četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:17

Sud odbio rehabilitaciju Milana Nedića

Viši sud u Beogradu je odbio zahtev za rehabilitaciju kojim je traženo da se poništi Uredba Vlade FNRJ, kojom je Milan Nedić proglašen za narodnog neprijatelja i na osnovu koje su mu oduzeta građanska i imovinska prava.
utorak, 23.04.2019. u 14:41
Милан Недић (фотодокументација Политике)

Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je odlučio da srpski premijer za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu Milan Nedić ne može da bude rehabilitovan, tako da on ostaje „ratni zločinac”, a njegovim naslednicima neće moći da bude vraćena konfiskovana imovina.

Ovom odlukom Apelacioni sud je kao neosnovanu odbio žalbu punomoćnika Nedićevih potomaka i potvrdio prvostepeno rešenje Višeg suda u Beogradu iz jula prošle godine kom je odbijen zahtev za rehabilitaciju Milana Nedića.

Prvostepenim rešenjem Višeg suda od 11. jula 2018. godine kao neosnovan je odbijen zahtev predlagača za rehabilitaciju pokojnog Nedića.

Krajem avgusta žalbu na ovo rešenje podneo je punomoćnik podnosilaca zahteva za rehabilitaciju, advokat Zoran Živanović.

Viši sud u Beogradu je odbio zahtev za rehabilitaciju kojim je traženo da se poništi Uredba Vlade FNRJ, kojom je Milan Nedić proglašen za narodnog neprijatelja i na osnovu koje su mu oduzeta građanska i imovinska prava.

Apelaiconi sud u detaljnom obrazloženju je odluke, koja je objavljena njegovom sajtu, naveo da je prvostepeni sud pravilno zaključio da se nisu stekli uslovi za rehabilitaciju Milana Nedića - predsednika Vlade, koju je postavio okupator Srbije, nakon kapitulacije Kraljevine Jugoslavije i njenog raspada koje je usledilo usled neprijateljskog napada Nemačke oružanom silom, a u međunarodnim okvirima priznatu Vladu okupator je nagnao u izgnanstvo zajedno sa vladajućim monarhom.

„Dakle, lice čija se rehabilitacija traži je od strane okupatora postavljena za predsednika Vlade koja je za vreme manadata pomagala okupatoru, ne samo u eksploataciji dobara države i radne snage, već u progonu svih onih građana Srbije koji se nisu svrstavali na stranu okupatora ili nisu delili njegova politička ili ideološka ubeđenja ili se nisu pridržavali okupacionih propisa, a o čemu svedoči niz dokumenata”, podseća Apelacioni sud.

Napominjući da je Nedić lišen je slobode od strane Treće američke armije, Apelacioni sud naglašava da „ne može biti govora da je lišenje slobode Milana Nedića izvršeno iz političkih ili ideoloških razloga”.

Predlagači rehabilitacije su zahtevom tražili da se utvrdi da je general Nedić lišen slobode bez sudske ili administrativne odluke kao žrtva progona iz političkih i ideoloških razloga, kao i da je ništavo rešenje Trećeg narodnog sreskog suda za grad Beograd od 31. januara 1946. godine o konfiskaciji imovine generala Milana Nedića od dana donošenja i da su ništave sve njegove pravne posledice.

U odluci Apelacionog suda se navodi da je u toku postupka za rehabilitaciju između ostalog, utvrđeno da je Nedić rođen u Grockoj, da je bio oženjen i da je imao petoro dece, ali da mu je sin sa suprugom i ćerkom poginuo na železničkoj stanici u Smederevu 1941. godine.

Vojnu službu je obavljao učestvovavši u Srpsko – Turskom ratu 1912 godine, Srpko – Bugarskom ratu 1913 i Prvom svetkom ratu. U martu 1935. godine imenovan je u Vojni savet.

Pred samo izbijanje rata Nedić je ušao kao ministar u Vladu Cvetković – Maček. Nakon kapitulacije general Nedić nije sproveden u zarobljeništvo već je bio u kućnom pritvoru u Beogradu.

U drugoj polovini avgusta 1941. godine, sud konstatuje da je Nedić prihvatio ponudu da stane na čelo Vlade Srbije, čije mu je zadatke detaljno obrazložio okupator prilikom postavljenja za predsednika Vlade.

U potvrđenoj odluci suda, navodi se da su se Nemci odlučili za Nedića jer su „agenti Gestapoa pronašli 'originalni memorandum' koji je 1. novembra 1940. godine Nedić uputio knezu Pavlu zastupajući opravdanost prijateljstva i saradnju sa Nemačkom”.

U toku svog rada Nedić je, kao predsednik Vlade, a od 1943. godine i kao ministar unutrašnjih poslova i predsednik Vlade, istovremeno donosio brojne uredbe, naredbe i proglase čiji je cilj bio podrška okupatorskom režimu, sprečavanje i kažnjavanje svih onih koji su ustali u borbu protiv okupacionih vlasti.

Držao je govore u kojima je, kako piše u presudi, veličao Nemačku, Hitlera, tražeći za Srbiju mesto u novom poretku na čelu sa Hitlerom, pozivao stanovništvo na poslušnost okupatoru, na odustanak od svake borbe protiv okupatora, navodi se u sudskoj odluci.

Čvrsto je bio opredeljen za borbu protiv komunista i svih onih koji nisu bili njegove pristalice, bilo da se radi o pripadnicima Narodnog oslobodilačkog pokreta ili zagovornicima neke druge ideologije sa kojom se on nije slagao, smatrajući ih svojim protivnicima, zaključio je sud i dodao da je Nedić sarađivao sa okupatorom na svim poljima svog rada.

Sud podseća i da je za vreme njegovog rada, okupator masovno streljao civilno stanovništvo i povećavao ekonomske eksploatacije Srbije.

General Milan Nedić je bio predsednik Vlade do 4. oktobra 1944. godine, kada je dobrovoljno napustio Beograd u pratnji šefa državne bezbednosti i predstavnika Nemaca koji su mu dali pratnju i borbeno vozilo kao obezbeđenje.

Prvo je boravio u Beču, a potom sa delom Vlade se preselio u tadašnju Nemačku, Kicbil – Tirol. U Kicbilu je održao nekoliko sednica svoje Vlade nadajući se da će Srbija još uvek pronaći mesto u okviru Nemačke.

Kretao se slobodno sve do dolaska Treće američke armije koja je hotel u kome je živeo izabrala za svoj boravak. Milan Nedić je uhapšen od strane Treće američke armije 6. jula 1945. godine u Kicbilu a interniran je za Srbiju 5. januara 1946. godine.

Kraljevska Vlada u izbeglištvu u Londonu, u decembru 1941. godine, lišila ga je čina generala i proglasila ga saradnikom okupatora, kao i saveznici koji su ga takođe kvalifikovali kao saradnika okupatora i izručili Jugoslovenskim vlastima.

U odsustvu Milana Nedića, Državna komisija za utvrđenje zločina okupatora i njihovih pomagača ga je proglasila ratnim zločincem.

Zemaljska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača donela je 5. jula 1945. godine odluku za zločin čija je žrtva Leontina Kraus koja je odvedena na logor u Banjici o čijoj se sudbini od tada ne zna ništa.

Rešenjem Narodnog Sreskog suda za treći rejon grada Beograda od 31. januara 1946. godine Milanu Nediću konfiskovana je i u svojinu Federativne narodne Republike Jugoslavije preneta pokretna i nepokretna imovina.

Po izručenju jugoslovenskim vlastima protiv Milana Nedića vođen je istražni postupak, na okolnost postupanja i delovanja odnosno vršenja funkcije predsednika Vlade u vreme okupacije Srbije.

Milan Nedić je preminuo 4. februara 1946. godine izvršivši samoubistvo. Protiv njega nije vođen sudski postupak, tako da nije doneta ni sudska odluka kojom bi bio osuđen i lišen života, slobode ili nekih drugih prava od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu Zakona o rehabilitaciji, piše u presudi.

Prema stavu Apelacionog suda, suprotno žalbenim navodima podnosilaca zahteva za rehabilitaciju, „odluka prvostepenog suda je pravilna”.

Zadatak prvostepenog suda je bio da utvrdi da li je lice čija se rehabilitacija traži, usled političkih ili ideoloških razloga bilo lišeno slobode, a potom da li je iz tih razloga lišeno i drugih prava, te da li su se stekli uslovi za utvrđenje ništavosti sudskih ili administrativnih odluka, a cija ništavost je posledica rehabilitacije lica, naveo je Apelacioni sud.

Pored gore navedenih zaključaka ovog suda, dodaje se da se saslušanje Milana Nedića, nakon njegove internacije jugoslovenskim vlastima, sve do izvršenog samoubistva ne može smatrati da je učinjeno iz političkih ili ideoloških razloga.

Ovo stoga, jer je kako ocenjuje sud, „cilj ovog saslušanja bio da mu se omogući odbrana radi utvrđivanja njegove nevinosti ili krivica za zločine koji su mu bili stavljeni na teret u vezi sa obavljanjem funkcije predsednika Vlade”.

„Činjenica da je delu stanovništva pomagao u ratnim uslovima i mnoge spasao od smrti ne može biti jedina, dovoljna i presudna za drugačije presuđenje imajući u vidu ostale aktivnosti Milana Nedića tokom trajanja mandata predsednika Vlade, koju je postavio okupator, i tokom vršenja funkcije ministra unutrašnjih poslova”, navodi se u obrazloženju odluke.

Kada je u pitanju rešenje o konfiskaciji imovine, Apelacioni sud smatra da su neosnovani žalbeni navodi i da je to rešenje doneto u skladu sa Zakonom o konfiskaciji i Uredbom o Vojnim sudovima i ustrojstvu i nadležnosti Vojnih sudova.

Apelaconi sud je takođe zaključio da su žalbeni navodi da se državna Komisija za utvrđenje zločina okupatora i njihovih pomagača nije pozivala u svojim odlukama ni na jedan propis bez uticaja na drugačiju odluku suda.

„Ta Komisija nije organ koji je donosio odluke u krivičnoj ili drugoj odgovornosti, već je imala zadatak da pribavi dokaze povodom delovanja određenih lica, što je bio preduslov za sprovođenje krivičnog postupka, odnosno odluke komisije su organima tužilaštva služile kao osnov za otvaranje istrage i nisu prejudicirale odluku”, naveo je sud.

Zbog toga, zadatak prvostepenog suda u postupku rehabilitacije nije ocena pravilnosti i zakonitosti donetih odluka koje se odnose na lice čija se rehabilitacija traži, navodi se u obrazloženju odluke Apelacionog suda.

Postupak po zahtevu za rehabilitaciju izazvao je negodovanja u javnosti, budući da jedan deo građana smatra da je Nedić zločinac i da sud treba da odbije rehabilitaciju, prenosi Tanjug.


Komentari91
5dea3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драган П.
Марин: 1. Хрватска је била окупирана само због тога што је била део Југославије коју је требало војнички прегазити. Зна се како је хрватски народ у Зг дочекао "окупатора", као и да се Хрвати у југословенској војсци у Априлском рату нису борили против Немаца, већ су окренули оружје против својих официра и директно помогли Немцима. НДХ је можда и зависила од воље Италије и Немачке, али јој се хрватски народ није оружано супротставио све до 1943/44, када је схватио да су фашисти изгубили рат, о чему сам већ говорио. 2. Већ сам вам написао да су Бањицу и друге логоре основали Немци, држали Немци, у њима су убијали Немци, а стража и особље су били мешовити. Како то може бити исто са Јасеновцем и дечјим логорима које су у потпуности осмислили и држали Хрвати, у њима су убијали само Хрвати и то на најмонструознији начин? То може бити исто само вама, који се упињете да те ствари релативизујете како бисте скинули кривицу са себе. НДХ је била у рангу са Бугарском, Мађарском, заправо много гора.
Јеврејска оптужница
"Neuspeh da spase Srbe i Jevreje jasan je dokaz da je, iz bilo kojih razloga, napravio stravičnu grešku prihvativši da vodi marionetsku vladu koja je izneverila građane Srbije" (Zurof, Danas, 14. decembra 2015)
Gospođa
Ovo je tipično semantičko falsifikovanje događaja jer aludira se da je Milan Nedić pokušao da spasi Jevreje od pogroma pa nije uspeo. To nije tačno. On nikada nije pokušavao da spasi Jevreje. On je bio klasični antisemitist i mrzeo je Jevreje.
Preporučujem 16
Reporter iz Rusije
Bolje ovako, nego sto su Ukrainci uradili sa Banderom... Kada su ga priznali za heroja (iz politickih razloga), cela evropa je izrazila zaljenje. Dok ga svi smatraju nacistom, ekstremisti u Ukrajini ga smatraju herojem. I u poredjeju sa Nedicem, on je podizao ustanak protiv SSSRa za nezavisost Ukrajine, a kasnije iz tih razloga je saradjivao sa Nemcimca, da bi ga oni nakon godinu dana odveli u logor gde je ostao skoro do kraja rata. Oslobodjen je inicijativom rukovodstva treceg rajha Tako da je on malo dete za Nedica! ISPRAVNO SMO URADILI!
Шта отаџбина може да уради за њега
Ваљда би требало да Србија нађе начина да обештети Недићеве наследнике.
Недић се најбоље брани сам
Ово је речено недљу дана пре легендарне параде у Москви: "Знате ли колико ће рат трајати? Може ли српски народ то да издржи? За првом одмаздом доћи ће и друга, трећа, па редом. Србаља биће све мање. И онда, када буде требало да се чује глас српског народа, онда ће он бити немоћан. Њега ће околни суседи надјачати као што су га и надмудрили." (Оним у шумама, М. Недић, 2.11.1941). Очигледно је већ тада био начисто што се тиче пораза Немаца и расплета који ће уследити. Да је у Југославији реч првенствено o међунационалном сукобу, насупрот комунистичке и антикомунистичке пропаганде која је то касније забашурила.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja