sreda, 21.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 30.04.2019. u 09:36

Andersenov pogled na Beogradsku tvrđavu

Ан­дер­се­но­ва ­ски­ца­ Бе­о­град­ске ­твр­ђа­ве

Moj otac Stevan Majstorović posetio je 1972. godine Muzej Hansa Kristijana Andersena u Odenzeu. Delove Andersenovog putopisa po Srbiji iz 1838. godine preveo je i objavio, zajedno sa crtežom koji šaljem uz ovaj tekst, u nedeljniku „Nin” 1973. godine.

„Posetio sam Andersenov muzej rukovođen željom da pronađem putopis ’Pesnikov bazar’, kao i da utvrdim šta se još može naći sa tog putovanja u ovoj instituciji u kojoj se čitav jedan vek brižljivo sakuplja i čuva svaka sitnica koja se odnosi na život i delo velikog pisca… Među crtežima sa putovanja nalazimo i crtež Beogradske tvrđave. Andersen nije ulazio u grad, i video je Beograd samo u prolazu brodom, kao i sa zemunske strane, gde je njegov brod stajao dva dana. U to vreme bio je zaveden karantin i turske vlasti, čak i da je on hteo, verovatno mu ne bi dozvolile da se iskrca. U putopisu on i sam o tome piše, plastično opisujući kako je u jednom selu blizu Oršave zajedno sa saputnicima morao da prođe kroz karantin. Dolazeći od Istanbula, on je sa broda, kroz Đerdap i dalje do Beča, napravio više skica, ali za razliku od crteža Beogradske tvrđave koji je potpisan, ostale koje bi se eventualno odnosile na naše krajeve teško je identifikovati. Andersen je ove skice označavao kao ’Motiv sa Dunava’, ’Ruine na dunavskoj obali’ i slično... Andersen prikazuje naše ljude i krajeve. Sve što što je u Srbiji lepo mu je i uzvišeno, sve što je tursko, oronulo je i sumorno. Kao što bi se moglo i pretpostaviti, mitovi i narodna pesma u Srbiji pobuđuju kod njega posebno interesovanje, a njihov herojski patos ga, jednostavno, oduševljava.„

Mima S. Majstorović

Komentari3
ca696
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

мирјана мајсторовић
Aндерсен Текст сам написала због Андерсенових цртежа наших крајева, као и због Београдске тврђаве, за које зна мали круг читалаца и објаснила како је их је мој отац открио у Музеју. Овај цртеж Београдске тврђаве објављен је далеке 1973. године у НИН-у и нешто касније у Вуковој задужбини. У путопису који је објавила СКЗ 2007. године /што сам навела у мом тексту, и што је вероватно због дужине текста испало/ нема тих цртежа који су настали током Андерсеновог путовања. А како се ових дана води полемика о Београдској тврђави и гондоли сматрала сам да је прави тренутак да се објави и Андерсенов поглед на њу.
Josef
Ima o tome u ediciji Europa erlesen - Belgrad. U Goethe Institut pa na čitanje.
Vladana Nedic
Базар једног песника је објављен у плавом колу Српске књижевне задруге пре више година, са обимним предговором Ива Тартаље, не знам чему препричавање путописа кад читаоци на српском језику могу да прочитају дело у целини и све што је писао о Земуну, Новом саду, карађорђевим устаницима и "дријадама" Србије.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja