petak, 24.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:49

Ambasada Srbije izmeštena iz Tripolija kada su oko nje počeli oružani sukobi

Odluka o preseljenju naših diplomata u Tunis doneta je nakon konsultacija svih nadležnih institucija, kaže Veljko Odalović
Autor: Jelena Cerovinapetak, 26.04.2019. u 10:44
Досадашње присуство у Либији било је неопходно: зграда амбасаде у Триполију (Фото МСП Србије)

Informacije dobijene sa terena ukazivale su da su oružani sukobi mogući i u delu Tripolija u kome se nalazi ambasada Srbije, što je moglo da ugrozi bezbednost zaposlenih, kaže za „Politiku” Veljko Odalović, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova, objašnjavajući odluku o izmeštanju srpske ambasade iz Tripolija u Tunis. „Odluka o privremenom izmeštanju ambasade doneta je nakon konsultacija svih nadležnih institucija u Republici Srbiji, u svetlu dobijenih informacija i izveštaja o pogoršanju bezbednosne situacije u ovom gradu i aktuelnih oružanih sukoba”, ističe Odalović.

Otpravnik poslova Gradimir Gajić i zvanično se preselio u Tunis 21. aprila. Dakle, odluka o tome da srpske diplomate nisu bezbedne u Libiji doneta je tri i po godine posle otmice i nedugo zatim i pogibije dvoje zaposlenih u ambasadi u Tripoliju. Tačno pre dve godine, život je u saobraćajnoj nesreći izgubio i dugogodišnji ambasador Srbije u ovoj zemlji Oliver Potežica. Iako je zvanična verzija bila da je reč o saobraćajnoj nesreći, kasnije su se ispredale razne priče u vezi sa okolnostima stradanja našeg diplomate.

O tome zašto se toliko dugo odlagalo izmeštanje ambasade govori se i u izveštaju Radne grupe MSP-a koja se bavila okolnostima otmice Slađane Stanković i Jovice Stepića, u koji je „Politika” imala uvid. „Izuzetno dinamična bilateralna saradnja sa Libijom, za koju je postojao naglašeni interes u prethodnom periodu, a posebno u resoru odbrane i namenske industrije, kao i značajna srpska dijaspora u Libiji i potreba njene konzularne zaštite, bili su opredeljujući da ambasada Srbije bude prisutna u Tripoliju sve vreme, odnosno tokom izbijanja i trajanja libijske krize od 2011. godine sve od danas”, stoji u ovom izveštaju.

Interes Srbije ilustruju, kako se navodi, i činjenice iz bliže prošlosti. Naime, tokom trajanja krize i nakon smene režima obavljala se ranije dogovorena isporuka lekova kompanije „Hemofarm” za Libiju. Takođe, školovanje libijskih studenata na univerzitetima u Srbiji nastavilo se svih ovih godina i „libijska dijaspora u Srbiji smatra se, posle kineske, drugom po brojnosti. „Kao segment u komercijalnoj saradnji više zemalja u svetu sa novom Libijom zaživeli su i aranžmani za lečenje libijskih ranjenika u inostranstvu”, stoji u izveštaju.

Zato je, između ostalog, ambasada Srbije ostala prisutna u Libiji „kao jedna od manjeg broja diplomatskih misija u periodu ’dvovlašća u Tripoliju’ i u periodu ’dvovlašća u Libiji’, od jeseni 2014. do jeseni 2015. godine”. Radna grupa koju je u februaru 2016. godine formirao ministar Ivica Dačić i čiji zadatak je bio da utvrdi okolnosti otmice, a zatim i pogibije dvoje zaposlenih u ambasadi, na kraju izveštaja zaključuje da „nije bilo moguće tačno utvrditi ko su bili otmičari Jovice Stepića i Slađane Stanković, kao i kojim su motivima otmičari bili rukovođeni”.

Razlog leži u tome što Ministarstvo spoljnih poslova nikada nije dobilo zvaničan izveštaj nadležnih libijskih službi bezbednosti o okolnostima otmice, kao što nikada u Beograd nisu stigle ni informacije iz Amerike, iako su tražene, o vazdušnim dejstvima oružanih snaga SAD u regionu Sabrate, tačnije na objekat u kome su, kao taoci, bili dvoje srpskih državljana. Tako se slika o dešavanjima u Libiji, kako se napominje, sklapala samo na osnovu izjava ambasadora Potežice i materijala naše ambasade u Tripoliju.

Izveštaj se detaljno bavi događajima i diplomatskim procedurama uoči otmice, koje, kako se ispostavilo, nisu ispoštovane do kraja. Službenici ambasade vrlo često su putovali u Tunis jer su u tamošnjoj banci podizali novac namenjen radu ambasade u Tripoliju. Ambasada je imala generalnu saglasnost za ta putovanja (što nije uobičajeno u zemljama gde je situacija regularna jer se mora tražiti saglasnost za svako pojedinačno putovanje), ali su imali obavezu da Beograd o putovanju obaveste dan-dva unapred. Kobnog dana, 8. novembra 2015, kada su Stankovićeva i Stepić oteti, u telegramu koji je tog dana poslat iz ambasade u Tripoliju stajalo je da će ambasador Potežica boraviti u Đerbi u Tunisu iz službenih razloga, odnosno radi sastanaka sa predstavnicima diplomatskog kora i mogućih sastanaka sa visokim predstavnicima legalne libijske vlade. Međutim, u izjavi koju je dao 2. marta 2016, kako stoji u izveštaju, ambasador je naveo da je „trebalo da putuje sa porodicom u Tunis”. Telegram o sastancima, kako se navodi, MSP je primio tek nakon kidnapovanja Stankovićeve i Stepića u Sabrati.

Članovi Radne grupe pitali su Potežicu i zašto od libijskog Ministarstva spoljnih poslova nije tražena saglasnost ili najavljeno putovanje, a ambasador je objasnio da u periodu od 2012. do 2015. to nikada nije rađeno, kao i da to nije radila nijedna druga ambasada.

U izveštaj je, na insistiranje Potežice, ušao i njegov telegram poslat MSP-u 2. marta 2016, u kome se kaže da je i MSP-u i nadležnim institucijama u više navrata ukazivao da je otmica službenika ambasade bila dobro isplanirana i pripremana duže vreme. „Nije isključio” ni mogućnost da je jedan od, kako je rekao, „probnih balona” za kidnapovanje bila i otmica automobila ambasade u kojem su se tada nalazila tri službenika, u junu 2015, i to u relativnoj blizini sedišta libijske službe bezbednosti u kvartu Sijahija. O ovom događaju javnost nije ništa čula do ovog izveštaja.

Radna grupa je konstatovala da su svi propusti bili tehničke prirode i da suštinski ne bi sprečili otmicu Jovice Stepića i Slađane Stanković, kao i da nisu posledica namere, već „objektivno teških i kompleksnih uslova i okolnosti u kojima su delovali (ambasador Potežica službuje u Libiji od 2009. Jovica Stepić živeo je više decenija u Tripoliju, a Slađana Stanković provela je desetak godina na radu u ovom DKP-u)”.


Komentari2
6eb52
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Azrael
Možete onda zamisliti kako je kod nas kada naši ljudi koji tamo žive i rade ni ne pomišljaju da se vrate.
Čiča Avalski
Slatke su pare u Libiji, znam, bio sam tamo ... zato ne dolaze, ... na kraju ćemo da im šaljemo avione da ih vadimo ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja