koje potičemo. Drugi, viši, normalni ili književni govorni nivo, neophodan je kulturnim ljudima uopšte: nastavnicima u školama i na fakultetima, novinarima, spikerima na radiju i televiziji, političarima u javnim nastupima. Koliko ljudi je dostiglo taj nivo govora? Treći, najviši, idealni ili umetnički nivo govora dostiže izuzetno mali broj ljudi.

Zašto je to tako? Jednostavno zato što nema ko da nauči decu lepom, izražajnom (umetničkom) govorenju, jer ni mi stariji nismo za to osposobljeni. Zašto smo narod bez govorne kulture? Zato što se u našem školskom sistemu ne pominje reč ortologija (nauka o govoru). U našim školama i na odgovarajućim fakultetima uči se kako se nekad pisalo, kako se danas piše, ali se ne uči kako treba govoriti. Hitno treba uvesti predmet dikcija, koja je drugi, centralni, deo ortologije. Dikcija se ne može naučiti bez tehnike govora, što je temelj ortologije, a ko savlada dikciju dosegnuće i do umetničkog govora i govorništva, kao najvišeg stadijuma ortologije. Tek sa uvođenjem dikcije moglo bi se reći da smo reformisali naše školstvo i približili ga evropskim i vanevropskim naprednim zemljama u kojima se dikcija uči od prvog razreda srednje škole, pa i u našem susedstvu, Mađarskoj i Rumuniji. Da ne budemo zemlja apsurda, da ne sakatimo i ne činimo zločin prema budućim nastavnicima srpskog jezika i prema našoj kulturi uopšte. A nastavnici maternjeg jezika su svuda u svetu prva i najvažnija karika u lancu širenja dobrog jezika i kulture govora.

Dikciju bi za početak trebalo da predaju oni koji su ovaj predmet izučavali na Fakultetu dramskih umetnosti. Ali, pošto je njih malo i koncentrisani su samo u velikim gradovima, spas bi se mogao naći u srećnicima koji od 1996. imaju, proučavaju i rade po čudesnom „delu za sva vremena” „Lepota kazane reči”, Milivoja Popovića Mavida, profesora, umetnika i najistaknutijeg stručnjaka za lepotu govora, koji se ovim poslom bavio 45 godina. U toj rukopisnoj knjizi iz četiri dela (tehnika govora, dikcija, umetnički govor proze i poezije, govorništvo) nalazi se sve što je zainteresovanom pojedincu potrebno da nauči i svoju kulturu govora podigne na najviši nivo. Tek tada bi se reafirmisala manifestacija „Pesniče naroda mog”, jer ona to zbog svog pedesetjednogodišnjeg trajanja i te kako zaslužuje. Zato preklinjem Ministarstvo prosvete da hitno doštampa ovaj udžbenik i prosledi ga svim školama u nekoliko primeraka (budući da je prvo izdanje štampano u samo hiljadu primeraka), a direktori škola da obavežu nastavnike srpskog (maternjeg) jezika da dobro prouče ovu knjigu. Jer, naš jezik je u opasnosti. Stepen njegovog zagađenja prešao je svaku dopuštenu meru. Spasavajmo ga!

Radomir Jovanović,
profesor u penziji, Žiča


Komentari12
cd020
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dragan rancic
bravo
Boeing I AH
Lijep govor nastaje tek onda kada nekog volite i drag vam je_sve ostalo je_surogat govora ali pokušaj da se se lijepo izražavate zbog diplomatije ili obazrivosti
nikola andric
Jos je de Saussure razlikovao izmedju ''langue'' (jezika) i ''parole'' (govora). Takozvani ''knjizevni jezik'' kod nas, ''visoki nemacki'' kod Nemaca te ''pristojni holandski'' kod Holandjana su u stvari od nacionalne elite propisani sopstveni dijalekti. Govor kao socijalna institucija ima sopsvena ''drustvena pravila''. Ko god, recimo, u Nisu pokusava da imitira ''beogradski izgovor'' ce biti ismejavan. U Nisu ljudi namerno prave gramaticke greske. Dakle pravilo je : govori kao sto drugi govore. Ti drugi su iz istog socijalnog okruzenja. ''Pisani jezik'' je narvano opsti odnosno formalno drzavni jezik. Tom jeziku nas uce profesori srpskog jezika ili bi tako trebalo da bude.
Bliski Istok
Ево како ја као инжењер посматрам целу ствар. Правилан, књижевни говор је потребан сваком народу. Али, шта значи "правилан"? Ваљда то значи да се врши по одређеним правилима. Па извините, и наш лесковачки говор се врши по својим правилима. И ја сам на њега поносан. Иако могу за себе да кажем да прилично добро познајем "званична" правила српског језика, нпр. "званични" акценат користим само у официјелним приликама. Свог лесковачког говора се не стидим. Неправда је то што људи који су рођени на подручјима на којима се говори слично правилима стандардног језика, себе сматрају узвишеним због тога. Тако да нпр. мој отац, који је прочитао целу лесковачку библиотеку, ако у Београду у аутобусу пита на вратима: "Је л' силАзите?", биће посматран као неписмен, зато што није рекао: "Је л' сИлазите?". Коначно, да је Вук Караџић био родом из Лесковца, можда би баш наша правила постала стандард, а остали били прозивани да говоре "неправилно".
Коста
Копитар је добро знао кад је Вуку продао ону крилатицу "пиши као што говориш..." (коју нико у Евриопи није прихватио сем нас!). Дотад је Србија имала службени језик који је имао велику "ману" што није, бре, био народни. У свакој цивлизованој земљи, службени јези никје народни, већ је по потреби наддијалекатски. Типично за све, сем Срба, службени језик не познаје регионалне разлике, па се пише на исти начин без обзира одакле сте. То вреди за швајцарске Немце исто колико и за војвођанске Хрвате. Али Срби увек морају да буду нешто специјлано, па узели наронди језик за књижевни -- и то на два изговора и две забуке! Шта ћемо, кад смо беле вране које су вечито у раскораку са светом.
Preporučujem 1
Ante Suklepina
Možda je bolje da ništa ne rade nego da nepravilno rade. RTS je čuven po svojoj nepravilnoj dikciji pošto se pridržava pravila iz 19.veka, pa reči stranog porekla akcentuje na prvom slogu.Ovi što su nedavno upali na RTS, mogli su barem tog njihovog lektora da nađu i da ga nauče kako se akcentuje, da više ne nerviraju narod.
Зоран Маторац
РТС предњачи у накарадним акцентима, а тврди (у емисији "Српски на српском") да су по норми. Ружно је чути: праВОвремено, исТОвремено, ватРОгасаца, у меЂУвремену, маМОграф... Посебно су лоши кад су у питању сложенице, изгуби се смисао: мамо-граф, право-времено... Примера има много.
Preporučujem 0

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja