sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Turizam s pogledom na medveda

U šumovitim dubinama i kanjonima obitava oko 60 medveda koji su pod zaštitom
Autor: Branko Pejovićsubota, 27.04.2019. u 16:00
(Фото Национални парк Тара)

Planina Tara – Proleće na Tari, najšumovitijem našem prostoru gde obitava najbrojnija medveđa populacija kod nas, period je kada ovde kreće (i do jeseni traje) „medved turizam”. Tako se najkraće može nazvati posmatranje medveda na hranilištu, dostupno turistima u Nacionalnom parku „Tara”. I to u pratnji vodiča, organizovano i bezbedno, s obližnje čeke u tišini dok se medved gosti na svojoj trpezi.

Retka atrakcija je to za ljubitelje nenarušene prirode, divljači koja se slobodno kreće i šumskih predela koji kaveze ne priznaju. Koriste ovu pogodnost i profesionalni fotografi, sa čeke je moguće snimiti medveda u prirodnom staništu. Tokom prošle godine stranci su uglavnom posmatrali mede na Tari, s njima i poneki domaći znatiželjnik.

Ali, nije uvek sigurno da će medved na hranilište doći baš onda kada turisti žele. Uglavnom dolazi, znaju i kada čuvari prirode (rendžeri), ali nekad i omane, valjda ljude oseti. No, i to je rizik koji prihvataju oni što daju 50 evra (u dinarskoj protivvrednosti) da bi retku zverku izbliza videli i fotografisali.

– Turisti su mogli da vide medveda, ali dešavalo se ponekad da neće da se pojavi, mada se po svemu očekuje. Recimo, prilikom posete američkog ambasadora Skota Nacionalnom parku „Tara”, kad smo gostu priredili takvo posmatranje, medved se ipak nije pojavio. Ni na prvom turističkom posmatranju ovog proleća nismo videli medveda na hranilištu, ali bilo ga je potom. Priroda je nepredvidiva, nije ovo zoološki vrt – kaže za naš list Ivan Ilić, rukovodilac Službe čuvara prirode u JP „Nacionalni park Tara”.

Znaju ovde da se u Sloveniji posmatranje medveda traje godinama, a promoviše ga i Svetska organizacija za prirodu (WWF). Zašto to ne bi bilo i kod nas, zapitali su se pre tri godine na Tari, u čijim šumovitim dubinama i kanjonima obitava oko 60 jedinki medveda, koji su pod zaštitom („zaštićen ko medved na Tari”), satelitskim praćenjem kretanja, prihranjivanjem, nastojanjima da se očuva.

– Kad turista poželi da posmatra medveda na hranilištu, mi rezervišemo termin i onda male grupe, do pet ljudi (jer veći broj medu uznemirava), s vodičima u našim vozilima, vodimo na hranilišta. Dva su na Tari isključivo za medvede: Gorušica u blizini Mitrovca i Račanska Šljivovica kod Kaluđerskih bara. Uglavnom su to večernji termini, u sumrak kada se sve smiri i medved dolazi gde mu je izneta hrana. Dolazak turista na čeku je oko pet popodne, a nekad tu provedu tri-četiri sata. U miru i tišini, da medved ne pobegne. Čeke imaju prozore, prilagođene su za fotografisanje. Na hranilišta svraćaju i mečke s mladuncima, koje se sklanjaju čim se jači medved pojavi – opisuje nam Ilić i dodaje da je sve ovo bezbedno za posetioce, ali pominje i jednu dogodovštinu:

– Jednom na hranilištu u Račanskoj Šljivovici, dok su turisti uveče bili malo glasniji kod čeke, medved je stao nasred puta i oni nisu smeli od njega da prođu ka vozilu. Tek kad su naši čuvari prirode zapucali iz službenog pištolja u vazduh, medved se sklonio u šumu pa je povratak bio moguć.

Na nepreglednoj Tari, gde obitava 80 odsto srpskih medveda, upravo se radi istraživanje ovih krupnih životinja u saradnji nacionalnog parka s beogradskim Biološkim fakultetom, Prirodnjačkim muzejom i Svetskom organizacijom za prirodu. Pomoću DNK analize dlake i drugog, brojnost se preciznije utvrđuje. Već smo pisali o projektu satelitskog praćenja medveđeg kretanja stavljanjem ogrlica pojedinim primercima.

A medved, kako u svojoj knjizi „Medved Milisav i drugari” napisa bivši šef Službe čuvara prirode na Tari Miodrag Petrović, nije bezazlen, ali on reaguje samo kad je ugrožen i kad štiti mlade. Na čoveka neće sam da nasrne. Naravno, oprez nije naodmet, a znalci kažu da pri kretanju kroz šumu treba biti glasan da medved čuje i ode.


Komentari1
106ea
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Радован Калабић
Као обожавалац животиња, стајем на страну међеда. Могло би се рећи да је ово медијска злоупотреба. Зашто у наслову не стоји ,,Међед са погледом на туризам"???? Ипак су они угрожени, нису криви за то што раде... А и сви знате ону стару, медо брундо не понашај се лудо.... Добардан радован поштовање....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja