utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Popušta li američka pažnja na Balkanu

Vašington neće potpuno prepustiti palicu Evropi na zapadnom Balkanu, uprkos najnovijem pokušaju Berlina i Pariza da budu glavni medijatori
Autor: Jelena Cerovinaponedeljak, 22.04.2019. u 21:00
Београд (Фото А. Васиљевић) / Вашингтон (Фото EPA/Erik S. Lesser) / Приштина (Фото Бета)

Evropska unija danas vodi glavnu reč u regionu zapadnog Balkana, a SAD su time vrlo zadovoljne, tvrdi Johanes Han, ocenjujući da je takva situacija „neka vrsta povratka u normalnost”. Liderska pozicija Vašingtona u ovom regionu je, kaže visoki komesar za proširenje EU, bila posledica NATO intervencije. On je tako opisao „promenu situacije”, odnosno promenu odnosa snaga u ovom području, komentarišući konstataciju „Vašington posta” da oni koji žive i rade na zapadnom Balkanu strahuju da bi povlačenje SAD iz liderske pozicije destabilizovalo region.

Da li zaista može da se govori o američkom povlačenju iz balkanske, a pre svega kosovske priče? Koliko krajem prošle godine, svi su govorili nešto potpuno suprotno. Naime, glavna tema na Zapadu, ali i i u regionu, bila je sve vidljivija nemoć EU da utiče na kosovske Albance i sve otvorenije američko uplitanje u rešavanje kosovskog pitanja. U Beogradu se vrlo često govorilo o promeni američkog stava, odnosno napuštanju tvrde pozicije da nema promene granica na Balkanu. Sam ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je u više navrata isticao da Srbija mora da iskoristi taj trenutak.

Arbitar u odnosima EU–Rusija

„Vidi se da je Amerika zainteresovana da učestvuje, ali zajedno s Rusijom. Svima se žuri, bez Amerike se ne može ništa rešiti”, objašnjavao je prošlog meseca šef diplomatije. Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Palmer, poručivao je da SAD pokušavaju da Beogradu i Prištini daju prostora da postignu „najbolji mogući sporazum”, nešto što je „fer, trajno, nešto što može da se proda i u Srbiji i na Kosovu”.

Prošlog četvrtka je, međutim, američki ambasador Kajl Skot rekao da bi „sveobuhvatno rešenje kosovskog pitanja trebalo da uključi međusobno priznanje”, i naglasio da to piše i u pismu koje je predsednik Donald Tramp uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću krajem prošle godine. „Dalje sve zavisi od vas”, zaključio je Skot.

Kao potvrda Hanovih reči o preuzimanju palice od Vašingtona, ovih dana su se u ulozi glavnih medijatora između Beograda i Prištine, ali i kao ključni igrači na zapadnom Balkanu, nametnuli Berlin i Pariz. Takozvani berlinski samit, koji su Angela Merkel i Emanuel Makron zakazali za naredni ponedeljak, u Beogradu budi mnogo strahova. „Tamo nas ne čeka ništa dobro. Jedino očekujem početak zahteva za novi format, gde bi cilj trebalo da bude priznanje nezavisnosti a da Srbija ne dobije ništa”, rekao je Vučić.

Izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister je to uvio u mnogo sofisticiraniju oblandu ocenivši da će sastanak u Berlinu biti „doprinos nastavku razgovora i podrška dobrom i napornom radu”. Objasnio je i da ovaj susret ne može biti zamena za aktivnosti Evropske službe za spoljne poslove i visoke predstavnice Federike Mogerini, koja će nastaviti da posreduje u dijalogu Beograda i Prištine.

To je, međutim, u suprotnosti s onim što očekuje Priština. Ramuš Haradinaj je pre nekoliko meseci poručio da nema normalizacije odnosa s Beogradom bez učešća SAD jer Federika Mogerini „to ne može da učini, uz njeno posredovanje se sve pogoršalo”. Premijer privremenih prištinski institucija je i formalno, u decembru prošle godine, odbio da prihvati zahtev EU da Priština ukine takse.

Bivši diplomata Zoran Milivojević i politikolog Jelena Vukoičić saglasni su da se može govoriti o smanjenoj pažnji Amerike kada je reč o zapadnom Balkanu jer Vašington ima širom sveta mnogo važnije prioritete. Hanova izjava, kako kaže Milivojević za „Politiku”, govori u prilog tezi da je ovaj prostor ipak u nadležnosti Evrope i, pre svega, od interesa za stabilnost i bezbednost Evrope.

„Pitanje Balkana je pre svega evropsko pitanje. To što je Han o tome pričao tokom boravka u Americi govori u prilog teze da je o tome tamo razgovarano s najvišim američkim zvaničnicima. To, međutim, ne znači da će Amerika tek tako prepustiti svoju dominaciju u Evropi. Sigurno neće dozvoliti da izgubi svoje pozicije koje imaju u istočnoj Evropi, pre svega Poljskoj, Rumuniji, Grčkoj i neće dozvoliti da Evropa izađe iz te strateške zapadne koalicije, jer je vrlo važna i za promociju američkih interesa”, objašnjava Milivojević.

Napominje i da objektivne okolnosti sprečavaju Ameriku da dominira na način kako je to ranije bilo, jer je sada na drugu stranu vuku globalni odnosi na relaciji Pacifik–Kina–Rusija. Kako kaže, SAD prosto nemaju više snage da vode ratove na više frontova i da se iscrpljuju oko Balkana. „Ali će zadržati mehanizam tamo gde je dominantna, a to je NATO mehanizam. I ono gde je Amerika najubedljivija, a to je visoka tehnologija kao i ono gde može da diktira situaciju, a to je ekonomija. Zadržaće i pravo da bude arbitar u odnosima EU–Rusija. Takođe, ona zadržava pravo da interveniše u svakom trenutku. Dakle, ono što je u njenom strateškom interesu neće prepustiti do kraja, a ono što nije, prepustiće Evropi”, ocenjuje Milivojević.

Ko vuče konce

Glavni razlog američkog povlačenja s Balkana je, kako ističe Jelena Vukoičić za naš list, otvaranje sve više žarišta u svetu koja su im prioritet. „Njihova globalna moć, iako su još najmoćnija svetska sila, ipak slabi u odnosu na ono što su bili nakon pada Berlinskog zida ili pre deset godina. Zbog toga dolazi generalno do njihovog manjeg angažmana na naeuralgičnim, geostrateškim tačkama koje im nisu od prvorazredne važnosti. Važnija im je svakako Sirija ili Južna Amerike nego čitav zapadni Balkan”, smatra naša sagovornica.

Kad je EU u pitanju, ono što Francuska i Nemačka pokušavaju, a nije u vezi sa zapadnim Balkanom, jeste da nekako učvrste Evropsku uniju kao jednu ideju i kao jedan entitet i da se nametnu kao nekakav tandem koji bi uhvatio dizgine u svoje ruke. „Već više od deset godina EU prolazi kroz sopstvene krize i ona je mnogo slabija nego što je bila ranije. To je krenulo s ekonomskom pa s bezbednosnom krizom koja je konstanta zbog stalne pretnje terorizmom, pa se nadovezala migrantska kriza koja i dalje traje, pa ozbiljna demografska kriza. Izbori krajem maja za Evropski parlament će u velikoj meri pokazati kuda ide Evropa. Jedan dobar rezultat populističkih stranaka će je voditi dalje u pravcu dezintegracije koju liberalne struje, koje već decenijama vladaju Briselom, žele da spreče po svaku cenu”, objašnjava Jelena Vukoičić.

Dodaje da se EU, koja treba da bude nekakav stub između Beograda i Prištine, pokazala kao potpuno nesposobna da vodi taj dijalog. „On je toliko puta prekidan, Albanci rade sve što im padne na pamet tako da se postavlja pitanje ko tu ima glavnu ulogu, ko tu vuče konce, koja je uloga Brisela. Svakako, EU nema interes da zapadni Balkan ne bude nestabilan, ali je veliko pitanje kolika je njena moć s obzirom na njene sopstvene probleme i naravno na uticaj Amerike koji, koliko god da je manji nego ranije, ipak je veliki na Albance na Kosovu, ali u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori”, ocenjuje Vukoičićeva, koja nije optimista da EU može ozbiljnije da se angažuje ili da može stabilizovati prilike ukoliko dođe do neke destabilizacije jer ne mogu da reše ni svoje probleme.


Komentari20
e9c62
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар,Загреб.
Од тобожњег самита у Берлину не треба ништа очекивати осим јаког притиска јер постојећа гарнитура ЕУ не жели оставити неријешен предмет у ладици Након тога идућих годину дана док се не дефинирају нове политике ЕУ бити ће опасно вријеме. Зашто? Тзв.Косово са средњим чиновничким кадром дипломације САД(предмет сваког могућег лобирања од стране Албанаца)може бити непредвидљиво у својим потезима. Уопште не сумњам да су они повезани интересом и да они креирају америчку политику на Косову.
hajduk Veljko
Amerika preko Balkana moze da destabilizuje Evropu za par nedelja.Nato je bombardovao Srbiju da bi to podrucje posle napustio.Glupost.Pa zar nisu lideri sa Kosova zvanicno izjavili da njihovu spoljnu politiku vodi Amerika.Ko je naterao Evropu da uvede sankcije Rusiji?I da li Evropa te sankcije sprovodi,i zasto?
Dusan
Istine radi, Evropa je trazila intervenciju Nato-a protiv Srbije, narocito Italija u strahu od najezde izbeglica sa Kosova . Nema potrebe mesati Ameriku svuda, jer da nas mrze bombardovali bi nas 1991.godine , a ne osam godina kasnije.
Preporučujem 4
Tatjana Branković
Mislim da bi morali više pažnje da posvetite proveri onoga što pišete, pored niza gramatičkih grešaka u tekstovima, sad i ovo, citiram: Свакако, ЕУ нема интерес да западни Балкан не буде нестабилан, али је велико питање колика је њена моћ с обзиром на њене сопствене проблеме и наравно на утицај Америке.... Valjda EU nema interes da zapadni balkan bude nestabilan ili je suprotno, iz ovog napisanog nije mi jasno, da li ukinuti prvu negaciju ili onu drugu jer u tom slučaju dobijamo dve različite formulacije, pa šta se kome više sviđa, ako bi se bilo šta ljudima iz Srbije moglo svideti?
Jelisaveta
Sreca sto u Srbiji nema nafte jer da ima amerikanci bi nas unistili do sada.
Trpe
Valjda nemaju sta da pljackaju opljackali su sve sto su mogli i sada traze duge zrtve da im donesu "demokratiju!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja