sreda, 01.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:08

Tri pro­fe­si­je Đor­đa Vaj­fer­ta

utorak, 30.04.2019. u 10:03
(Фото Викимедија)

Na­kon za­vr­šet­ka ško­lo­va­nja u Pan­če­vu, di­plo­mi­ra­nja na Tr­go­vač­koj aka­de­mi­ji (eko­nom­ski fa­kul­tet) u Bu­dim­pe­šti i sti­ca­nja pi­var­skog zna­nja na Po­ljo­pri­vred­nom in­sti­tu­tu u Vajn­šte­fa­nu kod Min­he­na, Đor­đe Vaj­fert je 1872. go­di­ne do­šao u Be­o­grad, gde je od oca Ig­nja­ta do­bio no­vo­sa­gra­đe­nu pi­va­ru (sa­da­šnji BIP) na Top­či­der­skom br­du. Na sa­mom po­čet­ku, Đor­đe se opre­de­lio da za po­gon pi­var­skih ma­ši­na ko­ri­sti ugalj. 
Sa ru­dar­skim in­že­nje­rom Vše­teč­kim 1873. go­di­ne otvo­rio je rud­nik Ko­sto­lac. Imao je udeo i u Si­kol­skom rud­ni­ku uglja, a sa Sa­mu­i­lom Min­hom, vla­sni­kom rud­ni­ka uglja Rtanj, is­tra­ži­vao je na­la­zi­šta u Bru­snič­kom po­to­ku. Nje­go­va ru­dar­ska strast, ka­ko je u „Ba­šti­ni­ku”, go­di­šnja­ku Isto­rij­skog ar­hi­va Ne­go­ti­na na­pi­sao Ne­boj­ša Jo­vić, pre­ti­la je da pi­va­ra na Top­či­de­ru bu­de „pro­da­ta na do­boš”, ali spa­sa­vao ga je po­slo­vo­đa Aron, ko­ji je sa­ve­sno upra­vljao pi­va­rom. 
Po­sle pa­ri­ske iz­lo­žbe 1887. go­di­ne, na ko­joj je pod­net i iz­ve­štaj ge­o­lo­ga Fe­lik­sa Hof­ma­na o zla­tu De­li Jo­va­na, Vaj­fert je od Vla­de Sr­bi­je do­bio dve kon­ce­si­je: kon­ce­si­ju Sv. Ig­nja­ta (ime po ocu) za is­pi­ra­nje zla­ta iz Be­le re­ke i kon­ce­si­ju Sv. Ane (ime po maj­ci) za ru­dar­sku eks­plo­a­ta­ci­ju zla­ta na pod­ruč­ju se­la Glo­go­vi­ce, Lu­ke, Si­ko­la i Sa­la­ša, na 250 hek­ta­ra rud­nih po­lja. Cen­tar ove kon­ce­si­je, na ko­joj je Vaj­fert po­di­gao rud­nič­ka i flo­ta­cij­ska po­stro­je­nja, uprav­ne zgra­de i rad­nič­ke sta­no­ve, bio je na me­stu zva­nom Ru­sman, ne­ko­li­ko sto­ti­na me­ta­ra od Glo­go­vi­ce. 
Upo­re­do sa eks­plo­a­ta­ci­jom ove dve kon­ce­si­je, Vaj­fert je uz po­moć svo­jih ru­dar­skih in­že­nje­ra is­tra­ži­vao i pod­ruč­je se­la Bor. Sa me­ni­com od pe­de­set hi­lja­da di­na­ra u zla­tu Vaj­fert je od Tr­go­vač­ke ban­ke u Be­o­gra­du do­bio tra­že­ni iz­nos nov­ca ko­ji je 1903. go­di­ne ulo­žio u otva­ra­nje bor­skog rud­ni­ka, ko­ji je na­zvao kon­ce­si­ja „Sve­ti Đor­đe”. Kon­ce­si­ja je ob­u­hva­ta­la 2.400 hek­ta­ra rud­nih po­lja, a Vaj­fert ju je ubr­zo pro­dao fran­cu­skoj kom­pa­ni­ji „Com­pag­ne Fran­ca­i­se de mi­nes Bor”, sa osni­vač­kim ka­pi­ta­lom od pet i po mi­li­o­na zlat­nih fra­na­ka. Vaj­fert je za se­be za­dr­žao do­ži­vot­nu funk­ci­ju pred­sed­ni­ka uprav­nog od­bo­ra, sa se­di­štem u Be­o­gra­du, a di­rek­tor rud­ni­ka bio je Fran­cuz Al­bert Lo­rens. Uprav­nik rud­ni­ka bio je Čeh Fra­njo Ši­stek, a uprav­nik to­pi­o­ni­ce Bel­gi­ja­nac Ma­u­ri­ci­je For­man. Se­di­šte kom­pa­ni­je bi­lo je u Pa­ri­zu, a iza kom­pa­ni­je sta­jao je je­vrej­ski ka­pi­tal – Pol Mi­ra­bo i bra­ća Pi­je­re­ri. 
Za­hva­lju­ju­ći bo­gat­stvu ko­je je ste­kao kao su­vla­snik bor­skog rud­ni­ka, Vaj­fert je po­stao po­znat u me­đu­na­rod­nim fi­nan­sij­skim kru­go­vi­ma, a bio je, u dva man­da­ta, 26 go­di­na gu­ver­ner Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je.

Jo­van Po­po­vić, 
Be­o­grad

 


Komentari3
6c638
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Александар Ђорђевић
Неколико допуна и исправки горњег чланка: После 1. Св. рата, банатски Немци Георг - Ђорђе Вајферт (1859-1937) и његов сестрић др. Фердинанд Грамберг (1878-1950) примили су српско држављанство и крсну славу св. Саву. Ђорђе је био близак с краљем Петром и престолонаследником Александром. Био је Истакнити члан масонских ложа Побратим, Шумадија и Југославија. Његов отац се звао Игњац, а не Игњат. Практиковао је у некадашњој манастирској пивари Вајенштефан, а не Вајнштефан. Он и сестрић су били велики добротвори. Фердинанд је финансирао и једну болницу за српске рањенике. Концесија за рудник бакра укључивала је и право на истраживање 6.500 ha. Рударско друштво су основали он, његов сестрић и француска банка Mirabaud, Paccard, Puerari & Cie. Тенденциозна напомена о “јеврејском” капиталу је произвољна, јер су сви сувласници банке и први председници друштва били француски протестанти. Друштво је угашено 1973. после наплате задње рате ратних репарација од укупно 42 милиона долара.
rtb bor
Индустријалац Ђорђе Вајферт је 1903. године отворио борски рудник, претеча РТБ Бор , а Благоје Спасковски је довео Комбината бакра, кримогеним и пљачкашким активностима, до амбиса пропасти. Како би остао рудник поклоњен је кинезима, а његов гробар ваљда ће испаштати своје грехове у некој установи затвореног типа.
артиљерац
Ваљало би,али ништа од тога.
Preporučujem 48

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja