Poslednjeg dana aprila u predvečerje japanski car Akihito (85) ući će u svečanu sobu palate u centru Tokija i u prisustvu najvišeg dvorskog službenika, premijera i još nekoliko političara zvanično abdicirati. Ceremonijom koja traje svega desetak minuta završiće se era hejseji koja je počela njegovim dolaskom na vlast pre 30 godina. Sledećeg jutra u istu sobu ući će njegov stariji sin princ Naruhito (59), simbolično nasleđujući kutije u kojima su mač, dragulj i ogledalo, tri sveta blaga najstarije svetske dinastije u kontinuitetu, sa tradicijom od 1.500 godina. Premijer Šinzo Abe pozdraviće 126. cara na prestolu hrizantema, vladara koji po posleratnom ustavu nije „od boga dat”, već predstavlja „simbol države i narodnog jedinstva”.
Ahikito je prvi japanski car koji abdicira u poslednjih 200 godina. Istoričaru kažu da će biti upamćen po mudrim pokušajima da zaleči rane koje je japanski militarizam za vreme njegovog oca naneo u Kini i na Korejskom poluostrvu. Na samom početku vladavine bio je prvi japanski monarh koji je posetio Kinu, gde je rekao da duboko žali zbog patnje koju je njegova zemlja nanela njenim građanima. Dve godine pre toga je sličnu poruku preneo tadašnjem južnokorejskom predsedniku zbog japanske kolonizacije Korejskog poluostrva (1910–1945).
Komentatori kažu da je car Akihito, dok je politika Japana od kraja hladnog rata skretala udesno, neočekivano postao liberal, pacifista i branitelj posleratnih vrednosti i ustava. Najvišim pravnim aktom zemlje, koji su 1947. diktirali Amerikanci, caru je oduzeta sva politička moć jer se smatralo da je bila jedan od faktora koji je doveo do vojnog ekspanzionizma.
Nova era koja stupa sa svakim novim monarhom na prestolu hrizanteme zvaće se reiva (zapovedanje mira). Ime je uzeto iz drevne antologije japanske poezije, a ne, po tradiciji, iz kineskih klasika. Završava se Akihitova era dostizanja mira (hejseji), koja je došla nakon turbulentnog „prosvećenog mira” (šova) za vreme njegovog oca Hirohita (1926–1989), obeležena ratnim razaranjima, ali i brzim ekonomskim oporavkom.
Hejseji je bila era mira i prosperiteta, mada su senku na ekonomski uspeh bacili dug period ekonomske stagnacije, prirodne nepogode kao što su zemljotres u Kobeu 1995. i cunami 2011. i teroristički napadi sekte Aum Šinrikjo 1995. godine.
Naruhito će biti prvi japanski car kog su odgajili samo roditelji. O najstarijem detetu brinula je majka carica Mičiko umesto da ga odgajaju dojilje, a vaspitavaju tutori. Kako navodi Rojters, čak mu je u školu slala ručak kako bi carska porodica delovala što bliže narodu. Prvi je koji je studirao u inostranstvu, na Oksfordu. Tamo je otišao na poslediplomske studije nakon što je u Japanu diplomirao istoriju.
Naruhito je jedinstven i po tome što je prvi japanski car u modernoj istoriji koji nema sina. Posvećen je ćerki koju je dobio sa bivšom diplomatkinjom Masako Ovada nakon skoro 10 godina braka. Kada se 2001. rodila princeza Aiko, pokrenuta je nacionalna rasprava da li treba menjati zakon kako bi se ženama omogućilo da naslede krunu. Ideja je prvo dobila političku podršku, ali je brzo zaboravljena kada se 2006. u dinastiji Jamato posle četiri decenije konačno rodio dečak. Međutim, ako princ Hisahito, sin Naruhitovog mlađeg brata, ne bude imao muške dece, na pomolu je nova kriza nasleđivanja, pa bi početak nove ere mogao da se iskoristi za novu političku diskusiju o mogućim rešenjima.
U prvom govoru u svojstvu budućeg cara, Akihito je krajem prošle godine obećao da će zajedno sa narodom raditi na zaštiti ustava. U tome je na suprotnoj strani od aktuelne vlade premijera Abea koja bi da menja pacifistički ustav i zvanično uvede vojsku.
Novi carski par je omiljen među Japancima između ostalog i zbog toga što se zalažu za bolje odnose sa susedima u Kini i Južnoj Koreji. Budući da imaju internacionalno obrazovanje i iskustvo (princeza Masako se školovala na Harvardu i Oksfordu) moguće je da će se više baviti globalnim pitanjima nego njihovi prethodnici. Princ Naruhito je posvećen zaštiti životne sredine, posebno pitanju voda i nagovestio je da bi mogao da se angažuje u borbi protiv klimatskih promena. Na tom planu teško da će naći zajednički jezik sa prvim inostranim gostom kog će kao car primiti – američkim predsednikom Donaldom Trampom.
