nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 25.04.2019. u 18:00 M. D.

Narativi u radovima Dejana Atanackovića

U Galeriji „Haos” do 17. maja izložena je serija radova ovog pedagoga i pisaca pod naslovom „Šest priča o zaustavljanju vremena”
„Нестајање професора Петровића”

Vizuelni stvaralac, pedagog i pisac Dejan Atanacković predstavlja se u prostoru Galerije „Haos” serijom radova pod naslovom „Šest priča o zaustavljanju vremena”.

Na izložbi koja traje do 17. maja autor posredstvom multidisciplinarnih instalacija posetioce vodi kroz razne prostore imaginacije stvarajući začudne svetove, ne samo inverzije normalnosti, nego i zavirivanja u podsvest, gde se traga za utočištem ili odgovorom, objašnjenjem sukoba između progresa i ludila.

Nijedan njegov likovni rad nije lišen teksta, za ovog umetnika uvek je u svemu postojala naracija. „Sada se usuđujem da kažem da se, eto, u tim poslednjim radovima, uključujući i priču iz koje je kasnije nastao roman ’Luzitanija’, tekst oteo kontroli i postao dominantan. Kroz njega sam nastavio da se bavim nekim važnim vizuelnim principima, pa tako tekst za mene predstavlja samo jedan drugačiji način za formulisanje, tj. stvaranje slika”, objašnjava Atanacković.

Ako umetnost treba da izražava najsnažniji oblik trenutka, večito se kolebajući između senki prošlosti i himera budućnosti, onda pristup Dejana Atanackovića savršeno uklapa u ovu parafrazirajuću ideju Žana Klera, koji nas i dalje uverava da je iluzija podjednako neophodna za život kao i stvarnost, ističe Borka Božović, istoričarka umetnosti i direktorka galerije, dok njena koleginica, dr Irina Subotić piše:

„O toj dubokoj sponi umetnikovog likovnog i književnog stvaranja govori niz elemenata koji upućuju na složen kreativan postupak u kojem je teško ustanoviti prvobitan podstrek, veliki prasak, prapočetak, i s preciznošću reći koji medij odnosi prevagu. Celina Atanackovićevog stvaralaštva ukazuje da su već njegovi rani radovi bili obeleženi dubokim humanističkim diskursom i nikad detaljno ispričanim pričama, već samo nagoveštajima onoga što on i danas vizuelizuje, pretvarajući nematerijalne elemente u opipljive činjenice. Prepoznajemo fatalističke metafore o efemernosti vremena, njegovom zaustavljanju, bolnom protoku, nestajanju i definitivnom odlasku – o smrti... Ali i o nastojanjima da se tom fatalizmu čovek usprotivi i da istraje u svojoj veri u mogućnost trajnosti, pa i večnosti...”

Komеntari0
046e4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja