utorak, 18.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:21

„Mali Hitler” iz prvomajskog sokaka

Kadar u kom Titov pionir, na zaprepašćenje učiteljica salutira u maniru Hitlerjugenda, jedan je od onih koji nepogrešivo hvata duh epohe u kojoj je nastala, ocenjuje istoričar dr Srđan Cvetković
Autor: Olga Jankovićčetvrtak, 02.05.2019. u 20:27
Малишан грешком поздравља док пренеражене васпитачице реагују (Фото Историјски музеј Панчево)

Pančevo – Prvi maj, 1946. godina, centar Pančeva. Glavna gradska ulica, svečani defile, vijore se zastave države i partije, u skoro svakoj ruci transparent. Izašli na ulice, radnici, napredni omladinci, skojevci, narod pančevački, u najboljim odelima i obaveznim šeširom, đaci u ispeglanim belim bluzama, narodnim nošnjama – proslava Dana rada u slobodi... Svečanim defileom se ori, odjekuje: „Da nam živi, živi rad...” Dokumenta i fotografske zapise prepoznatljive ikonografije čuva pančevački Arhiv. Čuva i jedan kadar nastao zahvaljujući oštrom oku i hitroj ruci neznanog fotografa. Uhvaćen je trenutak kakav se ne pamti.

   Prolazi procesija pešaka, neki su na kolima sa konjskom vučom, a u prikolici kamioneta cela četa pripadnika pančevačkog Partizanskog doma. Tu su i učiteljice. Pozdravljaju okupljene, kako ko zna i ume... Baš tako... Jedan mališan (u prvom redu, treći sleva) podiže ruku uvis, ispred sebe salutirajući u maniru Hitlerjugenda, osnovanog 1922. godine kao Jungšturm Adolfa Hitlera. Objektiv hvata baš taj trenutak i preneražene učiteljice, koje verovatno „u nastavku fotografije” Malog Hitlera prekorevaju, a ruka je hitro spuštena. No, tren je već zabeležen, za istoriju...

      Ovu „ekskluzivu” otkrio je dr Srđan Cvetković i uvrstio je u sjajnu multimedijalnu izložbu „U ime naroda – represija u Srbiji 1944–1953”, koja je putovala Srbijom, pa stigla i u ovdašnji Narodni muzej i nije prošla nezapaženo. Taj tren, „običnim” posmatračima je uglavnom bio simpatičan, šaljiv i mahom izazivao smeh, dok dr Cvetković, na molbu „Politike”, skida sloj po sloj ovog dokumenta, jer se sa „istorijske fotografije” može štošta iščitati o „tom” vremenu.

– Ova fotografija sa proslave Prvog maja 1946. godine, koju smo pronašli u fondu Istorijskog arhiva Pančeva, interesantna je iz nekoliko razloga. Ostavlja snažan utisak poprilična nepismenost onih koji su organizovali skup, vidljiva u nizu slovnih grešaka prilikom pisanja parole. Drugi nivo je što je neko naknadno pretpostavljamo posle sukoba sa Informbiroom 1948. precrtao Staljinovo ime, iz jasnih razloga. Ime nekada ideološkog prvosveštenika komunista, postalo je izrazito nepoželjno. Treći nivo scene je i najzanimljiviji – vidno uzbuđenje učiteljica koje su primetile da jedan od dečaka ne pozdravlja na propisan način već je podigao ruku kao na nacističkim sletovima. Stoga je ova fotografija jedna od onih koja nepogrešivo hvata duh epohe u kojoj je nastala – objašnjava dr Srđan Cvetković, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju.

   Postoji i parna fotografija ovoj, koja slika drugu stranu kamioneta, dupke punog decom iz jedne od pančevačkih škola, sa kojeg se šalje i poruka „Živeli Titovi pioniri, budući graditelji nove Jugoslavije” i u nastavku „Živeo heroj Tito”, takođe loše ispisana. Naš sagovornik napominje i da je posle Drugog svetskog rata komunistički režim nemilice eksploatisao decu i omladinu za proslavu ideoloških praznika (rođendan Josipa Broza, Prvi maj, Dan Republike...) i tvorenje Kulta ličnosti.

– Ideologija i kult ličnosti su, pored sveprisutne represije, bili osnovni stubovi sistema. Praznici, ritualno proslavljani, odmenili su tradicionalne verske proslave, ideologija postala nova religija, a ulične manifestacije, svojevrsne „liturgije” u slavu novih ovozemaljskih bogova – dodaje naš sagovornik.

    Prvih posleratnih godina, prvi dan maja bio je praznik pobede u ratu. Staro i mlado radovalo se velikim delima obnove razrušene zemlje. Požuteli fotosi iz tog vremena zabeležili su i nostalgične prizore zanosa kada se skandiralo Titu, radu i partiji – sanjana svetla budućnost, a živelo se skromno – na tačkice i pod strogom centralističkom kontrolom agitpropa. Najveća i najlepša, sa epitetom „veličanstvena” bila je parada u glavnom gradu. Pred zgradom doma skupštine defilovali su udarnici, radnici, zanatlije, zemljodelci. Parada je pozdravljala i paradu su pozdravljale stotine hiljada građana i tako sve do 1965. godine, kada je proređena na svaku petu godinu, a vojna izdvojena iz prvomajske i pomerena za 9. maj, Dan pobede nad fašizmom.


Komentari4
b42ac
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dusan Stefanovic
Током Тршћанске кризе, Италијани су довикивали преко узавреле линије фронта југословенским комунистима: "Комунисти," а Југословени италијанима: "Фашисти!" У еху се само чуло: "....исти."
Strasno
Meni je strasnije sto je na fotografiji precrtano Staljinovo ime i napisano Tito. Prekrajanje istorije i tajno i javno. Ne ponovilo se.
Borivoje M
odmah posle WWII u celoj evropi se zivelo na tackice, to vecina medija vrlo rado zaboravi da napomene. Stanovnici Londona do 1956 godine nisu mogli da kupe mesa i putera koliko su zeleli vec je kolicna bila racionalizovana, a po selima pri klanju svinja bili su u obavezi da pola mesa predaju drzavi, a samo klanje se izvodilo uz prisustvo policajca (Bobija). Zanos koji autor navodi nije bio iznenadjujuci kad se ima u vidu napredak koji je postojao u svim poljima u tek oslobodjenoj zemlji. Konacno, nije bitno koliko covek u dzepu ima trenutno, vec da li ima perspektivu da dugorocno zaradi i zivi pristojno. A perspektiva je tada bila i vise nego sigurna i dobra. To svi mozemo videti iz istoriskih spisa!
Радован
Оно што je по доласку на власт комуниста "била и више него сигурна перспектива" , последње три деценије се претворила у "светлу и сигурну " садашњост .
Preporučujem 11

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja