petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:08

Platna vremenskog mehaničara

Moja slika ima i elemente eskapizma, verovatno zbog nezadovoljstva sadašnjicom, ali time dobija i elemente provokacije da se ona razume i oseti, kaže Predrag Peđa Milošević
Autor: Milica Dimitrijevićutorak, 23.04.2019. u 20:00
Предраг Пеђа Милошевић (Фото Драган Обрић)

Za mene kao umetnika, slikara, ali i tihog posmatrača umetničkih dešavanja pojavio se veliki izazov – koju sliku odabrati kao deo „Politikine” nagrade za režiju na 52. Bitefu? Odlučio sam se za „Metafizičko popodne”, intimističku po formatu i predstavi, namerno formulisanu u žanr formu, sa mirisom čehovštine, ali kada se otključa, uđe, otvara se svom svojom dubinom, od osećajnosti do metafizike. To svesno igranje sa formom, ali uvek prisutnom novom osećajnošću uvideo sam još i na prvoj Kegijevoj predstavi „Mnemopark” koju sam video 2008. u Solunu na dodeli Evropske pozorišne nagrade, priča za naš list slikar Predrag Peđa Milošević, autor dela koje će se danas naći u rukama Štefana Kegija, reditelja čijih je predstava naš sagovornik gotovo pa redovni gledalac. Kao što je i poštovalac Bitefa, za koji smatra da ima uticaj i van konteksta pozorišta zbog svoje interaktivnosti, i ne samo zbog prirode pozorišta, već i osmišljene namere organizatora, što likovnoj sceni nedostaje. Upitan kako je doživeo Kegija lično, Milošević kaže da u njihovom umetničkom prosedeu ima sličnosti koje je vremenom zapazio:

– Kada se neko igra sa stvarnošću, predrasudama, fikcijom, pa i sa našim empatskim sposobnostima, a da nas to ne povredi, nego, naprotiv, ojača i ohrabri, to je Štefan Kegi. To je blisko mom estetskom postulatu: ne novo, ne primarno nov način, već nova osećajnost, nov uvid.

Ovaj rođeni Zemunac na likovnoj sceni prisutan je od 1985, kada je i diplomirao na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, od 1992. do 1996. živeo je u Španiji, član je ULUPUDS-a i umetničkog društva „RASART”, redovno izlaže u zemlji i inostranstvu. Prepoznatljiv je po vizuelnom otklonu od savremenih istorijskih odrednica, a čini se i kao da su intimni, bajkoviti predeli i figuracija koja iz njih emanira na njegovim radovima potpuno nedostupni za upliv spoljašnjih uticaja. Jasna namera ili je podsvest na delu?

– Moja slika ima elemente hermetizma i eskapizma, verovatno zbog nezadovoljstva sadašnjicom, ali time dobija i elemente provokacije da se ona razume i oseti. U tim hodnicima vremena svaki predmet, detalj i lik ima funkciju i značenje koje je svesno ili nesvesno ljudska civilizacija usvojila. Kao što u pozorišnoj sceni puška na zidu anticipira pucanj i elemente nasilja, tako i u slici neki element govori o vremenskim odrednicama prošlo, buduće, a neki o emotivnom i vanvremenskom. Često mi se jave vlasnici mojih slika i tvrde da su nešto otkrili, uvideli, ali i naslutili da to nema kraja, a to me obraduje kao potvrda da slika ima svoj život – objašnjava autor, dodajući da njegovo stvaralaštvo polazi od potrebe da verujemo u izmaštano, što je možda i najvažnija ljudska osobina, a da u potrebi da budu zapaženi umetnici često pribegavaju fasciniranju kritičara i medija, zaboravljajući da samo iskreni i produbljeni sadržaj umetničkog dela ostavlja trag i ostvaruje komunikaciju sa publikom.

„Metafizičko popodne”, 2015.

Oni koji cene njegov rad dobro znaju da autor koristi akvarel i ulje na platnu, obe tehnike baštini promišljajući ih sa podjednakom ozbiljnošću. Tako za akvarel otkriva da u svojoj jednostavnosti traži potpunu posvećenost, da predstavlja gotovo seizmografski, ličnu emotivnu sliku više nego motiv koji je naslikan, dok uljana boja ima daleko veći spektar izvođačkih mogućnosti, ali traži i ozbiljniju pripremu, tu se grade složeniji sadržaji koji se čine kao lavirint, ali ipak sa više ulaza i izlaza. U motivskom rasponu ima i Beograda i Hilandara…

– Beograd je toliko ruiniran, ponovo izgrađivan i fragmentiran raznim stilovima i epohama i ima jednu metafizičku slikovitost koja podstiče umetnike. Kao sa palimsesta, pod određenim uglom svetla očitavaju se slojevi. Učini mi se ponekad da prvi put vidim neku kapiju, ulicu. Pokušati likovnim sredstvima to naslikati, prikazati taj huk vremena, pomislim da sam vremenski mehaničar. Fragmentarnost i slojevitost prisutna je i na Hilandaru okupanom svetlom Mediterana. Vibracija svetla na kamenu peščaru, sivom malteru i crvenoj cigli, uokvireno čempresima i Svetom lozom, izaziva u mom oku radost. Dok slikam taj arhetip istrajnosti vere i hrišćanske civilizacije otvaraju se dimenzije, rađaju nove boje i sve dobija neku prozračnost i lakoću – objašnjava Predrag Peđa Milošević, zaključujući i da umetnost mora biti iskrena, čista i nezavisna u najvećoj meri da bi njena korektivna i kritična uloga bila prisutna.


Komentari2
16905
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милан
Не само одличан сликар...
београђанин
Одличан сликар, међу десет најбољих србских живих сликара. Мајстор.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja