sreda, 26.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:45
„POLITIKA” U NEMAČKOJ

Gorka evro čokolada

Kako misle u okruženju Merkelove, Makron proizvodi velike vizije, ali Berlin želi rezultate
Autor: Bojan Bilbijaponedeljak, 22.04.2019. u 22:55
Унутрашњост зграде Европске централне банке у Франкфурту (Фо­тографије Б. Бил­би­ја)

Od našeg specijalnog izveštača
Berlin, Frankfurt na Majni – U sali za sastanke na poslednjem, 13. spratu palate Bundesbanke, smeštene na obodu šumovitog parka, odakle se kao na dlanu vide neboderi finansijskog centra Frankfurta, Nemačke i cele Evrope – učesnici mogu da se zaslade čokoladicama s omotima na kojima su evri u različitim apoenima. To je simbolična poruka: siromašnije članice evrozone osetile su gorčinu „politike štednje” čiji je glavni promoter upravo Nemačka. Iza hladnih staklenih zidova Bundesbanke kroje se planovi za uspostavljanje novog evropskog mehanizma – finansijske unije.

Reč je o integrisanju tržišta kapitala i bankarske unije, što treba da upotpuni postojeću ekonomsku i monetarnu uniju. Januarski sporazum Angele Merkel i Emanuela Makrona iz Ahena predviđa osnivanje francusko-nemačke ekonomske zone sa zajedničkim pravilima, kao svojevrsne laboratorije za celu Evropu. Da li se iz udobnih fotelja najmoćnije evropske banke dovoljno jasno vide problemi koji opterećuju EU i da li je čelična „fiskalna disciplina” koja se nameće iz ove institucije – jedan od njihovih glavnih uzroka?

Evropa se, tako, našla na istorijskoj raskrsnici. Kao što je bivši švedski premijer Karl Bilt rekao – ili će EU postati globalni igrač kao SAD i Kina ili će biti njihovo igralište. To je pitanje koje se postavlja u Nemačkoj: kuda i kako dalje, uoči izbora za Evropski parlament, od 23. do 26. maja.

Svi strahuju od izbornog rezultata novih političkih snaga, koje ovde nazivaju populistima. Dok oni sebe radije smatraju – suverenistima. Ali, „suvereni” u odnosu na koga? Da li je to zalaganje za samostalnost nacionalnih država ka Briselu i Vašingtonu, ili jačanje kapaciteta same EU i njenog pozicioniranja kao globalnog igrača, o čemu govori Bilt? Dok su stvari išle dobro, svi su želeli u EU. Čim su se pojavili znaci veće krize, mnogi su počeli da govore da EU njima „upravlja” i da treba da se razmišlja o izlasku.

Različita su polazišta liberala i populista, ali su suočeni s istim uzrocima evropskog nezadovoljstva – politika štednje, bregzit, migrantska kriza, složeni odnosi s drugim centrima globalne moći, a zapravo glavnim ekonomskim i političkim konkurentima EU. Osećaju se posledice stare boljke Evrope, koja je ekonomski džin, ali, kako mnogi smatraju čak i u Nemačkoj, politički patuljak. Ove teme dominirale su na susretima koje je nemačka vlada – u danima kada obeležava dve decenije od preseljenja iz Bona u Berlin – organizovala za grupu posetilaca iz sveta. Susreti s vodećim ljudima nemačkih državnih institucija i civilnog sektora praćeni su zahtevom da se informacije mogu objavljivati po pravilima „četem hausa”, odnosno bez navođenja izvora...

Berlinski zid, spomenik Hladnog rata

Evropski izbori su glavna tema i u okviru toga populisti, čija se narasla moć oseća širom Evrope. Naravno, i bregzit, a zatim migrantsko pitanje i klimatske promene. Kao najvažniji nemački problem migrante smatra 36 odsto Nemaca i 21 procenat Evropljana. Čak 40 odsto Nemaca i 45 procenata Evropljana veruje da je to najveći problem za ceo kontinent. Ovo su zabrinjavajući podaci u svetlu porasta desnog populizma, koji je u najtešnjoj je vezi s prilivom migranata, dok se levi orijentišu na podelu između bogatih i siromašnih. Pridošlice stvaraju konkurenciju siromašnijim građanima, a ne bogatima. To, po mišljenju nemačkih boraca za ljudska prava, doprinosi porastu i levog i desnog populizma.

Nova šefica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Anegret Kramp-Karenbauer konzervativniji je političar od Angele Merkel. O izborima CDU brine jer opoziciona Alternativa za Nemačku (AfD) ima sve više pristalica. Razlika nije samo o migrantskom pitanju, već i u pogledu budućnosti EU. Niko u nemačkom parlamentu nije otvoreno za izlazak iz EU, ali ima onih koji se zalažu za napuštanje evra, uprkos tome što je Nemačka najviše dobila uvođenjem zajedničke valute. U deceniji posle 2000, nemački spoljnotrgovinski bilans beleži veliki rast suficita, a države juga EU imaju deficite. Najmoćnija evropska privreda pokorila je tržište, kao što čini i Kina. Nemački izvoz u EU jedan je od kamena spoticanja, pa Berlin teži povećanju trgovine sa spoljnim tržištima.

Kao pretnje u Berlinu apostrofiraju Rusiju i Kinu, prvu u političkom, drugu u ekonomskom smislu. Odnos Berlina prema Rusiji praćen je neslaganjima oko Ukrajine, ali razvijaju ekonomsku saradnju. Izgradnja rusko-nemačkog gasovoda „Severni tok 2”, kojoj se protivi Vašington, pokazuje da je saradnja s Moskvom među prioritetima vlade u Berlinu. Nemački intelektualci ukazuju i na dvostruke aršine Zapada: kritikuju Putina zbog Krima, ali ne i Tursku zbog okupacije dela teritorije EU – severnog Kipra. Turska je isuviše važna u NATO-u.

Kina je na vrhu liste – i kao partner i kao pretnja. Njene kompanije, kako se žale u Berlinu, privilegovane su na tržištu EU, ali evropske nisu u Kini. Po mišljenju kreatora nemačke ekonomske politike, kinesko tržište nije otvoreno i Peking subvencioniše svoje kompanije, dok Evropa to ne može i ne želi. „Kinezi uče brzo i rade naporno. Pre 20 godina mnogi su govorili da kineski proizvođači neće moći da se uključe u tržište mobilne telefonije, a danas su lideri”, objašnjavaju u nemačkim poslovnim krugovima. Ističu da nemaju ništa protiv kineskih inicijativa „Pojas i put” i „16+1”, čiji je deo i Srbija.

Na ovogodišnjoj Minhenskoj konferenciji o bezbednosti bilo je dosta spornih pitanja između Evrope i SAD. Odnosi Nemačke s Vašingtonom bili su složeni i pre Donalda Trampa, ali je on podigao lestvicu još više. Od članica NATO-a zahteva se povećanje troškova za odbranu na najmanje dva odsto BDP-a, ali u Berlinu s time ne žure. Ne samo zbog istorijskog nasleđa, Nemci radije ulažu u razvojne projekte, nego u kupovinu naoružanja i militarizaciju. U Berlinu Trampa doživljavaju kao populistu koji ne mari za transatlantsku bezbednost.

Stara zgrada Evropske centralne banke u Frankfurtu

Zapadni Balkan ima sigurnu perspektivu pridruženja, ali treba biti iskren i reći da se to neće uskoro dogoditi i može da potraje, poručuju eksperti iz Berlina i kao probleme regiona navode vladavinu prava, organizovani kriminal i korupciju. U poslovnim krugovima podvlače da nemačke kompanije dobro rade u Srbiji. Stav Berlina o rešavanju problema Kosova bez „promene granica” je već dobro poznat, a savet Beogradu i Prištini je – da se ugledaju na Atinu i Skoplje, koji su nedavno rešili decenijski spor oko imena Severne Makedonije.

Nemački stav je da EU treba da odluči da li želi da bude globalni politički igrač. Ako želi, mora da nastavi politiku proširenja, jer su Rusija, Kina i Turska spremne su da popune taj prostor ako EU neće. Drugo važno pitanje je bezbednost: ako EU želi da bude globalni igrač – važno je da li će u tom smislu govoriti jednim jezikom ili ne. To je najava veće samostalnosti Evrope u osiguranju sopstvene bezbednosti, što je izuzetno osetljivo u kontekstu NATO-a, jer SAD s podozrenjem gledaju na ovakve najave. Zapadni Balkan – i nerešena pitanja koja nosi – očito imaju svoju ulogu u strategiji „osamostaljenja EU”. Dugoročna ideja je da EU dobije mesto stalnog člana SB UN.

Eksperti primećuju i znake zamora „francusko-nemačkog motora EU”, a nedavni Ahenski sporazum koji su postigli Merkelova i Makron tumače kao znak nemačkog jačanja. Po njima, Ahen je važan signal, ali ne i dovoljan. Nemci konstatuju da umesto solidarnosti, „kad nešto krene naopako, u EU svi prebacuju odgovornost jedni na druge”, što se tumači kao slabost evropskog koncepta. Dok u pogledu novih članica u Berlinu preovlađuje opreznost i umereni pesimizam, dotle Francuzi otvoreno govore o „košmaru proširenja”. Najavu Makrona da je Uniji potrebna reforma, a da se potom može razgovarati o proširenju – treba posmatrati i u ovom svetlu. Nemačka čuje signale iz Pariza i prihvata da ojača i reformiše evrozonu, prenoseći na nju više ovlašćenja. Kako smatraju u okruženju Merkelove, „Makron proizvodi velike vizije”, ali Nemačka želi rezultate. To su, navode, dve različite filozofije, ali ne znači da nemačko-francusko partnerstvo ne funkcioniše. 

Povratak jednog migranta košta 22.000 evra

Prošle godine u Nemačkoj sprečeno je sedam terorističkih napada. Nemačka policija sprema se za otvaranje svoje desete uprave – za islamski terorizam. Procene ukazuju da svake godine između 3.000 i 7.000 migranata pogine na Mediteranu u pokušaju da se dokopaju Evrope. Zato mnogo pažnje polažu u rad Fronteksa, evropske granične policije, u čijim operacijama učestvuje 11.000 oficira iz cele EU. Nemačka će narednih godina da poveća na 2.500 broj svojih pripadnika, težeći većoj saradnji i sa Srbijom. Ako neka zemlja želi da vrati migrante u zemlju porekla, Fronteks plaća sve troškove, u proseku to iznosi 22.000 evra po čoveku. Neke države EU, pak, žele da plate Nemačkoj da preuzme njihove migrante. Budžet Fronteksa, s planiranjem velikih operacija na tlu Afrike, sledeće godine porašće na milijardu evra, a ove je 430 miliona.

„Folksvagen” i Srbija

Klimatske promene opterećuju nemačko društvo i zato troše sve manje fosilnih goriva. Plan je da se ugase sve elektrane na ugalj do 2038, posle čega će ostati obnovljivi izvori energije i gas. Poslednji motor s unutrašnjim sagorevanjem „Folksvagen” planira da proizvede do 2026. godine. Električni automobili postaće svima dostupni, uveravaju promoteri „zelene energije”. U tom smislu, zanimljiva je najava da bi „Folksvagen” mogao da odabere Srbiju kao odredište za svoju nove fabrike, imajući u vidu da naša zemlja poseduje velike zalihe litijuma za proizvodnju baterija za električne automobile. No, u Nemačkoj niko nije želeo da komentariše ovu mogućnost.

Zahtev za globalno liderstvo

Nemačka industrija takođe zahteva globalno liderstvo, to je jasna poruka i potreba poslovnih krugova. Kako navode, tržišta SAD i EU su iste veličine, ali politička težina Vašingtona i Brisela nije ista. Zato je zahtev nemačke privrede da predsednik Evropske komisije bude snažna politička figura, koja će promovisati „evropsko ponašanje”, uz svest država članica da moraju da prave kompromise s nacionalnim interesima. Nezavisno od pritiska iz SAD i Kine, Nemačka želi da posluje sa svima i ne bude talac njihove borbe. U tom smislu, Berlin neće odustati od podrške Iranu, uprkos unilateralnim sankcijama SAD.


Komentari20
78d8d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
... postovanje za nemacko privredno cudo ...ima samo jedam problem u ovoj analizi ....ujedinjenje je dobila od Gorbacova na tacni i to za dzabe,ne plativsi skoro nista za svu stetu u drugom svetskom ratu a sve to pod budnim okom Amerike koja je najveci broj nacista sacuvala da radi za njih ..naravno tu se i mi ubrajamo i nama je uz pomoc Tita steta ostala nenadoknadjena... onda ih je to uspavalo i tako mocni i ujedinjeni prvo sto su uradili udarili su na Srbiju i Srbe,da tkzv demokratski raspad Jugoslavije ... to se dogadja vec treci put u sto godina,dva puta je to bila tragedija za ceo svet ovu najnoviju jos zivimo i ne vidi se kraja tom izivljavanju od strane Nemaca i sada Amerike ...
Prekobarac
Iz pepela posle drugog svetskog rata Nemacki crni Feniks ponovo se uzdignuo i sada je postao neprikosnoveni financiski vladar Evrope. Gde je Hitler pao da ovlada Evropom vojnom silom to je danasnja Nemacka uspela da postigne financiskim pokoravanjem. Kada sam u poseti u Nemackoj sve je umereno skupo mozda cak i jeftinije nego bilo gde drugde u razvijenijim zemljama Evrope. Hoteli i hrana su vrlo dobri i mnogo jeftiniji u Nemackoj nego u Francuskoj a samo da pogledate auta u kojima se voze u Nemackoj i ona u kojima se voze u Francuskoj. U Nemackoj sva kola su kao nova sjaje se a u Francuskoj skoro ista kao u Srbiji. Raspad EU je eminentan jer sadasnji fiskalni sistem odgovara samo manjini ekonomski razvijenijenim clanicama koje nece moci da odrze svoju poziciju dominacije zauvek.
lingvista
"Eminentan"? Kloni se, prijatelju, komplikovanih reci, a i komplikovanih tema.
Preporučujem 11
Dragan Pik-lon
Evropsko trziste je ogromno i vece od americkog.No,Evropa je politicki patuljak iz najmanje 3.razloga.Prvo,EU-je uredjena kao konfederacija.Dok su SAD-ve federacija.Americi je potrebno tri dana(na federalnom nivou)da se pokrene u odluku,dok EU-ji za to treba 3 meseca natezanja u Briselu pa posle toga ratifikacije u svim parlamentima.Zbog takog stanja SAD-ve imaju siroko polje da manipuliraju sa svakom zemljom ponaosob u EU-ji.Trece,EU-ja nema svoju vojsku vec je pod NATO kisobranom sa vrhovnim komandantom Amerikancem.To je poluokupacija,pretekla od berlin.zida.Ako bi EU-ja prosirila svoje inaugurencije na Brisel to bi bila samo nova,nefunkcionalna BiH-na.Ako bi postala federacija mogla bi da parira(konkurise)SAD-ma,Kini....No,to bi bilo pogubno za male Narode jer bi izgubili indentitet a sa njime i zemlju.EU-ja bi postala velika Nemacka,kasnije bi se podelila na dva polariteta-Frankofonce i Germane.Srbiji je najbolje da gradi novu Svajcarsku na Balkanu.Da bude veza izmedju svetova!!!
miran
ne shvatam o kakvoj se ovde demokratiji govori kada EU ide na sve djonom kada su u pitanju njeni interesi!Mi smo najvece zrtve takve politike Duplih Standarda!
Trpe
"Rasenjae imena Makedonije " kao primer zapadne"demokratije" silom postavljauci marionete na vlast to je njhovo "demokratsko resenje" a boje se prijema Makedonije u EU jer ce samo tada celokupni Makedonski narod da se ujedini a to ne odgovara Bugarima i Grcima tako da od clanstva nema nista !
slavko
Olivera, glasači u Makedoniji NISU GLASALI PROTIV promene imena nego večinom NISU IZAŠLI na glasanje. Večina onih koji jesu izašli glasala je ZA. A oni koji sami ne dođu na glasanje svoj glas sami u blato bace. Mogli su glasati PROTIV ali NISU.
Preporučujem 2
Оливера Радић
@slavko Гласачи у Македонији су гласали против промене имена. Или сте то заборавили? Или је на том западу чудно бројање где се уважавају само подобни гласови, а бришу се гласови оних који другачије мисле?
Preporučujem 19
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja