četvrtak, 27.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:02

Srbi i Danci najveći hipohondri u Evropi

Ako se pitaju lekari, u više od 90 odsto slučajeva pacijenti dolaze nepotrebno, a kada im kažete da su hipohondri, samo odmahuju glavom i ne žele da prihvate činjenicu da nisu bolesni
Autor: Danijela Davidov-Kesarutorak, 30.04.2019. u 14:20
(Фото Фејсбук)

Čak 15,5 odsto ili 1,1 milion Srba kod lekara opšte prakse odlazi deset i više puta godišnje, što je našu zemlju svrstalo na drugo mesto u Evropi po broju hipohondara. Istraživanje „Eurostata” pokazalo je da su veći hipohondri od nas Danci, jer 28,6 odsto stanovnika te države posećuje doktora više od 10 puta godišnje.

Ako se pitaju lekari, u više od 90 odsto slučajeva pacijenti dolaze nepotrebno, a kada im kažete da su hipohondri, samo odmahuju glavom i ne žele da prihvate činjenicu da nisu bolesni.

Prim. dr Nevenka Dimitrijević, predsednica Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, ističe da pravi hipohondri dolaze u ordinaciju s kompletnom pričom o bolesti koju misle da imaju, jer su već sve što su mogli na internetu „izguglali”, imaju plan gde žele da se leče, koje lekove treba da piju… Hipohondrija pogađa podjednako muškarce i žene i javlja se u svim starosnim grupama, najčešće u trećoj i četvrtoj deceniji života, a može da nastane i kao reakcija na neki pročitani članak ili odgledanu televizijsku emisiju o nekoj bolesti.

– Imamo problem s njima jer ne možemo da ih odbijemo, već moramo da ih pošaljemo na dalje pretrage. Ne reaguju kada kažemo da su hipohondri. Međutim, mislim da kod nas ima manje tih ljudi nego što je istraživanje pokazalo. Tačno je da mnogo pacijenata ide kod lekara, ali to je više posledica ovakvog zdravstvenog sistema. S druge strane, stalno u medijima slušaju razne priče o bolestima, pa odmah požele da idu na snimanje na magnetnoj rezonanci ili skeneru, da urade ultrazvuk… Ne postoji pravilnik koliko puta godišnje mogu da dolaze, pa samim tim svakog dana mogu od nas da traže da im gledamo promene na koži, da im merimo pritisak i šećer, da im „slušamo” pluća – dodaje dr Dimitrijević.

Docent dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, pojašnjava da su zabrinutost za zdravlje, preokupiranost telesnim simptomima i strah od postojanja ozbiljne bolesti česti u opštoj populaciji i jedna su od uobičajenih i normalnih psiholoških reakcija ljudi koji imaju neke zdravstvene smetnje. A hipohondrija je – nešto drugo. Hipohondrijski poremećaj karakterišu strah, stalna preokupiranost i uverenje da osoba ima jednu ili više ozbiljnih telesnih bolesti, čak i kada su ponavljana dijagnostička ispitivanja pokazala da fizičke bolesti nema. Tegobe i tipično ponašanje moraju biti prisutni najmanje šest meseci da bi se postavila dijagnoza. To je poremećaj koji ima veliki negativni uticaj na kvalitet života, socijalno i radno funkcionisanje.

– Osobe koje pate od ovog poremećaja su anksiozne, uplašene, pogrešno interpretiraju svaku telesnu senzaciju ili simptom, tipično „obijaju pragove” zdravstvenih ustanova, idu od lekara do lekara, podvrgavaju se ponavljanim pregledima i dijagnostičkim intervencijama (čak i invazivnim) i zahtevaju nepotrebno lečenje. Vrlo često se razvija i depresivna epizoda. Procenjuje se da od nje pati oko jedan do pet odsto ljudi u opštoj populaciji, dok u sistemu zdravstvene zaštite oko tri do 13 odsto pacijenata koji ponavljano posećuju lekare pripada ovoj kategoriji. Srbi nisu izuzetak – kaže dr Stašević Karličić.

Međutim, naši građani nisu tako „savesni” kad je reč o zubarima, zato što 66 odsto stanovnika nikada nije otišlo kod stomatologa. To se dešava zbog toga što što odlazak kod zubara „uglavnom boli”. Osim toga, sve više ljudi upada u zamku sajber hipohondrije, jer tragajući za simptomima i dokazom bolesti dobijenom od „dr gugla” po ceo dan sede ispred računara. To nije dobro, upozoravaju stručnjaci, jer koncentracijom na bilo koji bol simptomi mogu da se pojačaju i do 400 puta. Dr Maja Nešović, kardiolog, opisuje jednu od klasičnih situacija među hipohondrima i pomalo karikira njihov dijalog.

– Šta kažeš?! Ijaooo... pa videla sam ga pre nekoliko dana. Koliko je imao godina? Kukuuu, dve godine mlađi od mene! A kad je sahrana? – žena spušta slušalicu. Baca kiflicu iz ruku i odlazi pred ogledalo.

„Lupa mi srce? Lupa. I zamaram se. Ne nije od debljine, to je srce. I pre nekoliko dana me je žignulo u grudima. To je to.” Uzima mobilni telefon, ukucava u pretraživač: zamaranje, bol u grudima, lupanje srca – infarkt... Pomišlja: „Možda sam ga i preležala. Krećem odmah kod kardiologa, to je to. Sigurno je i on imao slične simptome, ali je ignorisao. Ja neću.”

Da li se ovaj strah baš može nazvati hipohondrijom? Ukoliko se ova reakcija javila prvi put ili se javlja retko, onda je to opravdan strah za svoj život. Ukoliko počinje da se ponavlja, da okupira osobu, onda je vreme da razmisli da li posećuje pravog specijalistu. Najčešće to počinje osluškivanjem svog tela, i to sa srcem i krvnim pritiskom. Za srce se vezuje najveći strah. Bolesnik sve češće počinje da meri krvni pritisak i srčanu frekvencu. Ono što ga onespokojava je promenjivost i jednog i drugog. Počinje da zapisuje, ubeđen da su oscilacije nešto bolesno i nenormalno. Prati amplitude oscilacija. Zatim ga osluškuje i pipa arterije. Čini mu se da jače čuje otkucaje srca. Ako ponekada poskoči, to smatra prestankom rada.

– Počinje unutrašnji nemir, budi se noću, meri i dalje, i u jednom momentu dolazi lekaru. Sledeće što prati je gastrointestinalni sistem i sve u vezi sa njim, najčešće stolicu i moguće nadimanje. Javlja se lekaru. Dobija odgovore da su sve te oscilacije normalne, promenjivosti u organizmu su normalne, odlazi zadovoljan. Naročito ako mu je savetovano neko dodatno ispitivanje. Kada sve završi, radost traje dan-dva. Sumnja se ponovo javlja... Stanje se nije promenilo, a evo i zujanja u ušima, malo i nesvestice, vrtoglavice.... Evo i novih simptoma. Odlazi na internet pretraživač „gugl” i misli: tumor neki garantovano, ali nije otkriven. Nastavlja dalje odlaske kod doktora. I sve bi to bilo u redu, samo da ode kod pravog specijaliste – psihijatra – ističe dr Nešović.

Naša sagovornica dodaje da su hipohondri „običnim” ljudima dosadni, ali oni zaista imaju ozbiljne muke sa samim sobom i samo ih psihijatar može „popraviti”.

Podaci „Eurostata” pokazuje da u Evropi kod lekara najmanje idu Grci, jer 60,5 odsto njih doktora ne poseti nijednom godišnje. Iza njih su Makedonci sa 58,3 odsto, Bugari sa 52,4, Rumuni sa 42,9 i Šveđani sa 36,4 odsto.


Komentari14
f175a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ljiljana
Kako nabaviste taj podatak o cestim odlascima kod lekara. Mozda ste pogresno protumacili odlaske i broj primljenih pacijenata. Posto mesecima cekamo da zakazemo specijalisticke preglede mi sve i da hocemo ne mozemo da stignemo do lekara sem ako ne platimo. O kako je lepo biti "informisan".
ekrem jevric
A do juce su mediji i zdravstveni strucnjci forsirali teorije tipa,,preventiva pre svega,,nasi ljudi se ne kontolisu,,nemamo zdravsvenu kuturu,,a sada ovo ko to jede ...kvazi mediji...
Stevo
Kako se doslo do podatka o broju poseta lekarima opste prakse? Mi da imamo pouzdan podatak o tome? Smsno. I na osnovu proizvoljnog podatka zakljucivati o hipohondriji nacije je jos smesnije. Veci broj poseta pa i bespotrebnih, lekarima opste prakse moze se objasniti time sto su ti pregledi besplatni. Drugi nivo su neorganizovani mutljaroski putevi koji podrazumevaju guranje smotka eura u dzep gospode na nivou. Time se objasnjavaju inace neobjasnjivo dugo cekanje na preglede. Ovaj klasicni lopovluk je veci problem od hipohondrije.
doktor
Radim kao pedijatar i zaista postoji problem hipohondrije koji opterećuje zdravstveni sistem. Jedan broj ljudi dolazi bespotrebno kod lekara i oduzima vreme lekarima za pregled zaista bolesnih pacijenata. Mi i Danci smo najveći hipohondri, jer su Danci najbogatiji, pa mogu da isfinansiraju hipohondriju, a mi smo jedini zdravstveni sistem u Evropi koji pacijentima omogućava neograničeni broj besplatnih pregleda godišnje.
Lola
I vazduh bi da nam naplatite. Pregledi nisu besplatni, placa se obavezno zdravstveno osiguranje, participacije, na ruke lekarima, i opet vam nije dosta. Lekari su postali gori od advokata, sto je covek u vecem problemu to na njemu vise zaradjuju. Na tudjoj muci sticu bogatstvo. Naplatiti svoj rad je jedno, ali sticati ogromno bogatstvo na tudjoj muci, nesto sasvim drugo.
Preporučujem 44
Aleksandra
Nije ni cudo sto su ljudi hipohondri - koliko je slucajeva bilo da pacijent ima upalu slepog creva, menengitis ili rak, lekar ne shvati to ozbiljno i posalje pacijenta kuci. I polse bude prekasno...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja