petak, 24.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:42

Uvek imam plan B

Jedino od svega je tačno da ko god se bavio ovim poslom, mora mnogo da radi i na to ne može niko da utiče, ni roditelji, niti veza. Zato sam sama izabrala ovu profesiju, sama sam se spremala za prijemni, sama učila ruski jezik, sama se oprobala na mnogim audicijama, i posrećilo mi se, kaže glumica Milena Radulović
Autor: Isidora Masnikovićponedeljak, 22.04.2019. u 18:04
(Фото: Лазар Ковачевић Јовановић)

Kišno uspavano jutro nije sprečio glumicu Milenu Radulović da bude tačna i dođe na ugovoreni razgovor da uz kafu proćaskamo o svim lepim stvarima koje joj se u životu dešavaju – zapaženim ulogama u serijama „Pet” i „Državni službenik”, kao i u filmu „Balkanska međa”, koji ovih dana promoviše po gradovima Srbije, ali i van granica naše zemlje. Za „TV reviju” kaže da nije očekivala da će se sva tri projekta gotovo u isto vreme naći pred publikom i da zbog toga danas gledaoci imaju utisak „kao da iz frižidera iskače”. Međutim, sva tri ostvarenja su snimana ranije, ali su se u isto vreme našli na tržištu.

– Jedina dobra stvar je što su sva tri karaktera koja tumačim potpuno različita – ističe.

Milenu Radulović oni posvećeniji TV gledaoci pamte po ulozi u seriji „Jedne letnje noći”, koju je dobila već nakon prve godine fakulteta. Iako je ova serija mnogo puta reprizirana, njena karijera nije odmah krenula uzlaznom linijom, što je i očekivano budući da je bila premlada. Vrata su počela da joj se otvaraju tek nakon diplomske predstave kad je na audiciji dobila uloge u ostvarenju „Patuljci sa naslovnih strana”, u seriji „Pet”, filmu „Balkanska međa”, a zatim i u serijama „Besa” i „Državni službenik”.

Kaže da je sve uloge dobila na audicijama, a da mašta da jednom bude i pozvana za neku ulogu. Bez obzira na to što mnogi ne veruju u dobijanje angažmana na ovaj način, naša sagovornica tvrdi da kod nas postoje kastinzi koji se rade po svetskim standardima.

Snimanje serija je postalo svetski trend, pa tako i kod nas, primećuje ova mlada glumica, koju slučajni prolaznici fotografišu mobilnim telefonima dok šetamo Knez Mihailovom ulicom. Prema njenom mišljenju, domaća produkcija je sve kvalitetnija tako da današnje serije izgledaju sasvim drugačije nego one od pre nekoliko godina.

Kao dete maštala je o mnogim zanimanjima, ali su sva uglavnom bila u vezi s umetnošću. Zanimljivo je da je u petom razredu poželela da postane pisac, a u svojoj dvanaestoj ili trinaestoj godini shvatila je da je pozorište ipak nešto što je najviše intrigira. I zaista, u tinejdžerskom periodu, kaže, nije izlazila iz pozorišta. U njemu je stasavala i sazrevala. Neke predstave je u tom periodu pogledala čak i po deset puta.

– Kada sam imala 16 ili 17 godina, učestvovala sam u jednoj fakultetskoj vežbi, odnosno u dečjoj predstavi u kojoj sam igrala jedinu žensku ulogu. Reč je o Molijerovom „Mizantropu”. Nisam bila sigurna da li sam za to, ali rediteljka me je zamolila jer joj je bilo hitno i hvala joj na tome jer se sve dobro završilo, posle čega sam dobila pohvale i podršku mojih prijatelja. Svi su smatrali da treba da upišem glumu. Do četvrte godine gimnazije već sam bila sigurna da hoću da se bavim ovom profesijom. Smatrala sam da ako ne uđem u tih deset, koliko je te godine primano na FDU, da onda i ne treba da se bavim glumom – priča nam kako je sve počelo.

Ali, Milena uvek, za sve u životu, mora da ima plan B. Razmišljala je šta bi to još mogla da studira, ako ne upiše glumu. Pošto je imala afinitete prema organizaciji, a letnje raspuste provodila radeći kod roditelja koji se bave trgovinom, smatrala je da bi bila dobra u marketingu. Oduvek je bila odličan đak, sa svim peticama, i nije mogla da prihvati da ne upiše fakultet.

– Počela sam da razmišljam: „Bože, šta ako padnem, neću valjda cele godine da sedim u kući, od sramote, pošto sam štreber.” Prvo sam htela da upišem FON, kako bih postala menadžer. Međutim, shvatila sam da imam velike rupe u znanju matematike i da to nikada neću savladati. Onda sam mozgala šta bih mogla da polažem, a da se ne uči mnogo, i shvatim da je to novinarstvo, pošto mi je srpski oduvek dobro išao. Odem ja tako na prijemni na FPN-u i uradim srpski s maksimalnim brojem poena. I prođem. Ali, eto, ipak je pobedila opcija A. Nisam verovala da ću uspeti, sumnjala sam i više verovala da neću proći, nego da ću uspeti – poverava nam svoju životnu priču.

Ali, ako se osvrnemo na prošlost, shvatićemo da ipak niša nije slučajno. Milena je pohađala dramski studio Radio Beograda, u grupi Mike Aleksića, gde je stekla prvo znanje o glumi. Zanimljivo je da, iako joj se niko u porodici ne bavi umetnošću, i ona i sestra imaju tu umetničku crtu. Sestra lepo crta i trenutno je na drugoj godini dizajna enterijera.

U opuštenijem razgovoru kaže nam da već pomalo oseća negativnu stranu ovog talasa popularnosti, koji ju je najednom zapljusnuo. Tabloidi neprestano pišu, kao da prepisuju jedni od drugih, o imućnom ocu, o skupocenoj haljini koju je nosila na premijeri, o vezi sa 11 godina starijim glumcem Radovanom Vujovićem, o kolegi Milošu Bikoviću, koji joj je navodno pomogao da započne karijeru u Rusiji...

– Jedino od svega je tačno da ko god se bavio ovim poslom, mora mnogo da radi, i na to ne može niko da utiče, ni roditelji, ni veza. Zato sam sama izabrala ovu profesiju, sama sam se spremala za prijemni, sama učila ruski jezik. Oprobala se na mnogim audicijama... Posrećilo mi se da dobijem ulogu u filmu „Balkanska međa”, u kojem su se Rusi pitali za sve. Jedine tri stvari koje se vrte u medijima je ko mi je tata, ili da li sam preko Miloša Bikovića dobila ulogu, što je nemoguće. Miloš me jeste posavetovao, ali nije mogao da utiče na izbor. Znači, za mladu ženu u Srbiji potpuno je nebitno šta je postigla, već čija je ćerka, koleginica ili devojka – ogorčeno priča.

Miloš Biković i Milan Marić su svojim uspehom dokazali da je moguće ostvariti se i na tuđem terenu i da je rusko tržište otvoreno za strance. Ističe da je veoma važno i znanje ruskog. Ovaj jezik je počela da uči na trećoj godini fakulteta, i to od nule. Sada ga priča tečno. Svoju profesorku je preporučila i mnogim kolegama, pa tako trenutno časove pohađa i Aleksandar Srećković Kubura. Mesec dana je provela u Rusiji dok je snimala „Balkansku među”, a od toga dve nedelje je bila sasvim sama, okružena isključivo Rusima i bila je prinuđena s njima da razgovara na njihovom maternjem jeziku. Na tamošnjoj konferenciji za novinare, pričala je i davala intervjue na ruskom. Ovde svakodnevno vežba čitajući njihove knjige, a omiljeni pisac joj je Dostojevski.

Kada se osvrne na prethodni period, kaže da joj je najteže pala ta neizvesnost i iščekivanje sledeće uloge, nakon uspeha u seriji „Jedne letnje noći”. Neko vreme je prošlo dok nije dobila sledeći angažman.

– Dok ste na fakultetu, zaštićeni ste, radite svaki dan na sebi i bavite se glumom, i u jednom trenutku samo osetite da je gotovo i da to prestaje. Tada počinje neka vrsta panike. Ja sam zaista prošla kroz taj period razmišljanja: „Eto, završila sam fakultet, bilo je jako lepo, ali neću nikad uspeti. Ajde sad da vidimo šta mogu drugo da radim pošto ne mogu da sedim besposlena” – objašnjava.

Ovih dana završeno je snimanje „Državnog službenika”, na šta je veoma ponosna. Iz dana u dan iščekuje odgovore s kastinga u Rusiji. U međuvremenu, između promocija i davanja intervjua, ide na treninge, čita i mnogo razmišlja o onome što je ostvarila, da li je neku ulogu mogla bolje da iznese... Bavi se analizom svojih glumačkih rešenja, kroz stručnu literaturu, usavršava glumačke tehnike i sa svojim dečkom, takođe uspešnim glumcem Radovanom Vujovićem, priča o profesiji. On je, prema njenim rečima, veoma otvoren, iskren, precizan i analitičan.

S puno emocija priča o izabraniku svoga srca, kojeg je kao tinejdžerka gledala u pozorištu, u predstavama „Šuma” i „Švabica”, u kojima i danas igra. Pratila je njegov rad od početaka i bio joj je omiljeni glumac. A sada… Kroz stidljivi iskreni osmeh dodaje i da se nisu upoznali preko zajedničkih projekata, nego su se kretali u istim krugovima, a danas igraju i zajedno u seriji „Državni službenik”.

– Mi smo i kolege, a imamo i neke planove za buduće projekte, ali o tom potom – ne želi da otkriva.

Voli daleka putovanja, poput Maldiva i Zanzibara. Nažalost, sada nema toliko vremena za neke udaljen destinacije koje zahtevaju planiranje nekoliko meseci unapred. Sad joj je najvažniji plan da ide u Moskvu. Rado putuje i po Evropi jer ima tu sreću da joj najbolji prijatelji žive u inostranstvu.

– Svuda po svetu ima naših ljudi. Eto, na Zanzibaru mi se desilo da na plaži čujem srpski i ispostavi se da su to moji drugari. Kuću koju su oni iznajmili drži takođe Srbin, koji tu živi već dvadeset godina. Dao nam je i kontakt i rekao da mu se javimo jer kod njega uvek možemo jeftinije da letujemo – odaje nam ovu slatku tajnu.


Komentari0
dd085
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja