četvrtak, 01.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 22.04.2019. u 14:54

Šta su nam komunisti ostavili u nasleđe

Tito nije trpeo prigovore, pogotovo ne kritiku, okružio se intelektualno, politički i moralno inferiornim poslušnicima a partijska država koju su patentirali jugoslovenski komunisti i danas je bolest od koje boluju bezmalo sve nekadašnje jugoslovenske republike
Фото Иван Милутиновић

Osnivanje Komunističke partije Jugoslavije bio je početak burne istorije organizacije koja je doživela olimpijske visine borbe za pravdu, slobodu, jednakost, međunarodno razumevanje i saradnju, ali i katastrofalne strmoglave u kaljugu rata, bratoubilaštva, nepravde, neslobode i ideološke isključivosti, piše danas Dojče vele u kolumni povodom 100. godišnjice osnivanja stranke.

Pre tačno sto godina, na kongresu održanom u Beogradu od 20. do 23. aprila 1919, predstavnici socijaldemokratskih stranaka i organizacija iz Srbije, BiH, Hrvatske i Slovenije odlučili su da osnuju Socijalističku radničku partiju Jugoslavije (komunista), kasnije preimenovanu u Komunistička partija, odnosno Savez komunista Jugoslavije.

Tako je, svega nekoliko meseci od ustanovljenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (decembra 1918) jugoslovenska ideja dobila i stranačko-političku fizionomiju, doduše, obojenu u crveno, navodi DV. Usponi i padovi pratili su KPJ tokom čitave njene istorije i, na kraju, doveli do neslavnog kraja natopljenog krvlju. Ratovi vođeni na teritoriji bivše SFRJ devedesetih godina” pljačkaški i ekspanzionistički do srži - direktna su posledica nesposobnosti komunističkih vlastodržaca da se izdignu iznad uskih parohijalnih interesa i zemlju povedu u vekovima očekivano pridruživanje porodici slobodnih i demokratskih naroda i država, dodaje se u kolumni.

Autor navodi i da su osvojivši vlast „autentičnim spojem oslobodilačke borbe i socijalističke revolucije” jugoslovenski komunisti posle 1945, a naročito nakon raskida sa Staljinom 1948, otpočeli opsežan modernizacijski i emancipatorski poduhvat koji je od zaostale, ratovima razorene i iznemogle napravio relativno razvijenu zemlju koja je u međunarodnim okvirima uživala svojoj veličini nesrazmeran ugled i poštovanje.

Neporeciva je, naime, činjenica da su jugoslovenski komunisti predstavljali jedinu snagu koja je porazila dva najveća zla dvadesetog veka: i Hitlera i Staljina, ističe se u tekstu.

Kao po njemu „najbitnije korene propasti jugoslovenske ideje” autor navodi i nezrele elite, dominaciju kolektivističkog nad slobodom emancipovanog pojedinca i „manje ili više svesnu zamena teza u kojoj su relativne slobode (putovanje, radničko samoupravljanje) smatrane demokratijom”.

Takozvana „partijska država” (partitokratija) koju su patentirali jugoslovenski komunisti i danas je bolest od koje boluju bezmalo sve nekadašnje republike, ocenjuje se.

Koluminista navodi da „zbog svega toga nije bilo teško napraviti sistem u kojem je vlast centralizovana i, u ličnosti Tita, otelotvorena u jednom pojedincu”.

Uveren u sopstvenu nepogrešivost, Tito nije trpeo prigovore, pogotovo ne kritiku i okružio se intelektualno, politički i moralno inferiornim poslušnicima koji su čekali njegov odlazak da bi od sebe načinili šerife u svojim etnički omeđenim feudima, piše kolumnista DV-a ali i dodaje da je kritika i otpora bilo i u njegovo doba.

Burna istorija KPJ - SKJ je možda najbolja potvrda teze da se u slučaju Jugoslavije kao zajednice srodnih naroda i slične prošlosti radilo o epohalnom projektu koji je, naročito u poslednjim godinama postojanja, poveren pohlepnim, nezrelim, nesposobnim i vlastoljubivim elitama, ili, tačnije, uzurpiran od njih, u nedostatku demokratskih mehanizama.

Sve to je vodilo direktno u krvavi pir devedesetih godina prošlog veka, čiji su inspiratori, kreatori i kolovođe u mnogima od novonastalih državica i danas na vrhu piramide odlučivanja, zaključuje se u kolumni DV, prenosi Beta.

Komentari84
51a58
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

miki K
Zašto se vraćate vremenu prošlom koje nije bilo tako idealno, imalo je puno svojih slabosti da nije tako ne bi otišlo sve u prah i pepeo. Daj da sagledamo to prošlo vreme realno i da se prikažu sve greške koje su dovele do propsti. Ne živi se od laži i prevara.
Zaporozec
Ostavili su sve ono sto se od 2000. rasprodaje strancima, a nemcima pogotovo. Samo svi gube iz vida da nemci ne zaboravljaju kako smo ih gonili u 2. ratu do Berlina...
Ilic Momcilo
Postovani Sale.Cenim vase misljenje iako je drugacije od moga.Za rat i propast koji su nas zadesili,potrebna je priprema od makar 10 godina,cak i zapadu koji je to smislio i sproveo.Tesko verujem da u Beogradu niste znali za,kako je ja zovem, "Sorosovu legiju stranaca"(placene borce).Ujedinjeni na nivou SFRJ su bili i jos su velika pomoc skoro svemu sto ste naveli.Ako ste premladi,raspitajte se o osobi koja je nagradjena od vodje Sorosa i jos uvek politicari za dooobre pare.Bice vam sve jasnije.
Sale Vidikovac
Šta su nam komunisti ostavili u nasleđe? Postkomunističku propast, tranziciju, jad, bedu, siromaštvo, devastiranu infrastrukturu, devastirani moral i izgubljene ljudske vrednosti, uništenu državu, gubitak kolevke naše civilizacije (KiM), ratove i gomilu izbeglica i da dalje ne nabrajam. Ali od svega toga lošeg ima i gore. Ostavili su nam svoju nesposobnu i korumpiranu decu i rodbinu da nastave da nas pljačkaju i uništavaju. Tek zadnjih godina se polako (ali vrlo polako) vadimo iz tog blata.
Ilic Momcilo
Ja nisam zaljubljenik u Tita,vec u ono sto mi je kao radniku omogucilo to vreme.Trebalo je imati malo vise realnosti u sebi,malo vise hrabrosti iskazanoj smirenoscu i postenjem,malo manje "uvlakackog"mentaliteta i td Jasno je svakome iz onog vremena o cemu pricam.U sredinama i firmama gde je navedeno postovano,bilo je i solidno i donosilo jednakost radnika,predsednika opstine,direktora firme...Kazite mi gde je jos kao u solidnom delu fabrika tako bilo.!? U kojoj jos drustvenoj oblasti.!? Nema.!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja