sreda, 19.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:44

Nina, Tina i Teodora sa maslačkom u kosi

Tri sestre, jedna drugoj do uveta, od februara meseca, kad su oduzete roditeljima, date su babi i dedi na starateljstvo
Autor: Biljana Radomirovićponedeljak, 29.04.2019. u 18:00
Девојчице са баком и деком испред куће у селу Кијавчиће (Фото Б. Радомировић)

Selo Kijevčiće, Leposavić – Pred kraj časa smo u isturenom odeljenju četvororazredne Osnovne škole „Leposavić” u selu Kijevčiću, na severu Kosova. Škola sagrađena u prošlom veku nekada je imala i stotinak učenika, a sada samo troje.

U prvom razredu su Nina i Tina Jovanović, bliznakinje, u drugom Kristina Savić iz Kijevčića, odakle su i  bliznakinje.

Učiteljica Marina Mijajlović reče da će dogodine biti još prvaka, koji su ove godine u predškolskoj nastavi.

Završeni su časovi, a mi sa Ninom i Tinom, koje su odskora žitelji Kijevčića, sela koje se spominje još u doba Nemanjića, krećemo do njihove kuće, do koje ima bar tri kilometra.

Ove devojčice, sa mlađom sestrom Teodorom, od februara  žive kod babe i dede, kojima ih je Centar za socijalni rad iz Leposavića dodelio. Oduzeo ih je od roditelja.

„Plakale su sve tri”, zamišljeno, očiju punih suza, reče baka. Unuke je njoj i mužu Radmilu (64) dodelio Centar na staranje. „Jeste mi sin, ali ni on ni snaja nisu vodili računa o deci. Nije se znalo kad je doručak, kad večera, a deca su jela šta bi našla. Više su bila gladna no sita. A u kući nisi imao gde da se okreneš. Govorila sam im da se saberu, da se priviju deci i kući. Nije vredelo”, zamagljenog pogleda priča Draginja Jovanović (64), baba tri devojčice.

Priča da je godinama govorila sinu i snaji da „se svrte”, da brinu o deci, ali „oni nisu ubirali”. „Stalno sam plakala za decom. Uzimali smo ih često, više su ovde boravili nego u Leposaviću. A Marinku i drugom sinu smo napravili novu kuću. Nisu morali kiriju da plaćaju, jedino da zarade za decu. Bogami, snaja nije dobro sa zdravljem. To je, ipak, glavni razlog što su deca sada ovde. Znam, nije lepo, ali pričam istinu”, u dahu govori Draginja, koja će „troje da čuva dok je živa”.

U kuhinji vrućina od založenog šporeta, a napolju topao aprilski dan. Miriše procvetalo voće.

Nina, neki minut starija od Tine, privila se uz nas, ne progovara. U krilo se trpa i najmlađa Teodora. Ne progovaraju!

Pitamo za učiteljicu, odlazak na rekreativnu nastavu… „Idemo Nina i ja, ali će morati deda da plati 950 dinara. Za jednu će škola da da pare”, ozariše se bliznakinje, lepe devojčice, setnih očiju.

Nikako nam se s pameti nije skidala misao zašto to škola nije regulisala. Mada, kako nam je objašnjeno, u školi ima tri đaka, dve će ići o trošku škole i agencije koja organizuje izlet, a za jednu devojčicu će morati da se plati. „Eto, i tih 950 dinara nam je mnogo. Primim 14.000 penziju, a najmanje pet dam za lekove. A deca? One neće da jedu k’o mi pasulj i krompir! Hoće salamu, neku čokoladu… A za to treba para. Od socijalnog dinar nismo dobili. Kažu: ’Čekajte.’ A kad sam tražio krevet, doneli vojnički. Pod njega mora dva jorgana, kako se dete ne bi prelomilo. Doneli su i neki stari krevet i dušek koji su moljci pojeli i koji je bio toliko prljav, da smo ga bacili”, zaplaka se Radmilo.

Tajac. Teodora se skamenila. Prilazi dedi, propinje se da mu sedne u krilo. Briše mu suze. One teške, muške.

Ustade Radmilo, izađe pod verandu.

Tad se i Draginja zaplaka:

„Doneli nam iz ’Karitasa’ pomoć, ali ne možemo da se odužimo ocu Draganu, koji je nosio pomoć i dok su deca bila u Leposaviću. Pomaže gdegod čuje da je neko u nevolji”, govori Draginja.

Izlazimo, dok se tri malene curice igraju s Monikom, ljubimcem, crnim psom koji „nije opasan”.

Nina, Tina i Teodora nikad nisu bile na moru. Nisu otišle dalje od Leposavića. Znala im se relacija. Do Kijevčića, sela podno kopaoničkih visova, ili do sela Grkaja, odakle im je majka.

Trkom dođoše. Bile ispod kuće, gde se trešnja rascvetala. Nose nam buket maslačka. Nina jedan  zadenula u kosu!

„Ovo je za vas. Išle smo da vam naberemo”, sramežljivo nam pruži Tina.

Na licima osmeh. Prvi put otkako ih videsmo.

Ove tri malene devojčice nemaju ormar da svoje stvarčice stave, nego su složene na nekoj od stolica. Nemaju đačke torbe, fale im sveske, olovke, bojice... Mnogo toga.

„Je l’ ste se uželele mame i tate”, izlete nam.

„Da, i mame i tate”, pognute glave izustiše Tina i Teodora, koja je uporno pokazivala cvetić na glavi. Nina je samo ćutala.

Kasnije čujemo, majku ove tri devojčice suznih očiju viđaju po Leposaviću. Otac devojčica nekad neki dinar sabere, kad ga pozovu u šumu da seče drva.

„Srećne smo kod babe i dede ”, u dahu izgovori Tina.

Nije im pomogao ni Crveni krst. Nijedna institucija. Nijedna nevladina organizacija koja se „busa u prsa”.

Kod ovih malenih devojčica tuga se vidi u očima. Ali i bistrina koja iz ono malo reči izbija!

Ko želi da pomogne

Svi koji su voljni da pomognu Nini, Tini i Teodori, u nekvarljivoj robi(hrani), odeći, obući, igračkama, to mogu da učine na adresu:

Draginja Jovanović

selo Kijevčiće

38218 Leposavić

Poželjno je da se na paketu naznači „humanitarna pomoć za Ninu, Tinu i Teodoru” kako bi se izbegle eventualne poteškoće na integrisanom prelazu Jarinje, od strane kosovske carine.

U toku dana,najkasnije sutra, daćemo i broj žiro računa, kako bi oni koji žele novčano da pomognu, to mogli da učine.

Biljana Radomirović


Komentari8
87fa5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marina Djurovic
I oca i majku svi viđaju kako MATAJU i po Lesku i po Leposavicu.Grle se,ljube,drže za ruke kao najsrećniji zaljubljeni par a ne klasične budale.Deca su sada na sigurnom...još odmah su trebala da budu zabrinuta kod babe i dede a ne da žive sa onim maloumnicima.Neka pomogne ko kako moze i koliko može.
Malisa milojevic
Radio bih pomogao ovo porodici. AOK je moguce dobiti , bilo Kakao Kontakt.
Milica Ristić
Napišite adresu da šaljemo pošiljke i žiro-račun za novčanu pomoć.
Mirjana Vrućkić
Zašto ne organizujete neku akciju pomoći? Verujem da bi ljudi pomogli prilozima. I ja sam jedn aod takvih koja bi rado pomogla.
Iva
Neka smo mi za Notrdam dali milionce ❤️

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja