sreda, 24.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

Perspektiva Tarabićeve Srbije

Autor: Miodrag Kreculjčetvrtak, 02.05.2019. u 18:00
(Фото Пиксабеј)

 

Zabrinjavajuća depopulacija Srbije duboko nagnute nad ambisom demografske depresije sve je vidljivija i očekivanje da će članstvo u EU kao mitski eldorado biti spasonosno rešenje svih nedaća velika je zabluda. Čitanje i trezveno tumačenje činjenica, promišljanje koncepcije društva, kako u aktuelnim okolnostima, tako i u njegovoj projekciji u budućnost, postulat je svake pragmatične nacionalne politike. Jedna nevolja nikad ne ide sama, fertilitet daleko ispod mere proste reprodukcije, spoljne migracije i eventualno priključenje Srbije EU izazvaće demografsku kataklizmu nesagledivih posledica. Iz Poljske je nakon priključenja EU u potrazi za boljim životom otišlo više od dva miliona ljudi, iz Rumunije tri, iz Bugarske milion ljudi, iz baltičkih državica stotine hiljada.

Jednosmerna mobilnost put Zapada odvela bi iz Srbije stotine hiljada, možda i ceo milion, uglavnom obrazovanih, u najboljim biološkim godinama (ankete govore da skoro 80 odsto studenata završnih godina svoju budućnost ne vidi u Srbiji) i ostavila 1.750.000 penzionera sa fondovima koje neće imati ko da puni i budžetom kojem će nedostajati novac za finansiranje zdravstva, obrazovanja, odbrane, bezbednosti, kulture, socijalnih davanja.

U svet je do sada otišlo (nema zvaničnih podataka reč je o procenama) najmanje 75.000 stručno i profesionalno osposobljenih sa visokim obrazovanjem, od toga 3.500–4.000 doktora nauka (neke procene idu do 7.000 – prof. dr Jovan Filipović) i više desetina profesora univerziteta. Kakav značaj za Srbiju ima ovaj neregistrovan intelektualni kapital izlišno je govoriti, naročito u svetlu činjenice da je Srbija u njihovo školovanje uložila ogroman novac. Osnovno, srednje i fakultetsko obrazovanje, po proceni Instituta za razvoj i inovacije, košta 34.139 evra, bez master i doktorskih studija, studentskog doma, menze, pratećih tehničkih troškova i pod pretpostavkom da sve završe u roku. Ukupan trošak narodnih para iznosi najmanje 2.560.000.000 evra.

 Studije medicine u Nemačkoj, sa osnovnim, srednjim i fakultetskim obrazovanjem, pod uslovom da student završi u roku, sa svim ostalim troškovima koštaju oko 440.000 evra i odlaskom srpskih lekara siromašna Srbija velikodušno „časti” prebogatu Nemačku, da bi bila još bogatija. Taj stručni potencijal, umesto da se u Srbiji u naučnim institutima i laboratorijama bavi istraživačkim radom na razvoju nano, informacionih i komunikacionih tehnologija, biomedicinom – genetskim inženjeringom, istraživanjem novih materijala i kompjuterskih tehnologija, čistih izvora energije i energetskom efikasnošću, zaštitom životne sredine, poljoprivredom i proizvodnjom hrane i tako vrati deo novca uloženog u sopstveno obrazovanje, plaćanjem poreskih obaveza pune budžete, unapređuju i trasiraju razvoj tuđih društava, koja u njihovo školovanje nisu uložila nijedan evro.

Upravo toliko koliko ih je otišlo nedostaje najkvalitetnijih predavača na srpskim fakultetima i stručnim školama, vrhunskih inženjera, tehnologa, tehničara i drugih struka u privredi, specijalista medicine u bolnicama i zdravstvenim ustanovama, eksperata IT sektora. Ako se u toj dimenziji posmatraju i mere posledice svega što su kao neiskorišćeni potencijal mogli dati društvu u kojem su ponikli, kao i onih koji će priključenjem Evropskoj uniji bez administrativnih smetnji i bilo kakvih poteškoća ubrzo otići, ustanoviće se šteta koja poništava i obesmišljava pozitivne efekte svake ekonomske politike i prevazilazi sve dosadašnje i buduće investicije ukupno.

Kakav će to apokaliptički sunovrat biti za ostatak populacije, nije teško zamisliti, biće to kraj nade o boljem životu, jer ekonomski sistem koji sve manje proizvodi i u kojem opada potrošnja, ima sve manje proizvođača i još manje potrošača, nema perspektivu, kao ni nepromišljena strategija razvoja društva bez alternative. Demografska entropija slabo je primetna u prepunom Beogradu i svakodnevnoj vrevi, ali vrlo prisutna u rasejanju, Vojvodini, na istoku i jugu Srbije, u stotinama ispražnjenih sela i zaselaka.

 Budućnost, koliko god izgledala ružičasta pod plavim barjakom Evropske unije, nosi u sebi realnu opasnost gubljenja etničke supstance i sumornog epiloga, ne u nekoj fiktivnoj priči već u stvarnom životu pod šljivom Mitra Tarabića.

Minhen, Srpski forum Nemačke

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari5
883e6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Михаило Николић
Да, Тито је то већ радио, резултат знамо.
Desko
Ako je tako, onda ćemo "etničku supstancu" dopuniti drugom kojoj će odgovarati život i rad na našim prostorima i time ćemo postati ekonomski održivo društvo. Zar to sad ne radi Nemačka, kako to da oni nemaju opisani problem održavanja "etničke supstance"?
Леон Давидович
Анализа је реална. Умешан је у све то спољни и домаћи фактор. Закључак је да смо неспособни да створимо успешно друштво јер квалитетни људи не могу доћи до изражаја.
Леон Давидович
Анализа је реална. Умешан је у све то спољни и домаћи фактор. Закључак је да смо неспособни да створимо успешно друштво јер квалитетни људи не могу доћи до изражаја.
Bane
Ovo pisanije bi dobilo na težini kada bi autor živeo u Srbiji i delio muke sunarodnika. Ali pošto je on prvi ,,uhvatio krivinu,, i otišao u Nemačku ovo zvuči licemerno. Mnogo volim ove koji brinu za Srbiju a sede u inostranstvu po sistemu -,,hvali more a dr,ž se kraja,,

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja