nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:31
INTERVJU: Vladika šabački LAVRENTIJE

Novi čovek je temelj nove Srbije

Vreme je da se uloži trud u izgradnju novog čoveka. Ako u tome uspemo – uspeli smo u svemu
Autor: Miroljub Mijuškovićutorak, 30.04.2019. u 11:33
(Фото Глас цркве)

Vladika šabački Lavrentije, svetovno Živko Trifunović (Bogoštica kod Krupnja, 27. januar 1935), arhijerej je Srpske pravoslavne crkve sa najdužim episkopskim stažom, dužim od pola veka. Zamonašio se kao student Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, potom je bio sveštenik na Kupresu, pa profesor Bogoslovije u manastiru Krka, da bi tokom zasedanja Sabora SPC u maju 1967. godine bio izabran za episkopa moravičkog, vikarnog episkopa patrijarha Germana. Poslednje tri decenije, od 23. jula 1989. godine, vladika Lavrentije se nalazi na čelu šabačke eparhije. 
Za protođakona dr Ljubomira Rankovića, urednika „Glasa Crkve”, najpouzdanijeg biografa vladike Lavrentija, koga je upoznao još kao dečak, bogoslov u manastiru Krka, episkop šabački je istorijska ličnost i vreme će to nedvosmisleno potvrditi. Po mnogo čemu u novijoj istoriji SPC vladika Lavrentije je prednjačio: kao episkop zapadnoevropski i australijski (1969–1973) bio je prvi srpski arhijerej čija je noga (25. decembra 1969) kročila na australijski kontinent; kao episkop zapadnoevropski (1973–1989) bio je prvi arhijerej koji je po odluci Svetog sinoda i patrijarha (1983) otpočeo pregovore sa raskolnicima u Americi, koji će 1991. u vreme patrijarha Pavla biti krunisani pomirenjem. 

Vreme u kojem živimo je turbulentno. Država Srbija je bremenita problemima, a narod prilično podeljen. Šta biste danas poručili građanima?
„Kad naiđu teška, mutna vremena i učestaju sukobi i uzbune među ljudima, otvori se najednom Biblija na njenim najtamnijim stranicama i naš užas ili naše nerazumevanje nađu drevne i poznate reči kao jedini izraz”, zapisao je davno Ivo Andrić. Drevna „Knjiga života” – Biblija, uvek je kraj mog uzglavlja. Pomogla mi je da na njenim porukama i poukama izgradim svoju veru u Boga, narod i sebe. U devetoj deceniji svoga zemnoga veka, ta vera me podmlađuje i čini optimistom. Verujem da je ovaj svet najbolji od svih Božjih svetova i da je ovo vreme najlepše i najbolje u sveukupnoj ljudskoj istoriji. Jer ovo je naše vreme i naša najveća šansa. Bog nam nudi da iskoristimo tu šansu i opravdamo svoje uzvišeno ljudsko i hrišćansko prizvanje. Moja poruka građanima Srbije i svim ljudima sveta je očinski poziv na odgovornost. Naročito na odgovornost za javnu reč. Opet citiram Andrića: „Mi nismo dovoljno svesni koliko naša javno izgovorena reč može dugo da živi zakopana u drugom čoveku”. Čuvajmo se teških i jakih reči. Reč je najoštriji i najotrovniji mač. „Ubi me prejaka reč”, bolno vapije pesnik Branko Miljković. Reč fijuče i puca kao bič, pogađa kao metak. „Budimo ljudi”, savetuje patrijarh Pavle. Za razliku od svih živih bića, Bog je ljudima dao jezik za sporazumevanje i razgovor. Pozivam sve građane Srbije, naročito nosioce javnih funkcija u društvenom i političkom životu, na međusobni bratski dijalog i dogovor. Da ojačaju razum a obuzdaju strasti, da spuste ton a uzvise čast i dostojanstvo.
U ovoj jubilarnoj godini kada obeležavamo osam vekova samostalnosti naše majke Crkve, pozivam sebe, vascelo sveštenstvo i Božji narod na saborni podvig svedočenja svoje vere, više primerom nego rečima. U ovim danima kada se „sve prašta vaskrsenjem”, kolenopriklono od Boga i Božjeg naroda molim oproštaj za sve loše primere od strane nas, crkvene jerarhije, koje su mogle sablazniti slabe u veri.

U životu i radu imali ste i lepih, a pretpostavljamo i ružnih trenutaka. Šta vas je najviše obradovalo, ako možete da izdvojite?
Najviše me obraduje dobrota, lep gest i postupak u svakodnevnom životu „običnih” ljudi. Učtiva reč, blag osmeh, topao pogled, srdačan pozdrav... Iznad svega iskrena reč zahvalnosti za male, sitne stvari. Ljubaznost i predusretljivost, spremnost da se pomogne onome kome je potrebna pomoć i sitna usluga. Najveća dragocenost našeg vremena su reči: izvolite, hvala, izvinite, oprostite... One žive i obitavaju u životu Božjeg naroda i na njima počiva poredak sveta. Svet je prepun dobrote. Ali dobrota nije bučna i reklamerska, nema marketing i kampanje. A zlo je bučno, samohvalisavo, galamdžijsko, drsko, nametljivo... Zato nam se čini da ga više ima. Ono živi na naslovnim stranama žute štampe i u udarnim terminima tabloidnih elektronskih medija, najopasnijih trovačnica ljudske duše. Vašim kolegama preporučujem kao savet i zavet pesmu „brankovinske vile” Desanke Maksimović: „Objavite jednom na velika zvona”.

Mnogim Šapčanima u sećanje su urezane slike iz šabačke hale 1995. dok obilazite izbeglice iz Krajine, mesta gde ste u mladosti živeli i radili. Šta vas je najviše rastužilo u prethodnim godinama? 
Najviše me rastužuju ljudska bahatost, osionost, umišljenost, samoživost, bezobzirnost... Gorki su plodovi ovog korova koji raste u dušama pojedinih ljudi i naroda. Svedoci toga su milioni i milioni izbeglica, beskućnika i apatrida koji se potucaju i blude svetom od nemila do nedraga. Na desetine miliona porodica i dece u Africi pate u siromaštvu i umiru od gladi. Sa njima je raspeti i vaskrsli Hristos. On živi u svakoj njihovoj suzi, bolu, uzdahu, vapaju... I među nama mnogo je onih kojima je naša pomoć potrebna. Onaj ko hoće da sretne i vidi Hrista, neka ukaže pomoć svome komšiji bolesniku, siromašku, nemoćnoj starici ili starcu... Neka im se nađe... Čaša hladne vode, šolja čaja, lepa i topla reč veliki su kao hram. Na pitanje da li će Hristos, kada ponovo dođe, naći vere na zemlji, Sveti vladika Nikolaj odgovara: „Naći će je, ali ne u raskošnim hramovima i psalmodijama, već u šaputanju ljudskog jezika i u tišini i toplini ljudskog srca”.
Veliki zadaci stoje danas pred srpskom crkvom i srpskom prosvetom i kulturom. Potrebni su veliki napori na duhovnoj i kulturnoj obnovi, kao i na obrazovanju i prosvećivanju našeg naroda, osobito mladih. To je temelj svake obnove. I crkva i država ulažu velike napore u izgradnju velelepnih hramova i gradova. Vreme je da se uloži trud u izgradnju novog čoveka. To je pretežnije od svega. To je temelj nove Srbije. Ako u tome uspemo – uspeli smo u svemu.
Sećajući se tragičnih zbivanja iz 1995. koja spominjete, ponosan sam na svoj narod. Srbija je raskopčala nedra i primila svoju stradalnu braću, deleći sa njima sve što je imala. To su bili dani sankcija, izolacije, besparice, siromaštva... Ali iznad svega dani velikog ljudskog i hrišćanskog srca. To mi daje razlog da verujem u svoj narod. Pored svih teškoća i iskušenja sa kojima smo suočeni verujem da ćemo, uz Božju pomoć, naći izlaz iz svih nevolja, i iz svega izaći veći i snažniji. Da svedem ovaj odgovor na sentencu našeg velikog pisca Dobrice Ćosića: „Voda i narod uvek nađu svoj put!”
Sa tom verom i nadom pozdravljam sve čitaoce „Politike” radosnim pozdravom pobede života: HRISTOS VASKRSE! 


Komentari9
755a9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Savan
Tocno postovani vladika,treba menjati naglaseni ego kod vecine Srba,zaradi razumevanja i brige i koristi za oopce i javno dobro,jer bez toga nema napretka u drustvu i drzavi,ali sto tako trebali bi svestenici vise raditi na duhovnoj obnovi svojih “pastira”,ako su bozju sluzbu izabrali iz uverenja. Isto tako srpska crkva treba reforme.Eto podjimo od jezika kojima se se sluzi liturgija.Umesto staroslavenskog predjimo na “vukov”,da bi vjernici u crkvi bili sktivni ucesnici u molitvi i liturgijskim obredima,razumeli bozji nauk i potrebu prastanja i pomaganja ,umesto bahatosti i nasilnistva.
Miloš
Puno lepih reči naših velikih književnika, ali vladika treba da utiče prvo na reformu naše Crkve, da sveštenici budu pravi pastiri, da se odreknu svojih džipova i više posvete duhovnosti i privlačenju naroda u hramove.
Daniel
Lepo rečeno.
Vesa D
..kroz trnje ogreban niko nije prošao ..zato trna nedirajte narodu jer je lepše nego te pustinje ..Ako se ubode hoće krv da poteče a kakv je to srbin kad nema trnovite muke..a i za novog to čeka čoveka ..
Dorotej
ep.lavrentije sa 30-ak svojih "sveštenika" na hodočašću u Rimu 2008 god., na kolenima celiva ruku i govori papi, "sveti oče hrišćanstva".. onome kome na kapici koju zove krunom piše bogohulno "namesnik Božiji na zemlji":!!!!! koji je zahtevao bombardovanje Srbije. Koji je sebe ugradio u simbol vere jer mu se treba pokloniti kao Bogu... od ekumeniste i bogohulnika lavrentija , sasvim dovoljno.
Теодора Жујовић
Мржња, гордост и неизмерно незнање постали су обележје српског народа који је изгубио и оно мало хришћанског у себи што је св. Сава посејао и зато већ читав век срља у самодеструкцију, губећи и оно мало народа и земље што још није стигао да уништи.
Preporučujem 2
Mali Đoka
Nije tačno. Izmišljotine.
Preporučujem 7

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja