utorak, 21.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:03

Nafta u američko-iranskoj zamci

Vašington 1. maja ukida olakšice oktetu kupaca nafte Teherana. – Uoči neizvesnog prolećnog razvoja prilika u Persijskom zalivu, cena barela rekordno raste
Autor: Tanja Vujićpetak, 26.04.2019. u 14:30
Изложба посвећена нафтној индустрији у Техерану (Фото: ЕПА-ЕФЕ/Abedin Taherkenareh)

Ormuski prolaz na istočnom ili Bab el Mandeb na zapadnom obodu Arabijskog poluostrva? Ili možda kompjuterski centar naftne industrije Saudijske Arabije? Svetsko tržište nafte – uspaničeno neočekivanom odlukom američkog predsednika Donalda Trampa da 1. maja ukine sve olakšice probranom oktetu kupaca iranske nafte (Kina, Indija, Japan, Južna Koreja, Turska, Tajvan, Grčka, Italija) – nalazi se ovih dana pred teškom zagonetkom.

Naime, da li je dojučerašnji četvrti petroizvoznik nafte u sastavu OPEK-a nakon odluke Bele kuće 22. aprila bio spreman da osujeti izvoz drugih naftaša na Arbijskom poluostrvu i njegovim južnim prilazima? I kako bi u tom nemilom slučaju mogli reagovati Amerika, njeni zapadni saveznici i galerija globalnih kupaca zalivske nafte?

Suočene sa mrskim geopolitičkim nedoumicama, globalne berze energenata reaguju plahovito.

Na stranu ratna drama u Libiji, previranja u Venecueli, sabotaže u Nigeriji i privremena obustava ruskog izvoza nafte (zbog navodne zagađenosti organskim hloridima), berze energenata unezverene su ovog puta zbog eskalacije napetosti u okolini Ormuskog prolaza. Iz pravca Persijskog zaliva kroz Ormuski prolaz na svetsko tržište stiže trećina ukupnog globalnog snabdevanja. Znajući to, berze su

na pravoslavni Veliki četvrtak podigle cenu barela severnoatlantske nafte („brent”) na 75 američkih dolara, što je najviša cena od prošlog oktobra.

„Ukoliko iranski izvoz bude sveden na nulu, a Saudijska Arabija ne pohita da nadoknadi taj manjak od oko miliona barela dnevno, na svetskom tržištu, cena nafte narednih nedelja tek će da skače”, procenjuje američka agencija Blumberg, i to bez uključivanja faktora „zveckanja oružja”.

Berzama energenata je u ovom trenutku jasna namera Vašingtona.

„Idemo da oborimo (iranski) izvoz nafte na nulu. Dokle će SAD tako postupati prema Iranu, isključivo zavisi od njih: ajatolasima i njihovim savetnicima jasno smo rekli šta očekujemo do Teherana”, istakao je šef američke diplomatije Majk Pompeo nakon objave Vašingtona da će onaj ko bude nastavio sa kupovinom iranske nafte biti isključen iz dolarskog finansijskog sistema (istina, bez preciziranja kada).

Tržištu nafte jasni su i preteći odgovori iz Teherana.

„Ako Teheran ne bude mogao da koristi Ormuski prolaz (za svoj izvoz nafte), mi ćemo ga zatvoriti”, zapretio je Alireza Tengeseiri, general Iranske revolucionarne garde. „Neprijateljstvo neće ostati bez odgovora. Amerika će se suočiti sa posledicama poteza prema Iranu”, zapretio je vrhovni vođa Irana ajatolah Ali Hamnei.

Stejt department je u međuvremenu upozorio Iran da Ormuski prolaz i Bab el Mandeb drže otvorenim, poštujući pravila međunarodne plovidbe i trgovine”, dok je Pentagon ovih dana postavio dva nosača ratnih aviona na Mediteranu.
Na šta može izaći ovakva retorika i potezi između Amerike i Irana, neizvesno je.

Berze energenata ovih dana brine odluka Saudijske Arabije da odreaguje suprotno izraženim očekivanjima predsednika Trampa da će „prijateljska Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati nadoknaditi potrebne količine nafte na tržištu”.

„Saudijska Arabija će nastojati da ponuda i tražnja na tržištu ostanu u ravnoteži. Rijad u skorije vreme neće povećavati domaću proizvodnju barela. Odluka o daljem snabdevanju biće doneta nakon pažljive procene situacije, verovatno na sledećoj sednici OPEK-a u junu”, najavio je Halid el Falih, saudijski ministar energetike.

Šta će od 1. maja biti sa iranskim izvozom nafte u Kinu, Tursku, Južnu Koreju, Indiju, koje su prošle jeseni svrstane u Vašingtonu u grupu osam država sa pravom ograničene nabavke barela na istočnoj obali Persijskog zaliva (ostale sa tog spiska, već zimus su prekinule petrosaradnju sa Teheranom)? Kina diskretno, a Turska otvorenije već su najavile da se neće povinovati zahtevu Vašingtona da prekinu petronabavke u Iranu. Ako Peking i Ankara nastave da kupuju iransku naftu, šta bi mogao u tom slučaju da preduzme Vašington? Trgovci naftom u ovom trenutku ne znaju odgovor. Šta tek biva sa cenom nafte ako u vodama Arabijskog i Crvenog mora ili Persijskog zaliva dođe ovog proleća do nekog „koškanja” mnogo je jasnije: barel može da se vine u „ratne visine”.


Komentari2
97a8a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zeljko Adzic
Vrlo komplikovana tema za analizu.Zasto?Zato sto oni koji stoje iza Trumpove odluke ne misle na sadasnje posledice vec situaciju koju zele imati u buducnosti.Par cinjenica.J.Koreja i Japan su vec zamenili Iransku naftu americkom.Dakle plus za Trumpa uz podizanje proizvodnje nafte iz skriljaca u USA jer im je 75 dolara isplativo raditi.Da Saudijci ne podizu proizvodnju nafte i tako jos vise ostete Iran je samo naizgled zbunjujuce.Cak imaju i deficit u budzetu...pa razlog je da bi rado videli cenu iznad 100 dolara i povecanjem proizvodnje bi izvozili vise sa istim profitom...i na kraju Rusi...Oni trljaju ruke zahvaljujuci Trumpu...I da li to znaci da ce i sankcije ukinuti Rusdima jer otvaranjem Severnog @ i 4000 km dugackog gasovoda za Kinu sankcije postaju kontraproduktivne...?Jer taj novac od Rusa treba vratiti nazad u budzete slobodnog sveta koji grca u dugovima?A jos kad dodamo spekulante naftom gde Jodi i Saudi zajedno rade udruzenim kapitalom..Brexsit mu dodje prosta tema...
yrraf
Zbog sitnih interesa Izraela, Tramp sada već ozbiljno gura Tursku u zagrljaj Rusima. Kina sigurno nastavlja da uzima naftu od Irana a sumnjam da će Iran baš sedeti skrštenih ruku i gledati kako ih SAD davi. Otići će cena nafte u nebo, taman da ojača poziciju Rusije. SAD ne može da prihvati realnost, ovo nije 1990.-a. To je već daleka prošlost. Nema više te moći i kapaciteta da se kontrolišu globalne prilike. Na ovom se primeru vidi jasno, ako pritisneš jednog, automatski jačaju druga dva protivnika.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja