sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 29.04.2019. u 22:00 Branka Vasiljević
NAJNOVIJI PODACI O KRAĐI UMETNINA TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA

Hitler je hteo Vermera, Rembranta i Rubensa

Nacisti su konfiskovali 650.000 umetničkih dela s namerom da za Firera otvore supermuzej u Lincu koji bi zasenio sve
Вермерова „Алегорија сликарства” међу првима је пренесена у Хилерову збирку (Фото http:/www.tuttartpitturasculturapoesiamusica.com)

Supermuzej, čija bi kolekcija zasenila sve ostale u svetu trebalo je da bude izgrađen u Lincu. To je bila želja Adolfa Hitlera, koja se nikada nije ostvarila, ali je taj pokušaj obrazovanja jedinstvene muzejske građe „koštao života” mnoga umetnička dela i ljude koji su ga čuvali. Prema najnovijim podacima, nacisti su za vreme Drugog svetskog rata ukrali i konfiskovali 650.000 umetničkih dela i liturgijskih predmeta, od kojih je oko 8.000 bilo prikupljeno upravo za muzej u Lincu.

Od sigurnog uništenja mnoga od ovih dela spasila su dva odreda organizovana pred kraj rata. Jedan odred dolazio je sa Zapada, a drugi sa Istoka. Nažalost, za veliki broj umetničkih dela, kraj rata nije bio i oslobođenje. Mnoga je progutao mrak, pa se ni danas ne zna da li su uništena ili su vešto skrivena u privatnim kolekcijama.

– Ideju o stvaranju supermuzeja Hitler je dobio prilikom posete Musoliniju i obilaska muzeja u Rimu i Firenci. U planu pretvaranja rodnog Linca u kulturni centar, Hitler je s obe strane Dunava želeo da izgradi reprezentativne građevine, s galerijom slika u centru. Nacrte za galeriju slika uradio je Albert Šper, zvanični arhitekta Trećeg rajha, a rukovodilac izgradnje muzeja bio je Hans Pose, direktor muzeja u Drezdenu i jedan od najboljih poznavalaca starog italijanskog i holandskog slikarstva – priča dr Renata Samardžić, autor knjige „Umetnost i kriminal”.

Fondovi budućeg muzeja formirani su putem konfiskacije umetničkih dela na okupiranim teritorijama i masovnom kupovinom, često pod prisilom. Postoje podaci da je nemačka vlast u korist Hitlera potrošila više od 183 miliona rajhs maraka (danas je to oko 660 miliona evra). To ga je učinilo najvećim kolekcionarom na svetu.

– Imperativ je bio da se u muzeju nađu dela Vermera, Rembranta i Rubensa. Među prvim slikama nabavljenim za Linc bila je Vermerova „Alegorija slikarstva” iz kolekcije bečkih kolekcionara, braće Eugena i Jaromira Černina. Slika je prenesena u Minhen u zbirku rezervisanu isključivo za Firera – priča Samardžićeva.

Pod rukovodstvom fašističkog ideologa Alfreda Rozenberga, Hitler je oformio specijalne jedinice za pljačkanje umetnina u vlasništvu Jevreja, nejevrejske aristokratije izvan Nemačke, sinagoga, manastira crkava u svim okupiranim zemljama i državne zbirke uglavnom iz zemalja Istočne Evrope.

Samo u Sovjetskom Savezu nacisti su uništili i oštetili oko 3.000 zdanja drevnih manastira i remek-dela arhitekture, muzeja. Iz Rusije je izvezeno stotine hiljada umetničkih dela iz državnih kolekcija, među kojima su slike Rjepina i Ajvazovskog. U ruskom „Katalogu ukradenih kulturnih dobara u vreme Drugog svetskog rata” u pedeset tomova zabeleženo je 1.129.929 jedinica. Mnoga umetnička dela su izgubljena. Najvrednija od njih je Ćilibarska soba iz palate Katarine Velike u Carskom selu. Ali, otimačine nisu bile pošteđene ni zemlje na Zapadu Evrope, Francuska, Belgija... Procenjuje se da su nacisti za četiri godine iz Francuske u Nemačku transportovali oko 100.000 umetničkih dela.

– Iz kolekcije pariskih Rotšilda nacisti su konfiskovali 5.009 umetničkih dela, među kojima i Vermerovog „Astronoma” (1668). Slika je vozom iz Pariza poslata u Nemačku 1941. godine i dostavljena Hitleru. U maju 1945. bila je sakrivena u tajnom nacističkom skrovištu kradenih umetničkih dela − rudniku soli Altauze u austrijskim Alpima. Posle rata, slika je vraćena vlasnicima, koji su je prodali ili poklonili Luvru. Hitler je u rudnik adaptiran u depoe premestio sva dela namenjena muzeju u Lincu. Od maja 1944. godine do aprila 1945. u Altauze stiglo je 1.687 slika iz Firerove kancelarije. Među njima su bili poliptih „Mistično jagnje” braće Van Ajk iz katedrale Svetog Bava u Ganu i Mikelanđelova skulptura Bogorodice iz Briža – navodi Samardžićeva.

„Astronoma”, Ganski oltar i Bogorodicu iz Briža otkrio je čuveni Umetnički odred u kome su bili i Robert Pozi, Linkoln Kirstajn i Džejms Rorimer. Oni su spasavali dela iz više od dve hiljade skloništa. Samo u zamku sa razglednica Nojšvanštajn, Rorimer je našao više od 1.000 slika, Rotšildove dragulje i srebrninu iz David-Vejove zbirke. U rudniku Altauze otkriveno je 6.557 slika, 230 crteža, 954 grafike, 137 skulptura, nameštaj, tapiserije, knjige, oružje...

Veliki broj zaplenjenih umetničkih dela nestao je bez traga. Među njima je Rafaelov „Portret mladog čoveka”, zaplenjen u muzeju Krakovu, poslednji put viđen 1945. godine. Ova slika se smatra najvrednijim umetničkim delom izgubljenim za vreme Drugog svetskog rata.

O ekipi Umetničkog odreda snimljen je i film „Čuvari blaga”. Reditelj i glumac u ovom filmu je harizmatični Džordž Kluni.

– Za naciste je umetnost bila sredstvo za prenošenje nacionalsocijalističke ideologije, koja je propagirala rasnu pripadnost. Po naređenju Hitlera i Gebelsa, iz državnih kolekcija nemačkih muzeja uklonjeno je više od 17.000 dela moderne umetnosti, označenih kao izopačena, degenerisana. Sudbina mnogih od njih ostala je do danas nepoznata – neka su prodata u inostranstvu, a neka su spaljena u Berlinu. U svim ovim slučajevima postoji jedna zajednička crta – konfiskacije su bile uzdignute na nivo državne politike. Fašistički i totalitarni režimi su tokom Drugog svetskog rata, umetnost i kulturu u toj meri shvatali ozbiljno, da su ih asimilirali direktno u svoju politiku – naglašava Samardžićeva.

Komеntari1
a190b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

a onda...
...su Ameri i svi koji su mogli umetnicko blago Jevreja pobijenih u logorima prisvojili i nikom nista. Pravde nema.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja