nedelja, 15.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:26

Kako da pare ne odlete iz novčanika

Za uspešno upravljanje ličnim budžetom u 80 odsto slučajeva zaslužna je disciplina, a samo 20 odsto odlazi na znanje
Autor: Jovana Rabrenovićnedelja, 28.04.2019. u 23:11

Poznat je osećaj sreće kada 26. u mesecu iz veš mašine izvadite opranu „crvenu”? Ako je tako, vi ili ne zarađujete dovoljno ili ne umete s parama. Ako je reč o ovom drugom, valjalo bi da se pozabavite upravljanjem ličnim finansijama.

Psihološke studije pokazuju da je 70 odsto stresa prouzrokovano finansijskim brigama. Čak je i Rokfeler, jedan od najbogatijih ljudi na svetu, vodio beleške o prihodima i rashodima, „kažu” njegovi memoari. Ljudi od struke, pak, smatraju da je za uspešno upravljanje ličnim budžetom u 80 odsto slučajeva zaslužna disciplina, a samo 20 odsto je znanje.

Neko bi rekao da je upravljanje ličnim finansijama moguće samo kada vam rashodi ne prevazilaze prihode, međutim stručnjaci na to kažu da to nije tačno. Finansijski savetnici kažu da, ako vam otprilike trećina novca mesečno nekako „odleti” iz novčanika, a da vam uopšte nije jasno kako se to desilo i gde su pare otišle, to je siguran znak da treba da se pozabavite beleženjem svojih prihoda i rashoda.

Detaljna analiza svih prihoda, kao i evidencija svih troškova, a koji su neophodni za dobro upravljanje finansijama poznata je kao budžet. On predstavlja spisak svih prihoda i rashoda tokom određenog perioda, i najčešće se pravi na mesečnom nivou zato što većina ljudi ima redovne mesečne prihode.

Najosnovniji razlog zbog kojeg se budžet pravi jeste to što je troškova i rashoda mnogo i na svakom koraku, a prihodi to ne mogu uvek da isprate. Većina mora da se nauči da se snalazi u svetu u kojem novčanice ne rastu na grani kako ne bismo bili u stalnoj finansijskoj krizi. Naravno da novac nije ceo naš svet, ali nam on ipak obezbeđuje stvari od kojih zavisimo. Borba nad upravljanjem novcem vodi se na dva fronta: jedan su troškovi u domaćinstvu, a drugi – „moje želje i potrebe”.

Iako se obradujemo novčanici iz veš mašine ili onoj iz džepa starih farmerki, finansijski nam to ne pomaže dugoročno.

Na duge staze za finansijsku spokojnost bitna je štednja.

Naime, odvajanje dela novca koji zaradimo radi ostvarenja nekih budućih ciljeva, manjih ili većih, može dugoročno da pomogne situaciji u novčaniku, čak i pri kraju meseca.

Bankari Erste banke kažu da štednja nije škrtarenje. Ona ne podrazumeva da se svakog dana odreknete sitnih zadovoljstava koje život znače, ali podrazumeva da planirate troškove i budete spremni na nepredviđene stvari. Zato razmislite o tome gde možete potrošiti manje novca i razmislite o tome gde možete zaraditi više novca.

– Kako to nije uvek moguće, najbolje je da odluku o iznosu donesemo nakon analize svih prihoda i troškova. Za štednju važe pravila slična onim za dijetu, s tim što štednja nije tako rigorozna i strašna. Važna je istrajnost, ali isto tako i da ne odustanemo ako mislimo da ćemo uštedeti tek simboličnu sumu. Pored toga, ne moramo započeti u ponedeljak, možemo i odmah ako imamo cilj i plan – kažu u Erste banci.

Za uspešnu štednju važno je jasno odrediti za šta se štedi. Kada znate za šta štedite, odnosno koliko novca vam treba, odredite i vremenski period u kome treba da se realizuje cilj. Odredite mesečne iznose koje morate odvajati za štednju da biste dostigli planirani iznos u predviđenom roku.

– Većina nas želi da uštedi, ali često ne umemo da odredimo koliko novca bi trebalo da stavimo sa strane svakog meseca. Nije zahvalno licitirati sa ciframa jer naše navike, potrebe i primanja mogu drastično da se razlikuju. Preporuka svetskih ekonomista je da na mesečnom nivou sačuvamo desetinu mesečne zarade.

Nažalost, većina ljudi misli da nije u prilici da štedi. Razloga je mnogo: nemaju dovoljno velike prihode, imaju druge prioritete ili jednostavno nemaju dovoljno volje da se posvete ovoj temi. Nije tako lako uhvatiti se u koštac sa svojim finansijama i štednju postaviti kao jedan od prioriteta. Pri odluci da smanjite prekomerno trošenje, važno je da na to ne gledate kao na odricanje, jer je to, zapravo, ulaganje.

– Nemojte štednji dati najniži prioritet, odnosno štedeti ono što pretekne, jer će retko nešto preteći. Kada odredite iznos koji ćete mesečno štedeti, odvojite ga na stranu sa ostalim obavezama, a onda raspolažite ostatkom sredstava. Držite se pravila „plati prvo sebi”. Postavili ste cilj štednje, odredili iznos koji vam je mesečno potreban i sada je ostalo samo da se pridržavate plana. Ključno je da budete disciplinovani i kreativni u iznalaženju načina da novac ne potrošite.


Komentari15
be9af
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дом престарелых
Štednja? A kamata na štednju? To je moderna fora - da pare držimo po bankama, a oni da uzimaju mesečnu naknadu za to, a kamata 0,1 %. Budalaština. Neka daju deo zarade od kamata koje ubiraju ako žele moj novac. Nekoliko puta mi je nuđen neki postotak, ali kada se uzme u obzir inflacija u EU, ispada da za 3 godine štednje, gubim na osnovici uračunajući kamatu... Ne, hvala
Vladimir Mila
Prvo, nije lepo maskirati placeni oglas kao tekst. Drugo, vama izgleda nije jasno da vecina u ovoj drzavi nema dovoljno ni za hleb. Ja i supruga smo sa dvoje dece, dve plate iz prosecnih drzavnih firmi (!) jedva krpili kraj sa krajem, JEDNOM u 12 godina na more otisli (i to last minute), na svemu mogucem se maksimalno stedelo i nije preticalo nista. Sada u nemackoj sa dve male plate ostavljamo sa strane onoliko koliko smo u srbiji ukupno zaradjivali.
Budimir Djokić
Autor lepo kaže da treba uštedeti bar 10% prihoda. To može svako. Ja štedim već 10 godina. Ne vozim auto već koristim javni prevoz i samo na tome sam uštedeo 40.000 evra. Ukupna suma koju sam uštedeo za ovih 10 godina je mnogo veća. Živim kao podstanar, letujem i ne štedim na hrani, ali ne plaćam gluposti. Plata mi je veća od proseka, ali ništa posebno. Štednja je najveća mudrost.
Danny Crane
Zašto se žalite Miško, kad ste uštedeli kuću na moru.
Preporučujem 4
Miško
Prvo, moj auto je pezo 508 star 6 godina, znači ipak je skuplji od 1000 evra. Drugo, 8000 din mesečno za gorivo je 46 litara dizela, odn oko 800km mesečno. Treće, napisali ste da Vam je plata malo iznad proseka. Vučićev prosek je oko 52000 (realan oko 30000). Znači, ako Vam je plata malo iznad proseka, rentate stan, ne vozite kola, ne postoji matematika u ovom svemiru da se uštedi 40000 evra. A što se tiče Vašeg okruženja, solidno primanje je oko 150000, što je po Vama daleko od Vaših primanja odn okruženje Vam je drastično bogatije od Vas. A i nisam nervozan, svake godine sam na moru, imam kuću tamo i košta me sem prevoza sveanje nego u Beogradu. Ja sam samo pažljivo pročitao komentar koji je suprotan matematici.
Preporučujem 15
Prikaži još odgovora
Petar Milošević
Neskrivena reklama za jednu neimenovanu banku.
Ljubica
Veoma dobar I koristan novinski tekst.Prijatno me je iznenadio podatak da skoro polovina Srba stedi.Kad sam pocetkom osamdesetih godina duze boravila u Austriji zacudila sam se kako se tamo cesto cuje rec sparen - stedeti.Kod nas je tada bilo sramota da kazes da stedis.Bacala se hrana,kupovalo I sto treba I sto ne treba.Da se I od malih prihoda moze nesto ostaviti sa strane navescu primer.Imam poznanicu koja je dugo radila u jednoj od najpoznatijih domacih banaka I imala odlicne prihode.Nije stedela jer je mislila da ce tako ostati do kraja.Ali banka propadne, a ona bez dinara.Sretnem je posle par meseci nosi sa pijace kupus,blitvu,luk,salatu..Secam se da mi je tad ispricala da radi za nekog privatnika I mesecno zaradjuje 80 eura,a od toga stedi 20 eura svakog meseca jer ne zna da li ce sledeceg meseca jos uvek da radi.Nas narod je,kad su finansije u pitanju,prilicno nepismen.Politika bi trebalo da cesce objavljuje komentare na ovu temu.
odgovor Misku
Samo da dopunim moj komentar koji je istinit.Ovaj primer je iz 2000 godine,moja poznanica je zivela sama,imala je svoj stan u centru Bgd,a strah da sledeceg meseca nece imati nista bio je glavni motiv da stedi 20 eura od prethodne mesecne plate od 80 eura,koliko je u to vreme bila plata, naprimer profesora.Kad se mora,onda se I moze.Ljubica
Preporučujem 4
Miško
Dajte bre ljudi, pre nego što počnete da pišete gluposti o uštedi od 20€ na prihode od 80, proverite malo matematiku. Ne pišite tek da napišete nešto što nikakve veze sa životom nema. Ja imam 80000/mesec, kredit od 11000, kreditnu karticu, kola, dvoje dece i ženu, i nema teorije da se uštedi. Napominjem da kola nisu luksuz nego potreba, odlazak na odmor je potreba, kupovina garderobe, razne popravke svega i svačega itd. Bez 140000 za četvoročlanu porodicu ne postoji opcija normalnog života. Napominjem normalnog. Sve ispod gore navedenog nije štednja nego siromaštvo. Da ne podsećam na odlaske u pozorište, ru i tamo u kafanu sa prijateljima itd. Znači bez svega ovoga mi smo siromasi, a ne štedljivi. Ne mešajte štednju sa siromaštvom
Preporučujem 34

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja