četvrtak, 23.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:15

Svi Rembranti u Rijks muzeju

Povodom 350 godina od smrti velikog slikara reč je o najvećoj zbirci njegovih radova na svetu izloženoj na jednom mestu, a i to pre nego otpočne najavljena restauracija njegove „Noćne straže”
Autor: Milica Dimitrijevićčetvrtak, 02.05.2019. u 20:13
„Рембрантов син Тит у монашкој одори”, 1660.

Među 5.000 dela u vremenskom rasponu koji obuhvata više od osam vekova holandskog stvaralaštva koje brižljivo čuva amsterdamski Rijks muzej, nalaze se 22 slike, 60 crteža i 300 bakropisa Rembranta van Rajna. Od njih je u javnosti možda najpopularnija monumentalna „Noćna straža”, jedan od najpoznatijih i najvažnijih grupnih portreta u istoriji umetnosti koji se, zajedno sa svim pomenutim njegovim radovima u sve tri tehnike, sve do 10. juna nalazi pred publikom u ovoj instituciji i to na nesvakidašnjoj postavci posvećenoj obeležavanju 350 godina od smrti slavnog umetnika. Naziv „Svi Rembranti” sve govori – prilika de se vidi najveća zbirka njegovih radova na svetu na jednom mestu zaista je jedinstvena, naročito imajući u vidu da će „Noćna straža” u julu ove godine biti podvrgnuta restauraciji, koja će se odvijati u komori u podu muzeja i moći će uživo da se prati, čak i na internetu, a o čemu je „Politika” već pisala.

Svetski mediji s pažnjom izveštavaju o ovoj izložbi, evocirajući dobro poznate detalje koji su u vezi sa ovim starim majstorom, petim detetom od desetoro koliko je imao njegov otac, lajdenski vodeničar, dečakom koji je već sa 15 bio učenik u jednom slikarskom studiju, sa 26 vodio atelje u Amsterdamu i postao jedan od velikana. Imajući u vidu povod za organizaciju izložbe, „Njujork tajms” svojim čitaocima približava Rembranta podsećajući na misteriju koja okružuje njegovu smrt – konkretan uzrok se ne zna ni danas. Ne postoje podaci da je tada šezdesettrogodišnji slikar bio ozbiljno bolestan, a zna se da je, budući da je u poznim godinama trošio novac nemilice, pred kraj života egzistirao od milostinje i da je preminuo u siromaštvu, sahranjen u neobeleženom grobu. Tužno je to što su njegovi zemni ostaci docnije čak i ekshumirani i uništeni, tako da njegovo grobno mesto ne postoji.

Kritičari „Gardijana” bave se i pitanjem kako danas reinterpretirati jednog od najvećih slikara, oličenje holandskog „zlatnog doba”, dok Tako Dibits, direktor muzeja domaćina postavke, ističe da je reč o čoveku koji posmatrača podstiče na emocije, što ga razlikuje od pristupa koji je do tada negovan u slikarstvu. On dodaje da je malo ljudi koji su upoznati sa pričom o njegovom životu, zbog čega je značajan podatak da izložena umetnička dela prati i najnovija Rembrantova biografija autora Džonatana Bikera, naslovljena „Rembrant: život buntovnika”.

„Svaka generacija ima svog Rembranta”, objašnjavaju iz Rijks muzeja, ističući „da su se pre osamdeset godina poštovaoci divili ovom slikaru kao ostarelom usamljeniku, čije je stvaralaštvo bilo umetnički vrhunac, dok ga danas smatramo manje-više buntovnikom, osobom koja je često menjala način na koji radi, boreći se i protiv samog sebe i protiv uvreženih pravila i standarda svoga doba”. Za kolekcionara Tomasa Kaplana, koji poseduje 17 Rembrantovih dela, on je „univerzalni umetnik koji je oslobodio one potonje, one koji su postali ekspresionisti, kubisti, koji su se opirali konvencijama”.

Sama izložba, kažu kustosi, nema klasičan biografski prosede, iako prati njegov uspon od ranog perioda u Lajdenu, pa sve do slika koje je uradio pred sam kraj života. Početak je posvećen autoportretima, ima ih trideset i u jednoj su prostoriji, potom se prati razvoj njegovog izraza, tu su početničke skice prosjaka, polunagih žena i muzičara sa verglima, ali i figure u docnijim biblijskim scenama. Mogu se uporediti ugravirani portreti nepoznatih ličnosti malog formata sa uljanim prikazima poznatih amsterdamskih građana i trgovaca na velikim platnima na čemu je i najviše zarađivao.

Štampa i onlajn portali pominju i druge, u vezi sa Rembrantom izložbene aktivnosti širom sveta, svakako manje ambiciozne, ali ne i manje važne postavke – postavke u Rembrantovoj kući u Amsterdamu, u Lakenhal muzeju u Lajdenu, koja će kasnije otputovati i u čuveni oksfordski Ešmolijan, u Britanskom muzeju u Londonu, u Luvru u Abu  Dabiju, ali i u Agnes Eterington umetničkom centru u Ontariju.

Razlog zbog kojeg je moguće maltene istovremeno prirediti sve ove izložbe leži u jednom podatku – veliki autor tokom pedesetogodišnje karijere uradio je oko 350 slika, 300 bakropisa i 100 crteža.


Komentari2
7265d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

neimenovano
Realistični prikazi Duha Svetoga! Čudesna svetlost u svakodnevnim detaljima života! Poezija u slikama! Gledajući Rembrantova dela, čuje se muzika, proživljava ono , kao sadašnje vreme!
Dragan Pik-lon
Remrantova `´nocna straza´´ je vrhunac slikarstva iz zlatnog doba Holandije.Kada posmatrate ovu sliku imate utisak da je oluja odnela crep sa krova muzeja i snom sunceve svetlosti prodire kroz otvor na ovu Rembrantovu sliku.Takva igra(kontrast),svetlosti i mraka,ne moze se pronaci kod drugih velikana.Pitam se,nije li Njegos bio ispirisan ovom slikom kad je pisao-`´Lucu Mikrokozmu´´Ta crta cini Rembranta neprevazidjenim majstorom mesanja boja(sustine sveta).Rajks muzej(tako se izgovara)je godinama bio obnavljan.Inace ima vise turista nego sto ima ceo Beograd.Ovaj tekst u Politici me podsetio na ovu lepotu.Muzej ,sam po sebi je arhitehtonsko remek delo,kao i kuca Rembranta koja je ista ,kao sto je bila u 16.veku.Bez obzira sto se ovom velikom slikaru nezna ni grob,on ce ziveti vecno,jer je vecna ´´nocna straza´´i svetlost na njoj....!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja